Јован Мијушковић

Јован Мијушковић
Јован Мијушковић
	Слика из књиге Биографски лексикон ваљевског краја, 3. књига, 11. свеска
Лични подаци
Датум рођења	17. септембар 1886.
Место рођења	Ниш, Краљевина Србија
Датум смрти	новембар 1944.; (58 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Народност	Србин
Порекло	српско
Религија	Православни хришћанин
Политичка каријера
Политичка; странка	Независни политичар; Раније:; Југословенска радикална заједница,; Народна радикална странка
Мандати
Министар здравља у; Влади народног спаса

Јован Мијушковић (Ниш, 17. септембар 1886 — Београд, новембар 1944) био је српски лекар, хирург. Остаће упамћен по првој успешној операцији на отвореном срцу у Краљевини Југославији извршеној у Ваљеву 1928. године. За време немачке окупације у Другом светском рату био је министар здравља у Влади народног спаса до подношења оставке 1942. године. Стрељан је почетком новембра 1944. године у Београду.

Живот и школовање[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу похађао је у Београду. Медицинске науке с докторатом завршио је у Бечу 1914. где се налазио и међу оснивачима академског друштва „Зора“ и био његов председник. По дипломирању интерниран је у аустроугарски заробљенички логор и тамо остао до краја рата. Имао је кћи Аницу, професора француског језика.

Каријера[уреди | уреди извор]

Лекарска каријера[уреди | уреди извор]

После Првог светског рата најпре је радио у Улцињу. Од 1. априла 1919. је лекар Среза рачанског (Бајина Башта), затим лекар срезова ваљевског (од 21. септембра 1920) и тамнавског (од 3. фебруара 1921). Из Уба је 30. маја 1923. прешао у Београд, за секундарног лекара болничког хируршког одељења. Затим је специјализовао општу хирургију (делом у Бечу) и најпре био постављен за шефа хирургије и управника болнице у Ћуприји, а 1. јуна 1926. дошао на исту дужност у Ваљеву где је остао до 21. априла 1932.

У Ваљеву је 7. априла 1928. године, први у Краљевини Југославији, извео успелу операцију на отвореном срцу (оперисао је петнаестогодишњег Драгомира Митровића из Дупљаја, нехотично рањен у игри из малокалибарског пиштоља). О томе је много писано у новинама и часописима.

Радећи под Мијушковићевим руководством, хируршка служба Ваљевске болнице је 1927. године имала 344 оперативна захвата. Доцније је био: шеф санитета Министарства саобраћаја и професор историје медицине на Медицинском факултету у Београду (приступно предавање “пред дупке препуним амфитеатром” одржао је почетком априла 1937). Мијушковић се бавио и научно-истражвачким радом у области хирургије публикујући радове у домаћим и иностраним часописима. Популарне чланке из медицине објављивао је у “Гласу Ваљева” и у београдској дневној штампи (у „Правди“ је 1933. писао о Дивчибарама).

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Политички је припадао Радикалној странци. У Срезу тамнавском је 1938. изабран за народног посланика на листи Југословенске радикалне заједнице. За време Другог светског рата, у влади Милана Недића, је од 29. августа 1941. до 7. октобра 1941. био министар социјалне политике, а од 7. октобра 1941. до 10. новембра 1942. био министар социјалне политике и народног здравља. После подношења оставке на министарску дужност крајем 1942. био је шеф хирургије Градске болнице у Београду.

Смрт[уреди | уреди извор]

Стрељан је без пресуде по успостављању у Београду власти комуниста. Београдски дневни лист Политика од 7. новембра 1944 објављује списак стрељаних. Ту налазимо поред других лекара и име доцента Медицинског факултета у Београду др Јована Мијушковића, хирурга, који је стрељан „...као сарадник окупатора јер је организовао санитетски кордон кроз који су морали да прођу све избеглице, које су после пропасти Југославије прелазиле у Србију. На тај је начин чувао немачке војнике од могуће епидемије..“!