Ботаничка башта Јевремовац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јевремовац
Typeботаничка башта
LocationСтари Град, Београд

Ботаничка башта Јевремовац је ботаничка башта у Београду, Србија.

Има статус споменика природе II категорије и заштићена је као споменик културе.

Заједно са Институтом за ботанику наставна јединица Биолошког факултета у Београду.

Ботаничка башта Јевремовац са великом стакленом баштом има значајне арехитектонске[1] и културно-историјске вредности[2]. То је прва и до сада једина ботаничка башта у Србији чије је оснивање везано за једно од највећих имена српске ботанике – Јосифа Панчића.

Ботаничка башта - главни улаз
Стакленик - конзерваторијум

Положај и површина[уреди | уреди извор]

Ботаничка башта је површине 4,8183 хектара и на њој се налази око 1.000 биљних врста, стаклена башта од 500 m² (подигнута 1892. године), зграде Института за ботанику са изузетно вредним хербаријумом (основан 1860) и библиотеком (основана 1853) са око 13.000 библиотечких јединица. Ботаничка башта се налази на надморској висини од 86,82 m до 99,85 m.

Налази се у ужем центру Београда, на територији Општине Стари град и окружена је значајним саобраћајницама, који повезују главну са дунавском железничком станицом, улицама Кнеза Милоша, Таковском, Цвијићевом, Ђуре Ђаковића и Тргом Републике (Булевар краља Александра). Са источне стране се граничи Улицом војводе Добрњца, са западне се налази комплекс зграда, са северне је Улица деспота Стефана, са јужне Далматинска, а са југоисточне је Таковска улица.[3][4]

Историјат[уреди | уреди извор]

Књига Јосифа Панчића из 1881. године

Универзитетска ботаничка башта „Јевремовац“ је настала 1855. године. Од 1889. године налази се на имању краља Милана Обреновића које је он поклонио Великој школи са обавезом да служи у просветне циљеве, да се на њему подигне ботаничка башта и да се назове Јевремовац.[5] Претходиле су јој башта Јосифа Панчића у дворишту Књажевачко-српског лицеја из 1853. године и Ботаничка башта на Дорћолу крај Дунава, основана 1874. године која је напуштена услед поплаве на Дунаву.[6]

Године 1890. почело је уређивање београдске Ботаничке баште на Палилули. Прва Башта подигнута је 1855. године у дворишту Конака књегиње Љубице. На молбу српског природњака Јосифа Панчића Министарство просвете Србије је 1874. године одредило место за Ботаничку башту на крају Дунавске улице, али је она уништена 1877. године приликом изливања Дунава. Тада је краљ Милан Обреновић поклонио граду имање на Палилули, под условом да Ботаничка башта буде названа Јевремовац, у знак сећања на његовог деду Јеврема Т. Обреновића, великог љубитеља народне просвете.[7]

Године 1892 је у Ботаничкој башти Београда, на површини од 500 m², подигнута стаклена башта која се састоји од два крила спојених централном куполом. Изграђена је из делова који су пренети из фабрике Мозентин у Дрездену и у то време била је међу најлепшим на Балкану. Управници Ботаничке баште у 19. веку били су Стеван Јакшић и Живојин Јуришић. Јевремовац је у то време био ограђен са свих страна тарабом од дасака средњача са падом од 12 m од Далматинске ка Милетиној улици. Тарабе су биле краткорочно решење и већ се крајем 19. века расправљало о замени дрвене ограде зидом од чврсте опеке. Са стране Далматинске и Тимочке (данас Таковска улица) улице било би добро да зид буде низак, а изнад зида да буде гвоздена ограда.[8]

Недељко Кошанин[уреди | уреди извор]

Башта је досегла пун сјај 1930-тих, у време када је управник био академик ботаничар Недељко Кошанин († 1934).[9][10] Ипак, крајем деценије се каже да "скоро нико и не посећује Београдску ботаничку башту"[11].

Јапански врт[уреди | уреди извор]

Дана 18. маја 2004. године отворен је Јапански врт - колекција далекоисточне флоре. Аутори врта су Вера и проф. др Михаило Грбић, пејзажне архитекте.

Споменик природе Ботаничка башта Јевремовац[уреди | уреди извор]

Године 1994 Завод за заштиту природе Србије дао је предлог, а Уредбом Владе Републике Србије из 1995. године Ботаничка башта Јевремовац проглашена је за Споменик природе од великог значај.

Ботаничка башта Јевремовац се простире на површини од 4,81 хектара и у њеној саставу се налазе: Стаклена башта, Јапански врт, Хербаријум, Библиотека, отворене површине, управна зграда, слушаонице и лабораторије.

Библиотека је основана 1853. и једна је од најстаријих ботаничких библиотека у Југоисточној Европи. Садржи више од 5000 књига, научних и стручних часописа и више од 6000 сепарата из области ботанике. У њеним фондовима налазе се многа ретка издања књига.[12]

Хербаријум је основан 1860. Садржи вредну ботаничку грађу из 19. и 20. века, са подручја Балкана, Европе и целог света. Био је укључен у Међународни директоријум регистрованих хербаријума света (Index Herbariorum), под ознаком BЕOU. До данас је увећан на 180.000 узорака. Најзначајнија колекција је Панчићев Herbarium Panciciarum. Током светских ратова је делимично страдао. Окупатор је део фонда послао у Беч, Загреб, Сарајево и Будимпешту, који није враћен.[13]

Карактеристике
Локација Град Београд, градска општина Стари град, КО Стари град, између улице Војводе Добрњца, Булевара деспота Стефана, Далматинске и Таковске
Врста природног добра Споменик природе
Категорија природног добра Споменик природе од великог значаја
Заштићена површина 4 ha 81 ar 83 m²
Основ заштите Предлог Завода за заштиту природе Србије
Правни акт Уредба Владе Републике Србије, 05 број: 110-1913/95 од 28.05.1995. („Службени гласник РС“, број 23/95)
Старалац Биолошки факултет Универзитета у Београду, Институт за ботанику

Природне карактеристике[уреди | уреди извор]

Имање на коме је настала башта налазило се на месту искрчених мешовитих шума лужњака, цера, пољског јасена и букве. Појединачна стабла лужњака, цера, пољског јасена, чија се старост процењује на преко 120 година, једини су остаци некадашње аутохтоне вегетације на овој површини.

Геоморфолошке карактеристике[уреди | уреди извор]

Башта се налази на падинама које се пружају од теразијског платоа према Дунаву. Горњи, јужни део Баште је највиши одакле се терен постепено спушта све до границе Природног споменика - улица 29. новембра. У Башти се налазе три уздигнућа, од којих су два вештачки подигнута.

Геолошке карактеристике[уреди | уреди извор]

Према малобројним истраживањима, утврђено је да Башта лежи на седиментима неогена које сачињавају лапоровити пешчари и глине. Дебљина ових седимената је веома велика.[14]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитектура, том I, Београд 2005.
  2. ^ www.beogradskonasledje.rs приступљено 23.3.2016; Документација споменика културе, ЗЗСКГБ, Београд, Калемегдан 14
  3. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 309. 
  4. ^ Ботаничка башта Јевремовац у Беораду. - У: Просветни гласник, 1. септембар 1899.
  5. ^ Његово величанство краљ Милан. - У: Просветни гласник, 1. фебруар 1901. године.
  6. ^ Заштићена природна добра Београда, Завод за заштиту природе Србије, Запис 2008.
  7. ^ Панчић, Јосиф (1881). Ботаничка башта у Београду (PDF). Београд: Државна штампарија. Приступљено 26. 1. 2020. 
  8. ^ Ботаничка башта Јевремовац. - У: Просветни гласник, 1. децембар 1899.
  9. ^ Доцент Недељко Кошанин. - У: Просветни преглед, 1. фебруар 1914. године.
  10. ^ Pod krošnjom omorike. vreme.com 24. нов. 2011.
  11. ^ Тропске биљке у Ботаничкој башти Београдског универзитета. Време, 19. нов. 1939, стр. 13. digitalna.nb.rs
  12. ^ Универзитетско наслеђе 2017, стр. 39.
  13. ^ Универзитетско наслеђе 2017, стр. 40.
  14. ^ Споменик природе Ботаничка башта „Јевремовац“, Завод за заштиту природе Србије

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јовановић - Југа, Светлана: Чудесни свет биљака Ботаничке баште Јевремовац - Водич кроз дендрофлору, NNK International, Београд, 2005.
  • Лазовић, Живан; Митровић, Ивана; Митровић, Дарко, ур. (2017). Универзитетско наслеђе Србије (PDF). Београд: Универзитет у Београду. ISBN 978-86-7522-055-8. Приступљено 14. 3. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ботанички завод са Ботаничком баштом Јевремовац, стари назив Института за ботанику и Ботаничка башта Јевремовац из 1906. године