Жорж Перек
| Жорж Перек | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. март 1936. |
| Место рођења | Париз, Француска |
| Датум смрти | 3. март 1982. (45 год.) |
| Место смрти | Иври сир Сен, Француска |
| Занимање | романописац, филмски продуцент, есејиста |
| Породица | |
| Супружник | Полет Петра |
| Књижевни рад | |
| Језик стварања | француски |
Жорж Перек (фр. Georges Perec, IPA: /peʁɛk/ или /pɛʁɛk/;[1]; Париз, 7. март 1936 — Иври сир Сен, 3. март 1982) био је познати француски писац, синеаст и есејиста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Паризу 1936. године. Студирао је историју. Радио је као документариста и сарађивао је са часописама Lettres nouvelles, NRF, Partisans и Cause commune. За своју прву књигу Ствари добио је награду Ремадо 1965. Снимио је филмове Човек који спава (за који је добио награду Жан Виго 1973), Места једног бекства, Гистав Флобер, Приче са острва Елис...
Између осталих, 1969. написао и роман La Disparation са неких 300 страна без употребе слова е. Текстови без једног или више слова се називају липограмима. Роман је преведен на више језика, такође без употребе слова е.[2]
Перек је био члан друштва пјесника OuLiPo.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Jenny Davidson, Reading Style: A Life in Sentences, Columbia University Press, 2014, str. 107: »I have an almost Breton name which everyone spells as Pérec or Perrec—my name isn't written exactly as it is pronounced.«
- ^ Association Georges Perec
Литература
[уреди | уреди извор]- Биографије
- Georges Perec: A Life in Words, David Bellos (1993)
- Критике
- The Poetics of Experiment: A Study of the Work of Georges Perec, Warren Motte (1984)
- Perec ou les textes croisés, J. Pedersen (1985)
- Pour un Perec lettré, chiffré, J.-M. Raynaud (1987)
- Georges Perec, Claude Burgelin (1988)
- Georges Perec: Traces of His Passage, Paul Schwartz (1988)
- Perecollages 1981–1988, Bernard Magné (1989)
- La Mémoire et l'oblique, Philippe Lejeune (1991)
- Georges Perec: Ecrire Pour Ne Pas Dire, Stella Béhar (1995)
- Poétique de Georges Perec: «...une trace, une marque ou quelques signes», Jacques-Denis Bertharion (1998)
- Georges Perec Et I'Histoire, Carsten Sestoft & Steen Bille Jorgensen (2000)
- La Grande Catena. Studi su "La Vie mode d'emploi", Rinaldo Rinaldi (2004)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- L'Association Georges Perec (језик: француски)
- Je me souviens de Georges Perec (језик: француски)
- Books and Writers (језик: енглески)
- Université McGill: le roman selon les romanciers Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2012) (језик: француски)
- Reading Georges Perec, Warren Motte (језик: енглески)
- Negative Autobiography (језик: енглески)
- Жорж Перек на сајту IMDb (језик: енглески)
- Récits d'Ellis Island (језик: француски)
- Un homme qui dort (језик: француски)
- Les Lieux d'une fuge (језик: француски)
- Georges Perèc o la Literatura como Arte Combinatoria. Instrucciones de uso, Adolfo Vasquez Rocca (језик: шпански)
- Pensar y clasificar; Georges Perèc, escritor y trapecista, Adolfo Vasquez Rocca (језик: шпански)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
