Јован Мијушковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јован Мијушковић
Др. Јован Мијушковић.png
Слика из књиге Биографски лексикон ваљевског краја, 3. књига, 11. свеска
Биографија
Датум рођења(1886-09-17)17. септембар 1886.
Место рођењаНиш
Краљевина Србија Краљевина Србија
Датум смртиновембар 1944.
(58 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Југославија Краљевина Југославија
РелигијаПравославни хришћанин
Политичка
партија
Независни политичар
Раније:
Југословенска радикална заједница,
Народна радикална странка

Јован Мијушковић (Ниш, 17. септембар 1886Београд, новембар 1944) је био српски лекар, хирург. Остаће упамћен по првој успешној операцији на отвореном срцу у Краљевини Југославији извршеној у Ваљеву 1928. године. За време немачке окупације у Другом светском рату био је министар здравља у квислиншкој Влади народног спаса до подношења оставке 1942. године. Стрељан је почетком новембра 1944. године у Београду.

Живот и школовање[уреди]

Основну и средњу школу похађао је у Београду. Медицинске науке с докторатом завршио је у Бечу 1914. где се налазио и међу оснивачима академског друштва „Зора“ и био његов председник. По дипломирању интерниран је у аустроугарски заробљенички логор и тамо остао до краја рата. Имао је кћи Аницу, професора француског језика.

Каријера[уреди]

Прва операција срца у Србији, др Јован Мијушковић са пацијентом

Лекарска каријера[уреди]

После Првог светског рата најпре је радио у Улцињу. Од 1. априла 1919. је лекар Среза рачанског (Бајина Башта), затим лекар срезова ваљевског (од 21. септембра 1920) и тамнавског (од 3. фебруара 1921). Из Уба је 30. маја 1923. прешао у Београд, за секундарног лекара болничког хируршког одељења. Затим је специјализовао општу хирургију (делом у Бечу) и најпре био постављен за шефа хирургије и управника болнице у Ћуприји, а 1. јуна 1926. дошао на исту дужност у Ваљеву где је остао до 21. априла 1932.

У Ваљеву је 7. априла 1928. године, први у Краљевини Југославији, извео успелу операцију на отвореном срцу (оперисао је петнаестогодишњег Драгомира Митровића из Дупљаја, нехотично рањен у игри из малокалибарског пиштоља). О томе је много писано у новинама и часописима.

Радећи под Мијушковићевим руководством, хируршка служба Ваљевске болнице је 1927. године имала 344 оперативна захвата. Доцније је био: шеф санитета Министарства саобраћаја и професор историје медицине на Медицинском факултету у Београду (приступно предавање “пред дупке препуним амфитеатром” одржао је почетком априла 1937). Мијушковић се бавио и научно-истражвачким радом у области хирургије публикујући радове у домаћим и иностраним часописима. Популарне чланке из медицине објављивао је у “Гласу Ваљева” и у београдској дневној штампи (у „Правди“ је 1933. писао о Дивчибарама).

Политичка каријера[уреди]

Политички је припадао Радикалној странци. У Срезу тамнавском је 1938. изабран за народног посланика на листи Југословенске радикалне заједнице. За време Другог светског рата, у влади Милана Недића, је од 29. августа 1941. до 7. октобра 1941. био министар социјалне политике, а од 7. октобра 1941. до 10. новембра 1942. био министар социјалне политике и народног здравља. После подношења оставке на министарску дужност крајем 1942. био је шеф хирургије Градске болнице у Београду.

Смрт[уреди]

Стрељан је без пресуде по успостављању у Београду власти комуниста. Београдски дневни лист Политика од 7. новембра 1944 објављује списак стрељаних. Ту налазимо поред других лекара и име доцента Медицинског факултета у Београду др Јована Мијушковића, хирурга, који је стрељан „...као сарадник окупатора јер је организовао санитетски кордон кроз који су морали да прођу све избеглице, које су после пропасти Југославије прелазиле у Србију. На тај је начин чувао немачке војнике од могуће епидемије..“!

Занимљивости[уреди]

У Ваљеву је 1992. године основана Фондација за развој „Др Јован Мијушковић.“

Литература[уреди]


Reference[уреди]