Епископ зворничко-тузлански Василије — разлика између измена
| Ред 44: | Ред 44: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Parche-neba-na-zemlji-vladike-Vasilija.sr.html Парче неба на земљи владике Василија („Политика“, 13. јануар 2010.)] |
* [http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Parche-neba-na-zemlji-vladike-Vasilija.sr.html Парче неба на земљи владике Василија („Политика“, 13. јануар 2010.)] |
||
* [http://www.lajk.ba/episkop-vasilije-kacavenda-podneo-ostavku/ (Епископ Василије Качавенда поднео оставку!)] |
|||
{{DEFAULTSORT:Качавенда, Василије}} |
{{DEFAULTSORT:Качавенда, Василије}} |
||
Верзија на датум 10. новембар 2012. у 04:32
| Епископ зворничко-тузлански Василије | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
| Титула | Епископ зворничко-тузлански |
| Седиште | Бијељина, Република Српска |
| Године службе | од 16. јула 1978. |
| Претходник | Лонгин |
| Лични подаци | |
| Световно име | Љубомир Качавенда |
| Датум рођења | 19. децембар 1938. |
| Место рођења | Сарајево, Краљевина Југославија |
Василије (световно Љубомир Качавенда, Сарајево, 19. децембар 1938) је епископ зворничко-тузлански.
Биографија
По завршеној основној школи, успјешно је завршио петоразредну богословију, а потом и Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Поред тога, студирао је права и археологију.[1]
Замонашен је у манастиру Озрен 1957. године. Године 1960. унапређен је у чин јеромонаха, а убрзо је одликован правом ношења црвеног појаса и чином протосинђела. Као сабрат манастира Озрен постављен је на дужност архијерејског замјеника и секретара Црквеног суда Зворничко-тузланске епархије у Тузли.
Након смрти епископа Лонгина, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на свом редовном засједању 1978, изабрао је Василија за новог епископа зворничко-тузланског. Наречење новог епископа обављено је 24. јуна, а свечана архијерејска хиротонија 25. јуна 1978. у Саборној цркви у Београду. Свету архијерејску литургију служио је патријарх српски Герман, уз саслужење епископа банатског Васариона и шабачко-ваљевског Јована, десет свештеника и десет ђакона.[1] Свечано устоличење је обављено 16. јула 1978, уз присуство неколико хиљада људи из епархије и шире.[1]
Признања
- Орден Републике Српске (2012)[2]
Контроверзе
По избијању сукоба у Босни, зворничко-тузлански епископ Качавенда прелази из Тузле у Бијељину, због општег прогона Срба у Тузли.[3]
Референце
- ^ а б в „Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Василије“, на порталу Српске православне цркве
- ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
- ^ Peščanik: Jastrebovi SPC