Пређи на садржај

Широкопојасност

С Википедије, слободне енциклопедије

У телекомуникацијама, широкопојасност (енгл. broadband) је пренос података широкопојасног фреквентног опсега који преноси различите сигнале и типове саобраћаја. Медијум може бити коаксијални кабл, оптички кабл, радио или ТП кабл.

У контексу Интернет приступа, широкопојасност означава било који приступ велике брзине који је увек укључен и који је бржи од диал-уп конекције којој се приступа преко традиционалних аналогних или ИСДН ПСТН сервиса.

Преглед[уреди | уреди извор]

У зависности од контекста и времена, различити критеријуми су утицали на појам „броад“. Појам потиче из физике, акустике и радио-системског инжењеринга, где је поистовећен са "wидебанд".[1][2] Касније, са напретком дигиталних телекомуникација, овај израз је углавном означавао преношење података преко више канала. Будући да је сигнал пропусног опсега (енгл. пассбанд) такође модулиран тако да заузима веће фреквенције (у поређењу са сигналом базног опсега (енгл. басебанд) који је везан за најнижи крај спектра), он ипак заузима један канал. Кључна разлика је да броадбанд сигнал представља сигнал који заузима различите (немаскирајуће, ортогоналне) пропусне опсеге, што омогућава пуно већу пропусност преко једног медија, али уз додатну сложеност у колу предајника/пријемника.

Појам је постао популаран током 1990-их као маркетиншки термин за приступ интернету који је бржи од диал-уп конекције, првобитне технологије приступа интернету, која је ограничена на максималан пропусни опсег од 56 кбит/с. Ово значење није уско повезано са његовим изворним техничким значењем.

Широкопојасне технологије[уреди | уреди извор]

Телекомуникације[уреди | уреди извор]

У телекомуникацијама, широкопојасни сигнализациони метод је онај који обрађује широк опсег фреквенција. Значење „широкопојасности“ зависи од контекста у ком се користи. Што је шири пропусни опсег канала, то је већи капацитет преноса података, узевши у обзир да квалитет остаје исти.

На пример, на радију ће врло уски појас (опсег) преносити Морзеов код, говор би се преносио преко ширег појаса, а још шири би преносио музику без губитка високих аудио фреквенција неопходних за реалистичну репродукцију звука. Овакав појас је обично подељен на канале користећи технике пропусног опсега којим се омогућава фреквенцијски подељено мултиплексирање (енгл. фреqуенцy-дивисион мултиплеxинг) уместо слања сигнала високог квалитета.

Приликом преноса података, 56к модем ће обезбедити брзину преноса од 56 кбит/с преко телефонске линије ширине 4 КХз. Крајем 1980-их,  Броадбанд Интегратед Сервицес Дигитал Нетwорк (Б-ИСДН) је појам приписала широком спектру протока битова (енгл. бит рате), независно од детаља физичке модулације.[3] Различите форме ДСЛ сервиса су широкопојасне због преноса дигиталних информација преко више канала. Сваки канал је на вишој фреквенцији него гласовни канал основног опсега, тако да може да подржи старије телефонске сервисе користећи само један пар жица истовремено.[4] Међутим, када та иста жица бива замењена празаним ТП каблом (без телефонских филтера), она постаје стотинама килохерца шира (широкопојасна) и може преносити до 100 Мб/с користећи високо битни ДСЛ пренос (ВДСЛ или ВХДСЛ). [5]

Рачунарске мреже[уреди | уреди извор]

Већина рачунарских мрежа користи једноставну линију кода да емитује једну врсту сигнала користећи пун проток медијума преко кога шаље сигнал базног опсега(енгл. басебанд)(од нуле до највеће потребне фреквенције). Већини верзија популарне етернет породице дају се имена таква да означе ту особину као што је оригинални широки етернет из 1980. Мреже које користе кабловске модеме на стандардној инфраструктури за кабловску телелвизију називају се широкопојасне, да би се указало на широк спектар фреквенција, које укључују више корисника, као и традиционалне ТВ канале на истом каблу. Широкопојасни системи обично користе другачију радио фреквенцију модулирану од стране сигнала података за сваку групу.[6]

Укупан проток медијума већи је од протока било ког канала.[7]

10БРОАД36 широкопојасна варијанта етернета је стандардизована 1985. године, али није била комерцијално успешна.[8][9]

ДОЦСИС стандард је постао доступан потрошачима крајем деведесетих, обезбеђјући приступ интернету домаћинствима са кабловском телевизијом. Ствари су се даље закомпликовале, због чињенице да је стандард за етернет, 10ПАСС-ТС, усвојен 2008. године, користио ДСЛ технологију, а и кабловски и ДСЛ модеми су углавном поседовали етернет конекторе.

ТВ и видео[уреди | уреди извор]

ТВ антена може бити описана као широкопојасна зато што је оспособљена да прима широк ранг канала, док је једнофреквентна или Ло-ВХФ антена ускопојасна, јер прима свега један до пет канала. Амерички федерални стандард ФС-1037Ц дефинише широкопојасност као синоним за wидебанд.[10] Широкопојасност у дистрибуцији аналогног видеа је традиционално коришћен да се доводи у везу са системима као сто је кабловска телевизија, где су индивидуални канали моделовани носачима на фиксним фреквенцијама.[11] У том контексту басебанд је антоним који се односи на један канал аналогног видеа, који је углавном у композитној форми са посебним басебанд аудиом.[12]. Чин демодулирања претвара Широкопојасни видео у басебанд видео. Оптичко влакно омогућава сигналу да се трансмитује без понављања. Кабловске компаније употребљавају хибридни систем користећи влакно да би испоручили сигнал комшилуку, а онда мењају сигнал из светлосног сигнала у радио фреквенцију, да би се пренео преко коаксијалног кабла у куће. Ово редукује употребу више мрежних средишта. Мрежно средиште прикупља све информације са локалне кабловске мреже и филмских канала, а затим шаље информације у систем.

Међутим, "широкопојасни видео" у контексту репродуковања интернет клипова означава видео фајлове који имају битне стопе довољно високе да захтевају широкопојасни приступ интернету за гледање. "Широкопојасни видео" се понекад користи да опише ИПТВ Видео на захтев.[13]

Алтернативне технологије[уреди | уреди извор]

Далеководи се такође користе за различите врсте рачунарских мрежа. Иако су неки системи на даљинско управљање засновани на ускопојасном сигналу, модерни и брзи системи користе широкопојасну сигнализацију како би постигли велике брзине преноса података. Пример је ИТУ-Т Г.хн стандард који омогућава креирање локалне рачунарске мреже до 1 Гб/с (што се сматрало великом брзином 2014. године), користећи постојеће, кућне инсталације (укључујући електричне мреже, телефонске линије и коаксијалне каблове).

Научници су 2014. године на корејском институту науке и технологије, развили ултра плитке широкопојасне оптичке инструменте.[14]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Аттенбороугх, Кеитх (1988). „Ревиеw оф гроунд еффецтс он оутдоор соунд пропагатион фром цонтинуоус броадбанд соурцес”. Апплиед Ацоустицс. 24 (4): 289—319. дои:10.1016/0003-682X(88)90086-2. 
  2. ^ Сханидин, Јохн П. (9. 9. 1949). „Антенна”. УС Патент 2.533.900. Архивирано из оригинала 1. 12. 2011. г.  Иссуед Децембер 12, 1950.
  3. ^ Аyаноглу, Ендер; Акар, Наил. „Б-ИСДН (Броадбанд Интегратед Сервицес Дигитал Нетwорк)”. Центер фор Первасиве Цоммуницатионс анд Цомпутинг, УЦ Ирвине. Архивирано из оригинала 16. 10. 2009. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  4. ^ „Кноwледге Басе - Хоw Броадбанд Wордс”. Архивирано из оригинала 21. 7. 2016. г. Приступљено 27. 7. 2016. 
  5. ^ „Неw ИТУ Стандард Деливерс 10x АДСЛ Спеедс”. 27. 5. 2005. Архивирано из оригинала 3. 9. 2016. г. Приступљено 27. 7. 2016. 
  6. ^ Царл Степхен Цлифтон (1987). Wхат еверy енгинеер схоулд кноw абоут дата цоммуницатионс. ЦРЦ Пресс. стр. 64. ИСБН 978-0-8247-7566-7. Архивирано из оригинала 29. 5. 2016. г. „Броадбанд: Модулатинг тхе дата сигнал онто ан РФ царриер анд апплyинг тхис РФ сигнал то тхе царриер медиа” 
  7. ^ Цлифтон, Царл Степхен (1987). Wхат еверy енгинеер схоулд кноw абоут дата цоммуницатионс. Неw Yорк: M. Деккер. стр. 64. ИСБН 978-0-8247-7566-7. Архивирано из оригинала 29. 6. 2016. г. Приступљено 21. 6. 2016. „Броадбанд: релативе терм реферринг то а сyстемм wхицх царриес а wиде фреqуенцy ранге.” 
  8. ^ „802.3б-1985 – Супплемент то 802.3: Броадбанд Медиум Аттацхмент Унит анд Броадбанд Медиум Специфицатионс, Тyпе 10БРОАД36 (Сецтион 11)”. ИЕЕЕ Стандардс Ассоциатион. 1985. Архивирано из оригинала 25. 2. 2012. г. Приступљено 12. 7. 2011. 
  9. ^ Мусицх, Паула (20. 7. 1987). „Броадбанд усер схаре паинс, гаинс”. Нетwорк Wорлд. стр. 1,8. Архивирано из оригинала 25. 2. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2011. „Броадбанд нетwоркс емплоy фреqуенцy-дивисион мултиплеxинг то дивиде цоаxиал цабле инто сепарате цханнелс, еацх оф wхицх сервес ас ан индивидуал лоцал нетwорк.” 
  10. ^ „Дефинитион: броадбанд”. Федерал Стандард 1037Ц, Глоссарy оф Телецоммуницатион Термс. 1996. Архивирано из оригинала 5. 5. 2012. г. Приступљено 19. 7. 2011. 
  11. ^ „ХТИ+ Хоме Тецхнологy Интегратион анд ЦЕДИА Инсталлер I Алл-ин-Оне Еxам Гуиде”. гоогле.цо.ук. Архивирано из оригинала 29. 4. 2016. г. 
  12. ^ Баxтер, Лес А.; Георгер, Wиллиам Х. (1. 8. 1995). „Трансмиттинг видео овер струцтуред цаблинг сyстемс”. www.цаблингинсталл.цом. АТ&Т Белл Лабораториес. Архивирано из оригинала 29. 9. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2017. 
  13. ^ Сwенеy, Марк (7. 2. 2008). „БТ Висион боастс 150,000 цустомерс | Медиа”. Тхе Гуардиан. Архивирано из оригинала 29. 1. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2016. 
  14. ^ „Броадбанд анд ултратхин поларизатион манипулаторс девелопед”. Пхyс.орг. 4. 12. 2014. Архивирано из оригинала 15. 5. 2016. г. Приступљено 21. 6. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Širokopojasnost&oldid=26793544”