Јапански јавор (Ацер палматум)

С Википедије, слободне енциклопедије

Acer palmatum
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. palmatum
Биномно име
Acer palmatum
Thunb.
Синоними
Списак
  • Acer amoenum Carrière
  • Acer decompositum Dippel
  • Acer dissectum Thunb.
  • Acer formosum Carrière
  • Acer friederici-guillelmii Carr
  • Acer incisum Dippel
  • Acer jucundum Carrière
  • Acer ornatum Carrière
  • Acer pinnatifidum Dippel
  • Acer polymorphum Siebold & Zucc. 1845 не Spach 1834
  • Acer pulverulentum Dippel
  • Acer ribesifolium Dippel
  • Acer roseomarginatum (Van Houtte) Koidz.
  • Acer sanguineum Carrière 1867 не Spach 1834
  • Acer septemlobum Thunb.
  • Acer sessilifolium Siebold & Zucc.
  • Negundo sessilifolium Miq.
  • Acer matsumurae (Koidz.) Koidz.

Јапански јавор (Acer palmatum) веома је популарно мало украсно листопадно дрво, ређе жбун. Радо се сади на свим категоријама зелених површина. Не треба га мешати са врстом Acer japonicum, такође познатом као јапански јавор

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Ареал ове врсте обухвата Јапан, Кореју, источну и централну Кину.[2]

Опис врсте[уреди | уреди извор]

У природном станишту достиже висину 6-8 м. Бројни култивари достижу висине од 0,5 до 25 м.[3] Крошња одраслих јединки је полулоптаста. Гранчице су црвене, танке и голе.


Листови су ситнији него код A. japonicum, дубоко режњевити, са 5-11 режњева, дуги 5-10 цм. Режњеви су јајасто ланцетасти, двоструко назубљеног обода. Лисне петељке су голе, танке, дуге 1,5-4,3 цм.


Цветови су пурпурни, крупни, пречника до 0,8 цм, скупљени у штитасте метлице. Цвета априла-маја.


Плод чине две крилате орашице. Крила међусобно заклапају туп угао.


Основна врста размножава се семеном, али се култивари готово увек размножавају резницама, како би се задржале њихове особине. [2][4][3]

Услови станишта[уреди | уреди извор]

Acer Palmatum ’Ornatum’. Краљевска ботаничка башта Хуан Карлос I, Шпанија
Acer palmatum у јапанском врту Ботаничке баште Јевремовац у Београду.
Бонсаи.
Крошња јапанског јавора. Храм Нисон-ин у Кјоту.

Acer palmatum је топлољубива врста. најбоље расте на свежем и плодном земљишту, уз повећану влажност ваздуха. Има снажнији пораст уколико се додатно не прихрањује. Може издржати ниске температуре до -30 °C. Бројни култивари имају различите захтеве према светлости - неки траже осунчане положаје, а неки засену. Већина култивара може успешно расти у жардињерама.[2][3][4]

Значај у озелењавању[уреди | уреди извор]

Јапански јавор (Acer palmatum)је изузетно декоративна врста, како због егзотичном изгледу хабитуса, тако и по облику листова и њиховој лепој боји. Изузетан је украс малих вртова, али и већих зелених површина. Најлепши је када расте сам на травњаку.[2] Незаобилазан је детаљ сваког јапанског врта. Једна је од омиљених врста међу љубитељима бонсаи уметности.

Култивари[уреди | уреди извор]

Врста је веома варијабилна. Прави је изазов за вртларе, дендрологе, ботаничаре, генетичаре. Отуда потиче и синоним за њу - Acer polymorphus Setz. Постоји изузетно велики број култивара који се разликују по висини, облику хабитуса, боји, облику и величини листова и тд.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Barstow, M. & Crowley, D. (2017). Acer palmatum. The IUCN Red List of Threatened Species. International Union for Conservation of Nature and Natural Resources. 2017. e.T193845A2285627. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T193845A2285627.en. Приступљено 22. 5. 2018. 
  2. ^ а б в г Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 
  3. ^ а б в Vertrees, J.D. (1987). Japanese Maples. Timber Press, Inc. ISBN 978-0-88192-048-2. 
  4. ^ а б Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Lanzara, Paola (1982). Drveće. 374 (4 изд.). Ljubljana: Mladinska knjiga. 
  • Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија. 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]