Епископ зворничко-тузлански Лонгин
| Лонгин (Томић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. април 1893. |
| Место рођења | Фенлак код Арада, Аустроугарска |
| Датум смрти | 25. август 1977. (84 год.) |
| Место смрти | Манастир Тавна код Бијељине, СФРЈ |
| Гроб | Манастир Тавна код Бијељине |
| епископ зворничко-тузлански | |
| Године | 1955—1977 |
| Претходник | Нектарије Круљ |
| Наследник | Василије Качавенда |
| епископ захумско-херцеговачки | |
| Године | 1951-1955 |
| Претходник | Николај Јокановић |
| Наследник | Владислав Митровић |
Лонгин (световно Љубомир Томић, Фенлак код Арада, 29. април 1893 — Манастир Тавна, 25. август 1977) био је епископ зворничко-тузлански.
Световни живот[уреди | уреди извор]
Рођен је 29. априла 1893. у Фенлаку, Епархија темишварска, од родитеља Тимотија и Мисирке.
Монашки живот[уреди | уреди извор]
По завршеној основној школи ступио је у манастир Гргетег. Замонашио га је на Петровдан 1919. архимандрит Данило (Пантелић), настојатељ манастира Гргетега, потоњи епископ далматинско-истријски. У чин јерођакона рукоположио га је епископ темишварски др Георгије (Летић). Као дворски ђакон завршио је средњу школу, богословију у Битољу и богословски факултет у Београду. На празник Св. арханђела Михаила 1938. патријарх српски Гаврило руоположио је архиђакона Лонгина у чин презвитера, а на Светог Николу произвео га у чин архимандрита.[1] До избора за епископа био је на дужности економа богословског семинара у Сремским Карловцима, економа патријарашког двора у Београду, настојатеља манастира Раванице (Врдник) и Беочина.[2]
Архимандриту Лонгину припада велика заслуга што су мошти св. цара Уроша, Св. кнеза Лазара и Св. праведног Стефана Штиљановића спасене 1941. од уништења и пренете 1941. у београдску Саборну цркву. За време Другог светског рата боравио је као избеглица у Београду, а после рата, 1945. Године, вратио се у Врдник где је започео рад на обнови манастира.
Епископско звање[уреди | уреди извор]
За епископа захумско-херцеговачког архимандрит Лонгин је изабран 1951. године и хиротонисан 1. јула исте године. У овој епархији епископ Лонгин је остао до 1955, а тада је прешао у Епархију зворничко-тузланску. У овој епархији епископ Лонгин је посебну пажњу поклонио подизању нових парохијских храмова и школовању свештеничког и монашког кадра.[3]
Умро је 25. августа 1977. у манастиру Тавни. Ради изузетних заслуга у обнови манастира Тавне сахрањен је са северне стране у броду храма гдје и данас почивају његови посмртни остаци.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Време", 20. дец. 1938
- ^ „Православно Црњелово”. www.crnjelovo.org. Приступљено 2021-06-04.
- ^ а б Ћирковић, Хаџи Срђан. „Епархија зворничко-тузланска у „брзом“ и карастрофалном XX вијеку”. Ходочасник (на језику: српски). Приступљено 2021-06-04.
Литература[уреди | уреди извор]
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Ћосовић, Стево, ур. (2006). Епископија захумско-херцеговачка. Београд: Свет књиге.
