Пређи на садржај

Казимјеж Функ — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Пољски биохемичар}}
{{bez_izvora}}
{{Научник
{{Научник
| име = Казимјеж Функ
| име = Казимјеж Функ
Ред 17: Ред 17:
| академија =
| академија =
| студенти =
| студенти =
| познат_по =Истраживања о исхрани, формулисање концепта [[Vitamin|Витаминиа]]
| познат_по =Истраживања о исхрани, формулисање концепта [[Vitamin|витамина]]
| награде =
| награде =
| напомене =
| напомене =
}}
}}
'''Казимјеж Функ''' ({{јез-пољ|Kazimierz Funk}} /kaˈʑimiɛʐ ˈfuŋk/{{чињеница|date=06. 2014. }}; [[Варшава]], [[23. фебруар]] [[1884]] — [[Њујорк]], [[20. новембар]] [[1967]]) је био пољски [[биохемичар]] јеврејског порекла. Студирао је у [[Берлин]]у и [[Швајцарска|Швајцарској]], где је коначно докторирао органску хемију на Универзитету у [[Алма матер|Берну]]. После доктората радио је прво у Пастеровом институту у Паризу (1904), у сарадњи са [[Херман Емил Фишер|Емилом Фишером]] (1906), а касније је вршио експерименте у Листеровом институту у Лондону (1910). По избијању [[Други светски рат|Другог светског рата]] трајно се преселио у [[Сједињене Америчке Државе|САД]].
'''Казимјеж Функ'''<ref>{{cite book |title=Dzieje nauki polskiej ''(History of Polish Science)''|last= Iłowiecki|first=Maciej|year=1981|publisher=Wydawnictwo Interpress|location= Warszawa|page= 177|isbn=978-83-223-1876-8}}</ref> ({{јез-пољ|Kazimierz Funk}} /kaˈʑimiɛʐ ˈfuŋk/; [[Варшава]], [[23. фебруар]] [[1884]] — [[Њујорк]], [[20. новембар]] [[1967]])<ref name="PMID 4560436">{{cite journal | pmid = 4560436 | doi=10.1093/jn/102.9.1105 | volume=102 | title=Casimir Funk--a biographical sketch (1884-1967) | year=1972 | journal=J Nutr | pages=1105–13 | last1 = Griminger | first1 = P| issue=9 }}</ref> је био пољски [[биохемичар]] јеврејског порекла.<ref>Rosen, George, ''A History of Public Health'', [[JHU Press]] (2015), p. 240</ref> Студирао је у [[Берлин]]у и [[Швајцарска|Швајцарској]], где је коначно докторирао органску хемију на Универзитету у [[Алма матер|Берну]]. После доктората радио је прво у Пастеровом институту у Паризу (1904), у сарадњи са [[Херман Емил Фишер|Емилом Фишером]] (1906), а касније је вршио експерименте у Листеровом институту у Лондону (1910). По избијању [[Други светски рат|Другог светског рата]] трајно се преселио у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Генерално се сматра да је он био међу првима који су формулисали (1912. године) концепт [[витамин]]а,<ref>Just The Facts-Inventions & Discoveries, School Specialty Publishing, 2005</ref> које је назвао „витални амини” или „витамини”.


== Открића ==
== Открића ==
{{рут}}
Открио је постојање витамина Б1 у смеђем пиринчу. Посветио је свој рад проучавању и изоловању дотада непознате супстанце нађене у смеђем пиринчу. Напослетку је успео да изолује супстанцу [[1912]]. године, и због тога што је супстанца садржала амино групу, назвао је [[витамин]]. Она је касније постала позната као [[витамин]] Б1 или [[витамин Б1|тиамин]].
After reading an article by the Dutchman [[Christiaan Eijkman]] that indicated that persons who ate [[brown rice]] were less vulnerable to [[Beriberi|beri-beri]] than those who ate only the fully milled product. Он је открио постојање витамина Б1 у смеђем пиринчу. Посветио је свој рад проучавању и изоловању дотада непознате супстанце нађене у смеђем пиринчу. Ултиматно је успео да изолује супстанцу [[1912]]. године, и због тога што је супстанца садржала амино групу, назвао је [[витамин]]. Она је временом постала позната као [[витамин]] Б1 или [[витамин Б1|тиамин]]. It was later to be known as vitamin B<sub>3</sub> ([[Niacin (nutrient)|niacin]]),<ref name=Sti2013>{{cite book |last1=Stipanuk |first1=Martha H. |last2=Caudill |first2=Marie A. |title=Biochemical, Physiological, and Molecular Aspects of Human Nutrition - E-Book |date=2013 |publisher=Elsevier Health Sciences |isbn=9780323266956 |page=541 |url=https://books.google.com/books?id=XVNPAQAAQBAJ&pg=PA541 |language=en |quote=Vitamin B3... potentially includes three different molecular forms: nicotinic acid, niacinamide, and nicotinamide riboside}}</ref><ref name="Bieganowski & Brenner, Cell 2004: discovery of NR as an NAD precursor">{{cite journal |last1=Bieganowski |first1=P |last2=Brenner |first2=C |title=Discoveries of nicotinamide riboside as a nutrient and conserved NRK genes establish a Preiss-Handler independent route to NAD+ in fungi and humans. |journal=Cell |date=14 May 2004 |volume=117 |issue=4 |pages=495–502 |doi=10.1016/s0092-8674(04)00416-7 |pmid=15137942|doi-access=free }}</ref> though he thought that it would be [[thiamine]] (vitamin B<sub>1</sub>) and described it as "anti-beri-beri-factor". In 1911 he published his first paper in English, on dihydroxyphenylalanine. Funk was sure that more than one substance like Vitamin B1 existed, and in his 1912 article for the Journal of State Medicine, he proposed the existence of at least four vitamins: one preventing [[beriberi]]<ref name="GARD2015">{{Cite web |date=2015 |title=Beriberi |url=https://rarediseases.info.nih.gov/diseases/9948/beriberi |url-status=live |archive-url=https://web.archive.org/web/20171111205215/https://rarediseases.info.nih.gov/diseases/9948/beriberi |archive-date=11 November 2017 |access-date=11 November 2017 |website=Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program |language=en}}</ref><ref name="Hermann">{{Cite book |last1=Hermann |first1=Wolfgang |title=Vitamins in the prevention of human diseases |last2=Obeid |first2=Rima |date=2011 |publisher=Walter de Gruyter |isbn=9783110214482 |location=Berlin |page=58}}</ref> (“antiberiberi”); one preventing [[scurvy]]<ref name=GARD2016>{{cite web|title=Scurvy|url=https://rarediseases.info.nih.gov/diseases/10406/scurvy|website=GARD|access-date=26 September 2016|date=1 September 2016|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170126020402/https://rarediseases.info.nih.gov/diseases/10406/scurvy|archive-date=26 January 2017}}</ref><ref name=GARD2016/><ref>{{cite web|title=Vitamin C|url=https://ods.od.nih.gov/factsheets/VitaminC-HealthProfessional/|website=Office of Dietary Supplements|access-date=18 July 2017|language=en|date=11 February 2016|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170730052126/https://ods.od.nih.gov/factsheets/VitaminC-HealthProfessional/|archive-date=30 July 2017}}</ref> (“antiscorbutic”); one preventing [[pellagra]]<ref name=Or2017>{{cite web|title=Orphanet: Pellagra|url=http://www.orpha.net/consor/cgi-bin/OC_Exp.php?lng=EN&Expert=97352|website=orpha.net|access-date=10 June 2017|language=en|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170417155540/http://www.orpha.net/consor/cgi-bin/OC_Exp.php?lng=EN|archive-date=17 April 2017}}</ref><ref name=Ng2003>{{cite web|last1=Ngan|first1=Vanessa|title=Pellagra|url=http://www.dermnetnz.org/topics/pellagra/|website=DermNet New Zealand|access-date=10 June 2017|language=en|year=2003|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20170409053629/http://www.dermnetnz.org/topics/pellagra/|archive-date=9 April 2017}}</ref><ref name=Pit2005>{{cite journal |author=Pitche P |title=Pellagra |journal=Santé |volume=15 |issue=3 |pages=205–08 |year=2005 |pmid=16207585}}</ref> (“antipellagric”); and one preventing [[rickets]]<ref>{{cite journal | vauthors = Elder CJ, Bishop NJ | title = Rickets | journal = Lancet | volume = 383 | issue = 9929 | pages = 1665–1676 | date = May 2014 | pmid = 24412049 | doi = 10.1016/S0140-6736(13)61650-5 | s2cid = 208788707 }}</ref><ref name=NIH2013>{{cite web|title=Rickets|url=https://rarediseases.info.nih.gov/diseases/5700/rickets|website=Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program|access-date=19 December 2017|language=en|date=2013}}</ref><ref name=Cre2017>{{cite journal | vauthors = Creo AL, Thacher TD, Pettifor JM, Strand MA, Fischer PR | title = Nutritional rickets around the world: an update | journal = Paediatrics and International Child Health | volume = 37 | issue = 2 | pages = 84–98 | date = May 2017 | pmid = 27922335 | doi = 10.1080/20469047.2016.1248170 | s2cid = 6146424 }}</ref><ref name=AO2010>{{cite web|title=Rickets - OrthoInfo - AAOS|url=https://orthoinfo.aaos.org/en/diseases--conditions/rickets/|access-date=19 December 2017|date=September 2010}}</ref> (“antirachitic”). From there, Funk published a book, ''The Vitamines'', in 1912, and later that year received a Beit Fellowship to continue his research.<ref>{{cite book |last=Funk |first= Casimir |title=Die Vitamine, ihre Bedeutung für die Physiologie und Pathologie: mit besonderer Berücksichtigung der Avitaminosen: (Beriberi, Skorbut, Pellagra, Rachitis); Anhang: Die Wachstumsubstanz und das Krebsproblem |place=Wiesbaden |publisher= J. F. Bergmann|year= 1914 |url= https://archive.org/details/dievitamineihreb00funk/page/n7|access-date= 23 October 2018 |via= Internet Archive }}. See also {{cite book |last=Funk |first= Casimir |title= The Vitamines |place=Baltimore |publisher= Williams & Wilkins |translator= Dubin, Harry E. from the Second German Edition |year= 1922 |url=https://archive.org/details/vitamines00funk/page/n3 |access-date= 26 October 2018 |via= Internet Archive }}</ref>


Витамин Б1 се углавном налази у [[житарице|житарицама]] и [[млеко|млеку]]. Функ је изнео претпоставку да се болести могу лечити витаминима. Од [[1915]]. године почео је да ради за неколико америчких фармацеутских фирми са фокусом се на витаминске производе. Године [[1923]]. у [[варшава|Варшави]], Функ је спровео истраживање о хормонима, а [[1928]]. године у [[Париз]]у усмерио је своју пажњу на полне хормоне. Године [[1936]]. утврдио је молекуларну структуру тиамина и први је изоловао никотинску киселину ([[витамин Б3]]). Функ је такође вршио истраживања о [[шећерна болест|дијабетесу]], [[чир на дванаестопалачном цреву|чиру]] и биохемији рака.
Витамин Б1 се углавном налази у [[житарице|житарицама]] и [[млеко|млеку]]. Функ је изнео претпоставку да се болести могу лечити витаминима, such as rickets, pellagra, [[coeliac disease]], and scurvy could also be cured by vitamins.<ref>{{cite journal | last1 = Funk | first1 = Casimir | year = 1912 | title = The etiology of the deficiency diseases. Beri-beri, polyneuritis in birds, epidemic dropsy, scurvy, experimental scurvy in animals, infantile scurvy, ship beri-beri, pellagra | journal = Journal of State Medicine | volume = 20 | pages = 341–68 }}</ref> Од [[1915]]. године почео је да ради за неколико америчких фармацеутских фирми са фокусом се на витаминске производе. Године [[1923]]. у [[варшава|Варшави]], Функ је спровео истраживање о хормонима, а [[1928]]. године у [[Париз]]у усмерио је своју пажњу на полне хормоне. Године [[1936]]. утврдио је молекуларну структуру тиамина и први је изоловао никотинску киселину ([[витамин Б3]]). Функ је такође вршио истраживања о [[шећерна болест|дијабетесу]], [[чир на дванаестопалачном цреву|чиру]] и биохемији рака.

Funk was an early investigator of the problem of pellagra. He suggested that a change in the method of milling corn was responsible for the outbreak of pellagra,<ref>{{cite journal | last1 = Funk | first1 = C | year = 1913 | title = Studies on pellagra. The influence of the milling of maize on the chemical composition and nutritive value of the meal | journal = J Physiol | volume = 47 | issue = 4–5| pages = 389–392 | doi=10.1113/jphysiol.1913.sp001631| pmid = 16993244 | pmc=1420484}}</ref> but no attention was paid to his article on this subject.<ref>{{cite journal | last1 = Alfred | first1 = JAY Bollet | year = 1992 | title = Politics and Pellagra: The Epidemic of Pellagra in the U.S. in the Early Twentieth Century | url = http://europepmc.org/articles/pmc2589605/pdf/yjbm00051-0058.pdf | journal = The Yale Journal of Biology and Medicine| volume = 65 | issue = 3| pages = 211–221 | pmc=2589605 | pmid=1285449}}</ref> He postulated the existence of other essential nutrients, which became known as vitamins B<sub>1</sub>, B<sub>2</sub>, C, and D. Funk also conducted research into [[hormone]]s, [[diabetes]], [[peptic ulcer]]s, and the biochemistry of [[cancer]]. After returning to the United States, in 1940 he became president of the Funk Foundation for Medical Research. He spent his last years studying the causes of [[neoplasm]]s ("cancers").

== Фанкова награда ==

The [[Polish Institute of Arts and Sciences of America]]<ref name=":1">{{Cite journal|last=SOROKA|first=WACŁAW W.|title=Professor Stanisław Kot: Scholar|date=1976|journal=The Polish Review|volume=21|issue=1/2|pages=93–112|jstor=25777374|issn=0032-2970}}</ref> (PIASA) annually honors Polish-American scientists with the Casimir Funk Natural Sciences Award. Past winners have included Nobel Laureate [[Roald Hoffmann]], [[Aleksander Wolszczan]], [[Hilary Koprowski]], [[Peter T. Wolczanski]], [[Wacław Szybalski]], [[Zbyszek Darzynkiewicz]] and [[Benoit Mandelbrot]].


== Види још ==
== Види још ==
* [[Биохемија]]
* [[Биохемија]]
* [[Витамин Б1]]
* [[Витамин Б1]]

== Референце ==
{{reflist|}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Harow, Benjamin ''CASIMIR FUNK-Pioneer in Vitamins and Hormones''. Dodd, Mead & Company, New York, N. Y., 1955. 209 pages.
* [https://web.archive.org/web/20060502084313/http://www.cartage.org.lb/en/themes/Biographies/MainBiographies/F/Funk/1.html Biography]
* [http://www.pubmedcentral.nih.gov/picrender.fcgi?artid=1531939&blobtype=pdf Review of Harow's biography at pubmedcentral], pdf
* [http://www.faqs.org/nutrition/Biographies/Funk-Casimir.html Biography at FAQs, nutrition] accessed Dec 2006.
* {{cite journal|last=Piro|first=Anna|author2=Tagarelli, Giuseppe |author3=Lagonia, Paolo |author4=Tagarelli, Antonio |author5= Quattrone, Aldo |title=Casimir Funk: His Discovery of the Vitamins and Their Deficiency Disorders|journal=Annals of Nutrition and Metabolism|date=1 January 2010|volume=57|issue=2|pages=85–88|doi=10.1159/000319165|pmid=20805686|s2cid=9619130}}
* {{cite journal|last=Griminger|first=Paul|title=Casimir Funk--a biographical sketch (1884-1967)|journal=Journal of Nutrition|date=September 1972|volume=102|issue=9|pages=1105–1113|doi=10.1093/jn/102.9.1105|pmid=4560436}}
* "Funk, Casimir", ''Complete Dictionary of Scientific Biography'', vol. 5, Detroit, Charles Scribner's Sons, 2008 pp.&nbsp;208–9. Gale Virtual Reference Library. Web. 19 July 2012.
* {{Internet Archive author |sname= |sopt=w}}
* {{cite web |title=Niacin |url=https://lpi.oregonstate.edu/mic/vitamins/niacin |publisher=Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR |access-date=16 September 2019 |date=8 October 2018}}
* {{cite web |title=Niacin Fact Sheet for Health Professionals|publisher=Office of Dietary Supplements, US National Institutes of Health |date=3 June 2020 |url=https://ods.od.nih.gov/factsheets/Niacin-HealthProfessional/ |access-date=29 June 2020}}
* {{cite journal | vauthors = Hegyi J, Schwartz RA, Hegyi V | title = Pellagra: dermatitis, dementia, and diarrhea | journal = International Journal of Dermatology | volume = 43 | issue = 1 | pages = 1–5 | date = January 2004 | pmid = 14693013 | doi = 10.1111/j.1365-4632.2004.01959.x | s2cid = 33877664 }}
* {{Cite web|url=http://www.ffinetwork.org/why_fortify/index.html|publisher=Food Fortification Initiative|title=Why fortify?|date=2017|access-date=4 April 2017|archive-date=4 April 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170404131451/http://www.ffinetwork.org/why_fortify/index.html|url-status=dead}}
* {{cite journal | vauthors = Jaconello P | title = Niacin versus niacinamide | journal = CMAJ | volume = 147 | issue = 7 | pages = 990 | date = October 1992 | pmid = 1393911 | pmc = 1336277 }}
* {{cite journal | vauthors = Kirkland JB | title = Niacin requirements for genomic stability | journal = Mutation Research | volume = 733 | issue = 1–2 | pages = 14–20 | date = May 2012 | pmid = 22138132 | doi = 10.1016/j.mrfmmm.2011.11.008 | url = https://zenodo.org/record/1143032 }}
* {{cite book |last1=Silvestre |first1=Ricardo |last2=Torrado |first2=Egídio |title= Metabolic Interaction in Infection |date=2018 |publisher= Springer |isbn= 9783319749327 |page=364 |url= https://books.google.com/books?id=Y6VUDwAAQBAJ&pg=PA364 |language=en |quote= Niacin or nicotinate, together with its amide form nicotinamide, defines the group of vitamin B3 complex}}
* {{cite book |last1=Krutmann |first1=Jean |last2=Humbert |first2=Philippe |title=Nutrition for Healthy Skin: Strategies for Clinical and Cosmetic Practice |date=2010 |publisher=Springer Science & Business Media |isbn=9783642122644 |page=153 |url=https://books.google.com/books?id=rUNZHmpBu2sC&pg=PA153 |language=en |quote= Niacin and niacinamide, respectively, make up the vitamin B3 complex}}
* {{cite journal |last1=Flanders |first1=Gretchen |last2=Graves |first2=Patricia |last3=Rewers |first3=Marian |title= Prevention of Type 1 Diabetes from Laboratory to Public Health |journal= Autoimmunity |date=7 July 2009 |volume=29 |issue=3|pages=235–246 |doi= 10.3109/08916939908998537 |quote=A part of the vitamin B3 complex, along with nicotinic acid, nicotinamide is rapidly metabolized to N-amide adenine dinucleotide (NAD)}}
* {{cite journal|last1=Nattagh-Eshtivani|first1=Elyas|last2=Sani|first2=Mahmood Alizadeh|last3=Dahri|first3=Monireh|last4=Ghalichi|first4=Faezeh|last5=Ghavami|first5=Abed|last6=Arjang|first6=Pishva|last7=Tarighat-Esfanjani|first7=Ali|title=The role of nutrients in the pathogenesis and treatment of migraine headaches: Review|journal=Biomedicine & Pharmacotherapy|date=June 2018 |volume=102 |pages=317–325 |doi=10.1016/j.biopha.2018.03.059 |quote=Niacin and nicotinamide are two of the various forms of the vitamin B3 complex.}}

{{refend}}

== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
⚫
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Casimir Funk}}
{{Commonscat|Casimir Funk}}
* [https://web.archive.org/web/20120301212450/http://www.cartage.org.lb/en/themes/Biographies/MainBiographies/F/Funk/1.html Биографија]
* [https://web.archive.org/web/20120301212450/http://www.cartage.org.lb/en/themes/Biographies/MainBiographies/F/Funk/1.html Биографија]
* [https://strangeside.com/vitamins-jewish-discoverer/ "Vitamins – Jewish Discoverer"] , (2017).


{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}
⚫
{{портал бар|Биографија}}


{{DEFAULTSORT:Функ, Казимјеж}}
{{DEFAULTSORT:Функ, Казимјеж}}

Верзија на датум 11. септембар 2022. у 14:55

Шаблон:Short description

Казимјеж Функ
Лични подаци
Датум рођења(1884-02-23)23. фебруар 1884.
Место рођењаВаршава,  Руска Империја
Датум смрти20. новембар 1967.(1967-11-20) (83 год.)
Место смртиЊујорк,  САД
ОбразовањеУниверзитет у Берну
Научни рад
Пољебиохемија
ИнституцијаПастер институт, Институт Листер, Функ Фондација за медицинска истраживања
Познат поИстраживања о исхрани, формулисање концепта витамина

Казимјеж Функ[1] (пољ. Kazimierz Funk /kaˈʑimiɛʐ ˈfuŋk/; Варшава, 23. фебруар 1884 — Њујорк, 20. новембар 1967)[2] је био пољски биохемичар јеврејског порекла.[3] Студирао је у Берлину и Швајцарској, где је коначно докторирао органску хемију на Универзитету у Берну. После доктората радио је прво у Пастеровом институту у Паризу (1904), у сарадњи са Емилом Фишером (1906), а касније је вршио експерименте у Листеровом институту у Лондону (1910). По избијању Другог светског рата трајно се преселио у САД. Генерално се сматра да је он био међу првима који су формулисали (1912. године) концепт витамина,[4] које је назвао „витални амини” или „витамини”.

Открића

After reading an article by the Dutchman Christiaan Eijkman that indicated that persons who ate brown rice were less vulnerable to beri-beri than those who ate only the fully milled product. Он је открио постојање витамина Б1 у смеђем пиринчу. Посветио је свој рад проучавању и изоловању дотада непознате супстанце нађене у смеђем пиринчу. Ултиматно је успео да изолује супстанцу 1912. године, и због тога што је супстанца садржала амино групу, назвао је витамин. Она је временом постала позната као витамин Б1 или тиамин. It was later to be known as vitamin B3 (niacin),[5][6] though he thought that it would be thiamine (vitamin B1) and described it as "anti-beri-beri-factor". In 1911 he published his first paper in English, on dihydroxyphenylalanine. Funk was sure that more than one substance like Vitamin B1 existed, and in his 1912 article for the Journal of State Medicine, he proposed the existence of at least four vitamins: one preventing beriberi[7][8] (“antiberiberi”); one preventing scurvy[9][9][10] (“antiscorbutic”); one preventing pellagra[11][12][13] (“antipellagric”); and one preventing rickets[14][15][16][17] (“antirachitic”). From there, Funk published a book, The Vitamines, in 1912, and later that year received a Beit Fellowship to continue his research.[18]

Витамин Б1 се углавном налази у житарицама и млеку. Функ је изнео претпоставку да се болести могу лечити витаминима, such as rickets, pellagra, coeliac disease, and scurvy could also be cured by vitamins.[19] Од 1915. године почео је да ради за неколико америчких фармацеутских фирми са фокусом се на витаминске производе. Године 1923. у Варшави, Функ је спровео истраживање о хормонима, а 1928. године у Паризу усмерио је своју пажњу на полне хормоне. Године 1936. утврдио је молекуларну структуру тиамина и први је изоловао никотинску киселину (витамин Б3). Функ је такође вршио истраживања о дијабетесу, чиру и биохемији рака.

Funk was an early investigator of the problem of pellagra. He suggested that a change in the method of milling corn was responsible for the outbreak of pellagra,[20] but no attention was paid to his article on this subject.[21] He postulated the existence of other essential nutrients, which became known as vitamins B1, B2, C, and D. Funk also conducted research into hormones, diabetes, peptic ulcers, and the biochemistry of cancer. After returning to the United States, in 1940 he became president of the Funk Foundation for Medical Research. He spent his last years studying the causes of neoplasms ("cancers").

Фанкова награда

The Polish Institute of Arts and Sciences of America[22] (PIASA) annually honors Polish-American scientists with the Casimir Funk Natural Sciences Award. Past winners have included Nobel Laureate Roald Hoffmann, Aleksander Wolszczan, Hilary Koprowski, Peter T. Wolczanski, Wacław Szybalski, Zbyszek Darzynkiewicz and Benoit Mandelbrot.

Види још

Референце

  1. ^ Iłowiecki, Maciej (1981). Dzieje nauki polskiej (History of Polish Science). Warszawa: Wydawnictwo Interpress. стр. 177. ISBN 978-83-223-1876-8. 
  2. ^ Griminger, P (1972). „Casimir Funk--a biographical sketch (1884-1967)”. J Nutr. 102 (9): 1105—13. PMID 4560436. doi:10.1093/jn/102.9.1105. 
  3. ^ Rosen, George, A History of Public Health, JHU Press (2015), p. 240
  4. ^ Just The Facts-Inventions & Discoveries, School Specialty Publishing, 2005
  5. ^ Stipanuk, Martha H.; Caudill, Marie A. (2013). Biochemical, Physiological, and Molecular Aspects of Human Nutrition - E-Book (на језику: енглески). Elsevier Health Sciences. стр. 541. ISBN 9780323266956. „Vitamin B3... potentially includes three different molecular forms: nicotinic acid, niacinamide, and nicotinamide riboside” 
  6. ^ Bieganowski, P; Brenner, C (14. 5. 2004). „Discoveries of nicotinamide riboside as a nutrient and conserved NRK genes establish a Preiss-Handler independent route to NAD+ in fungi and humans.”. Cell. 117 (4): 495—502. PMID 15137942. doi:10.1016/s0092-8674(04)00416-7 Слободан приступ. 
  7. ^ „Beriberi”. Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program (на језику: енглески). 2015. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2017. 
  8. ^ Hermann, Wolfgang; Obeid, Rima (2011). Vitamins in the prevention of human diseases. Berlin: Walter de Gruyter. стр. 58. ISBN 9783110214482. 
  9. ^ а б „Scurvy”. GARD. 1. 9. 2016. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 26. 9. 2016. 
  10. ^ „Vitamin C”. Office of Dietary Supplements (на језику: енглески). 11. 2. 2016. Архивирано из оригинала 30. 7. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2017. 
  11. ^ „Orphanet: Pellagra”. orpha.net (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 4. 2017. г. Приступљено 10. 6. 2017. 
  12. ^ Ngan, Vanessa (2003). „Pellagra”. DermNet New Zealand (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 9. 4. 2017. г. Приступљено 10. 6. 2017. 
  13. ^ Pitche P (2005). „Pellagra”. Santé. 15 (3): 205—08. PMID 16207585. 
  14. ^ Elder CJ, Bishop NJ (мај 2014). „Rickets”. Lancet. 383 (9929): 1665—1676. PMID 24412049. S2CID 208788707. doi:10.1016/S0140-6736(13)61650-5. 
  15. ^ „Rickets”. Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program (на језику: енглески). 2013. Приступљено 19. 12. 2017. 
  16. ^ Creo AL, Thacher TD, Pettifor JM, Strand MA, Fischer PR (мај 2017). „Nutritional rickets around the world: an update”. Paediatrics and International Child Health. 37 (2): 84—98. PMID 27922335. S2CID 6146424. doi:10.1080/20469047.2016.1248170. 
  17. ^ „Rickets - OrthoInfo - AAOS”. септембар 2010. Приступљено 19. 12. 2017. 
  18. ^ Funk, Casimir (1914). Die Vitamine, ihre Bedeutung für die Physiologie und Pathologie: mit besonderer Berücksichtigung der Avitaminosen: (Beriberi, Skorbut, Pellagra, Rachitis); Anhang: Die Wachstumsubstanz und das Krebsproblem. Wiesbaden: J. F. Bergmann. Приступљено 23. 10. 2018 — преко Internet Archive. . See also Funk, Casimir (1922). The Vitamines. Превод: Dubin, Harry E. from the Second German Edition. Baltimore: Williams & Wilkins. Приступљено 26. 10. 2018 — преко Internet Archive. 
  19. ^ Funk, Casimir (1912). „The etiology of the deficiency diseases. Beri-beri, polyneuritis in birds, epidemic dropsy, scurvy, experimental scurvy in animals, infantile scurvy, ship beri-beri, pellagra”. Journal of State Medicine. 20: 341—68. 
  20. ^ Funk, C (1913). „Studies on pellagra. The influence of the milling of maize on the chemical composition and nutritive value of the meal”. J Physiol. 47 (4–5): 389—392. PMC 1420484 Слободан приступ. PMID 16993244. doi:10.1113/jphysiol.1913.sp001631. 
  21. ^ Alfred, JAY Bollet (1992). „Politics and Pellagra: The Epidemic of Pellagra in the U.S. in the Early Twentieth Century” (PDF). The Yale Journal of Biology and Medicine. 65 (3): 211—221. PMC 2589605 Слободан приступ. PMID 1285449. 
  22. ^ SOROKA, WACŁAW W. (1976). „Professor Stanisław Kot: Scholar”. The Polish Review. 21 (1/2): 93—112. ISSN 0032-2970. JSTOR 25777374. 

Литература

  • Harow, Benjamin CASIMIR FUNK-Pioneer in Vitamins and Hormones. Dodd, Mead & Company, New York, N. Y., 1955. 209 pages.
  • Biography
  • Review of Harow's biography at pubmedcentral, pdf
  • Biography at FAQs, nutrition accessed Dec 2006.
  • Piro, Anna; Tagarelli, Giuseppe; Lagonia, Paolo; Tagarelli, Antonio; Quattrone, Aldo (1. 1. 2010). „Casimir Funk: His Discovery of the Vitamins and Their Deficiency Disorders”. Annals of Nutrition and Metabolism. 57 (2): 85—88. PMID 20805686. S2CID 9619130. doi:10.1159/000319165. 
  • Griminger, Paul (септембар 1972). „Casimir Funk--a biographical sketch (1884-1967)”. Journal of Nutrition. 102 (9): 1105—1113. PMID 4560436. doi:10.1093/jn/102.9.1105. 
  • "Funk, Casimir", Complete Dictionary of Scientific Biography, vol. 5, Detroit, Charles Scribner's Sons, 2008 pp. 208–9. Gale Virtual Reference Library. Web. 19 July 2012.
  • Казимјеж Функ на сајту Internet Archive (језик: енглески)
  • „Niacin”. Micronutrient Information Center, Linus Pauling Institute, Oregon State University, Corvallis, OR. 8. 10. 2018. Приступљено 16. 9. 2019. 
  • „Niacin Fact Sheet for Health Professionals”. Office of Dietary Supplements, US National Institutes of Health. 3. 6. 2020. Приступљено 29. 6. 2020. 
  • Hegyi J, Schwartz RA, Hegyi V (јануар 2004). „Pellagra: dermatitis, dementia, and diarrhea”. International Journal of Dermatology. 43 (1): 1—5. PMID 14693013. S2CID 33877664. doi:10.1111/j.1365-4632.2004.01959.x. 
  • „Why fortify?”. Food Fortification Initiative. 2017. Архивирано из оригинала 4. 4. 2017. г. Приступљено 4. 4. 2017. 
  • Jaconello P (октобар 1992). „Niacin versus niacinamide”. CMAJ. 147 (7): 990. PMC 1336277 Слободан приступ. PMID 1393911. 
  • Kirkland JB (мај 2012). „Niacin requirements for genomic stability”. Mutation Research. 733 (1–2): 14—20. PMID 22138132. doi:10.1016/j.mrfmmm.2011.11.008. 
  • Silvestre, Ricardo; Torrado, Egídio (2018). Metabolic Interaction in Infection (на језику: енглески). Springer. стр. 364. ISBN 9783319749327. „Niacin or nicotinate, together with its amide form nicotinamide, defines the group of vitamin B3 complex” 
  • Krutmann, Jean; Humbert, Philippe (2010). Nutrition for Healthy Skin: Strategies for Clinical and Cosmetic Practice (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. стр. 153. ISBN 9783642122644. „Niacin and niacinamide, respectively, make up the vitamin B3 complex” 
  • Flanders, Gretchen; Graves, Patricia; Rewers, Marian (7. 7. 2009). „Prevention of Type 1 Diabetes from Laboratory to Public Health”. Autoimmunity. 29 (3): 235—246. doi:10.3109/08916939908998537. „A part of the vitamin B3 complex, along with nicotinic acid, nicotinamide is rapidly metabolized to N-amide adenine dinucleotide (NAD)” 
  • Nattagh-Eshtivani, Elyas; Sani, Mahmood Alizadeh; Dahri, Monireh; Ghalichi, Faezeh; Ghavami, Abed; Arjang, Pishva; Tarighat-Esfanjani, Ali (јун 2018). „The role of nutrients in the pathogenesis and treatment of migraine headaches: Review”. Biomedicine & Pharmacotherapy. 102: 317—325. doi:10.1016/j.biopha.2018.03.059. „Niacin and nicotinamide are two of the various forms of the vitamin B3 complex.” 

Спољашње везе

Казимјеж Функ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Казимјеж_Функ&oldid=25208731”