Ботаничка башта Јевремовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ботаничка башта - главни улаз

Ботаничка башта Јевремовац је ботаничка башта у Београду, Србија.

Има статус споменика природе II категорије и заштићена је као споменик културе.

Заједно са Институтом за ботанику наставна јединица Биолошког факултета у Београду.

Ботаничка башта Јевремовац са великом стакленом баштом има значајане арехитектонске[1] и културно-историјске вредности[2]. То је прва и до сада једина ботаничка башта у Србији чије је оснивање везано за једно од најавећих имена српске ботанике – Јосифа Панчића.

Положај и површина[уреди]

Ботаничка башта је површине 4,8183 хектара и на њој се налази око 1.000 биљних врста, стаклена башта од 500 m² (подигнута 1892. године), зграде Института за ботанику са изузетно вредним хербаријумом (основан 1860) и библиотеком (основана 1853) са око 13.000 библиотечких јединица. Ботаничка башта се налази на надморској висини од 86,82 m до 99,85 m.

Налази се у ужем центру Београда, на територији Општине Стари град и окружена је значајним саобраћајницама, који повезују главну са дунавском железничком станицом, улицама Кнеза Милоша, Таковском, Цвијићевом, Ђуре Ђаковића и Тргом Републике (Булевар Краља Александра). Са источне стране се граничи улицом Војводе Добрњца, са западне се налази комплекс зграда, са северне је улица Деспота Стефана, са јужне Далматинска, а са југоисточне је Таковска улица.

Историјат[уреди]

Универзитетска ботаничка башта „Јевремовац“ је настала 1855. године. Од 1889. године налази се на имању краља Милана Обреновића које је он поклонио Великој школи са обавезом да служи у просветне циљеве, да се на њему подигне ботаничка башта и да се назове „Јевремовац“. Претходиле су јој башта Јосифа Панчића у дворишту Књажевачко-српског лицеја из 1853. године и Ботаничка башта на Дорћолу крај Дунава, основана 1874. године која је напуштена услед поплаве на Дунаву.[3]

1890. године почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. Прва Башта подигнута је 1855. године у дворишту Конака књегиње Љубице Обреновић. На молбу српског природњака Јосифа Панчића, министарство просвете Србије је 1874. године одредило место за Ботаничку башту на крају Дунавске улице, али је она уништена 1888. године приликом изливања Дунава. Тада је краљ Милан Обреновић поклонио граду имање на Палилули, под условом да Ботаничка башта буде названа „Јевремовац“, у знак сећања на његовог деду Јеврема Т. Обреновића, „великог љубитеља народне просвете“.

Године 1892. је у Ботаничкој башти Београда, на површини од 500 m², подигнута стаклена башта која се састоји од два крила спојених централном куполом. Изграђена је из делова који су пренети из Дрездена и у то време била је међу најлепшим на Балкану. Управници Ботаничке баште у 19. веку били су Стеван Јакшић и Живојин Јуришић.

Године 1994. Завод за заштиту природе Србије дао је предлог, а Уредбом Владе Републике Србије из 1995. године Ботаничка башта Јевремовац проглашена је за Споменик природе од великог значај. 18. маја 2004. године отворен је Јапански врт - колекција далекоисточне флоре. Аутори врта су Вера и проф. др Михаило Грбић, пејзажне архитекте.

Споменик природе Ботаничка башта Јевремовац[уреди]

Ботаничка башта „Јевремовац“ се простире на површини од 4,81 хектара и у њеној саставу се налазе: Стаклена башта, Јапански врт, Хербаријум, Библиотека, отворене површине, управна зграда, слушаонице и лабораторије.

Карактеристике
Локација Град Београд, градска општина Стари град, КО Стари град, између улице Војводе Добрњца, Булевара деспота Стефана, Далматинске и Таковске
Врста природног добра Споменик природе
Категорија природног добра Споменик природе од великог значаја
Заштићена површина 4 ha 81 ar 83 m²
Основ заштите Предлог Завода за заштиту природе Србије
Правни акт Уредба Владе Републике Србије, 05 број: 110-1913/95 од 28.05.1995. („Службени гласник РС“, број 23/95)
Старалац Биолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за ботанику

Природне карактеристике[уреди]

Имање на коме је настала башта налазило се на месту искрчених мешовитих шума лужњака, цера, пољског јасена и букве. Појединачна стабла лужњака, цера, пољског јасена, чија се старост процењује на преко 120 година, једини су остаци некадашње аутохтоне вегетације на овој површини.

Геоморфолошке карактеристике[уреди]

Башта се налази на падинама које се пружају од теразијског платоа према Дунаву. Горњи, јужни део Баште је највиши одакле се терен постепено спушта све до границе Природног споменика - улица 29. новембра. У Башти се налазе три уздигнућа, од којих су два вештачки подигнута.

Геолошке карактеристике[уреди]

Према малобројним истраживањима, утврђено је да Башта лежи на седиментима неогена које сачињавају лапоровити пешчари и глине. Дебљина ових седимената је веома велика.[4]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. С.Г.Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитектура, том I, Београд 2005.
  2. www.beogradskonasledje.rs приступљено 23.3.2016; Документација споменика културе, ЗЗСКГБ, Београд, Калемегдан 14
  3. Заштићена природна добра Београда, Завод за заштиту природе Србије, Запис 2008.
  4. Споменик природе Ботаничка башта „Јевремовац“, Завод за заштиту природе Србије

Литература[уреди]

  • Јовановић - Југа, Светлана: Чудесни свет биљака Ботаничке баште Јевремовац - Водич кроз дендрофлору, NNK International, Београд, 2005.

Спољашње везе[уреди]