Јапански вртови

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јапански врт)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Башта Адахи музеја
Јапански врт у ботаничкој башти "Јевремовац" у Београду

Јапански вртови 日本庭園 (нипон теиен) се могу дефинисати као традиционална вештина стварања минијатурних идеализованих пејзажа, често на веома апстрактам и стилизован начин[1]. Вртови владара и племства дизајнирани су за рекреацију и естетско задовољство, док су вртови будистичких храмова подизани за контемплацију и медитацију. Јапански вртови су се развили под утицајем различитих кинеских и корејских вртова, њиховом стилизацијом, тако што су јапански вртни дизајнери постепено почели да примењују своју сопствену естетику, на основу аутохтоних материјала и културе. До Едо епохе (XVII век) јапански врт је попримио свој специфичан изглед[2].

У јапанској култури градња вртова се сматра врхунском уметношћу блиско повезаном са калиграфијом (書道 шодо) и сликањем тушем (墨絵 суми-е). Још једна вештина утицала је на развој јапанског врта, уметност гајења минијатурних пејзажа и минијатурнoг дрвећа - бонсеки и бонсаи.

Карактеристике вртова[уреди | уреди извор]

У особине "типичне" за јапанске вртове може да се проникне без дубљег продора у основе јапанског естетског искуства. Јапански вртови су вртови у традиционалном стилу који се налазе уз приватне куће, у градским парковима, и историјским оријентирима као што су будистички храмови, Шинто светилишта и стари замкови.

Најпознатији jапански вртови на Западу, као и у Јапану, су суви или камени вртови (каресансуи). Традиционална церемонија испијања чаја условила је појаву отмених јапанских вртова другачијег стила - чајних вртова, који евоцирају руралну једноставност.

Од биљног материјала најчешћи су бамбуси, четинари (укључујући јапански црни бор (Pinus thunbergii Parl.)) и листопадно дрвеће као што су јавори који расту изнад тепиха од папрати и маховине. Поред биљног материјала и главних архитектонских објеката (кућа за становање, чајна кућа или храм), у зависности од архетипа. Поред биљног материјала јапански вртови често садрже више од ових елемената:

  • вода права или симболична,
  • стене или камени аранжмани, који често долазе из удаљених делова Јапана,
  • светиљке, најчешће од камена, Даи-доро и Касуга-доро
  • чајна кућа или павиљон,
  • структура која ограђује врт – жива ограда, плот или зид традиционалних карактеристика и
  • мост или камење за прелаз (stepping stones) до острва.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nitschke, G. (1993): Le jardin japonais , angle droit et forme naturelle. Taschen GmbH, Koln ISBN 3822896756
  2. ^ Baridon, M. (2000): Les jardins, Paysagistes, jardiniers, poetes. Bouquins, ISBN 222106707X
  3. ^ Kenkichi, О. & Edwards, W. (2010): Japanese Garden Dictionary: A Glossary for Japanese Gardens and Their History.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4
  • Young, M. (2005): The Art of the Japanese Garden. Tuttle Publishing ISBN-10:0804835985
  • Takei J. & Keane, M. P. (2001): Sakuteiki Visions of the Japanese Garden: A Modern Translation of Japan's Gardening Classic. Tuttle Publishing ISBN-10:0804832943