Ђорђе Калинеску

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Калинеску
Ђорђе Калинеску
Лични подаци
Пуно имеЂорђе Калинеску
Датум рођења(1899-06-14)14. јун 1899.
Место рођењаБукурешт, Краљевина Румунија
Датум смрти12. март 1965.(1965-03-12) (65 год.)
Место смртиОтопени, НР Румунија
НационалностРумун
ОбразовањеФилолошки факултет Универзитета у Букурешту
Занимањеисторичар, писац, новинар, историчар књижевности, књижевни критичар, биограф
Породица
РодитељиГеорге Вицан
Марија Вицан[1]
Књижевни рад
Период1932—1965.
Језик стварањарумунски[2]
Жанрроман, поезија, драма, есеј, биографија, монографија
Утицаји одЕжен Ловинеску, Титу Мајореску, Габарет Ибраилеану
Утицао наАлександру Пиру, Адриан Марино, Дину Пилат, Ежен Симон, Николае Манолеску

Ђорђе Калинеску (Букурешт, 14. јун 1899Отопени, 12. март 1965)[2] био је румунски академик, историчар, новинар, историчар књижевности, књижевни критичар, биограф и писац класицистичких и хуманистичких тенденција. Тренутно се сматра једним од најзначајнијих румунских књижевних критичара свих времена, уз Титуа Мајорескуа и Ежена Ловинескуа, и представља једну од истакнутих личности румунске књижевности 20. века.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Студије на другим језицима[уреди | уреди извор]

  • Alcuni missionari catolici italiani nella Moldavia nei secoli XVII e XVIII (1925)

Студије о естетици и универзалној књижевности

  • Principii de estetică (1939)
  • Impresii asupra literaturii spaniole (1946)
  • Sensul clasicismului (1946)
  • Studii și conferințe (1956)
  • Scriitori străini (1967)
  • Ulysse (1967)

Поезија

  • Poezii (1937)
  • Lauda lucrurilor (1963)
  • Lauda zăpezii (1965)

Позоришна дела

  • Șun, mit mongol sau Calea netulburată (1943)[3]
  • Ludovic al XIX-lea (1964)
  • Teatru (1965)

Проза

  • Cartea nunții (1933)
  • Enigma Otiliei (1938) (inițial Părinții Otiliei)
  • Trei nuvele (1949)
  • Bietul Ioanide (1953)
  • Scrinul negru (1965)

Историја и књижевна критика

  • Viața lui Mihai Eminescu (1932)
  • Opera lui Mihai Eminescu (1934)
  • Viața lui Ion Creangă (1938)
  • Istoria literaturii române de la origini până în prezent (1941)
  • Istoria literaturii române. Compendiu (1945)
  • Universul poeziei (1947)
  • Nicolae Filimon (1955)
  • Gr. M. Alecsandrescu (1955)
  • Ion Creangă (Viața și opera) (1964)
  • Vasile Alecsandri (1965)

Издаваштво

  • Cronicile optimistului (1964)
  • Ulysse (1967)

Путописи

  • Kiev, Moscova, Leningrad, 1949
  • Am fost în China nouă, 1953

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ion Bălu, Viața lui G. Călinescu, 1981, ed. II. Editura Libra, 1994, p. 15
  2. ^ а б [data.bnf.fr/ark:/12148/cb120256043 Autoritatea BnF], accesat în 10 octombrie 2015
  3. ^ Tulburarea lui Șun, 20 mai 2010, Patras Antonio, Ziarul de Duminică, accesat la 22 martie 2013

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ion Bălu, Călinescu, George. Critică și interpretare, Cartea Românească, 1970
  • Ion Bălu, G. Călinescu. Eseu despre etapele creației, 1970
  • Gheorghe Țuțui și Gheorghe Matei, G. Calinescu. Texte social-politice (1944—1965), Editura Politică, Bucarest, 1971.
  • Ion Bălu, Viața lui G. Călinescu, 1981, ed. a II-a, Editura Libra, 1994
  • Mircea Martin, G. Călinescu și complexele literaturii române, 1981, ed. a II-a, Editura Paralela 45, 2002
  • George Călinescu, Istoria literaturii române de le origini și până în prezent, Editura Minerva, 1985
  • Mircea Zaciu, Marian Papahagi, Aurel Sasu, Dicționarul scriitorilor români, A-C, Editura Fundației Culturale Române, 1995
  • George Pruteanu, Feldeința călinesciană, Editura "Andrei Șaguna", 2001
  • Ion Bălu, G. Călinescu: spectacolul personalității, Editura Fundației Culturale Ideea Europeană, 2004
  • Claudia Matei, George Călinescu și Italia, Editura Princeps Magna, Chișinău, 2011
  • Dumitru Micu, George Călinescu: între Apollo și Dionysos, București, Editura Minerva, 1979

Спољашње везе[уреди | уреди извор]