Пређи на садржај

Јошт Моравски

С Википедије, слободне енциклопедије
Јошт Моравски
Јобст Моравски, на минијатури у Гелнхаузеновом кодексу са краја 14. и почетка 15. века. Јобстов грб представља комбинацију грбова Чешке и Бранденбурга.
Лични подаци
Датум рођења(1351-01-29)29. јануар 1351.
Место рођењаБрно,
Датум смрти18. јануар 1411.(1411-01-18) (59/60 год.)
Место смртиБрно,
Породица
СупружникAlžběta Opolská
РодитељиЈан Јиндрих
Margaret of Opava
ДинастијаЛуксембурзи
Краљ Немачке/Краљ Римљана
ПретходникРупрехт од Немачке
НаследникЖигмунд Луксембуршки
Војвода Луксембурга
ПретходникЈан Јиндрих
НаследникЕлизабета од Герлица

Јошт Моравски или Јобст Моравски (чеш. Jošt Lucemburský, нем. Jobst von Mähren; 1351. - 18. јануар 1411) је био маркгроф Моравске, затим маркгроф Бранденбурга од 1388. и титуларни краљ Немачке од октобра 1410. до смрти у јануару 1411. године.[1][2][3]

Јошт је рођен 1351. године као најстарији син Јана Јиндриха (или Јохана Хенрика) из династије Луксембурга, маркгрофа од Бранденбурга и опавске војвоткиње Маргарете. Јан Јиндрих је био млађи брат Карла IV, чешког краља и цара Светог римског царства. Јошт и његова браћа су 1375. наследили власт над Моравском, а такође су држали и породични замак у Луксембургу. Најпосле, Јошт је 1388. постао и маркгроф Бранденбурга, када је његов брат од стрица и дотадашњи маркгроф, Жигмунд Луксембуршки решио да оде у Угарску на двор своје веренице Марије, ћерке краља Лајоша I Великог. Као бранденбуршки маркгроф Јошт је постао један од седморице кнежева изборника који су бирали цара Светог римског царства.

Као наследник Карла IV био је одређен царев син Вацлав IV, Жигмундов старији полубрат и Јоштов брат од стрица. Вацлав је од 1376. носио титулу краља Римљана тј краља Немачке, али је његов утицај ван Чешке, којом је владао од очеве смрти 1378, био минималан. Услед унутрашњих сукоба круне и племства 1394. Вацлав IV је привремено утамничен, а Јошт Моравски је позван да, као регент, управља Чешком. Јошт је ипак остао без чешке круне пошто је криза разрешена посредовањем Жигмунда, који се у међувремену учврстио као угарски краљ. Тиме је 1396. безчедни Вацлав потврдио полубрата Жигмунда као престолонаследника Чешке.

Пошто је Вацлав десетак година одсуствовао из немачких земаља, кнежеви изборници су га прво позвали на одговорност, а затим су 20. августа 1400. објавили да је Вацлав свргнут са места краља Немачке. У јануару 1401. за краља Немачке је изабран Рупрехт III, дотадашњи гроф Палатината. Вацлав је одбио да призна свргавање, док се показало да ни Рупрехт не може да залечи Западну шизму. Међутим, Рупрехт је преминуо у мају 1410. и кнежеви изборници су се састали да изаберу новог краља Немачке. Овога пута кнежеви електори су били међусобно подељени, тако да су тројица 10. септембра 1410. за краља Немачке изабрали угарског краља Жигмунда, а четворица 1. октобра Јошта Моравског. Поред свргнутог Вацлава, Немачка је сада добила два краља. На крају, сукоб је решен Јоштовом изненадном смрћу 18. јануара 1411. године. Жигмунд је тако прихваћен за краља Немачке, а за цара Светог римског царства успео је да се крунише 1433. године.

Јошт Моравски се женио два пута, али није имао потомства.

  • Алжбета (1360–1374), ћерка опољског војводе Владислава II, удала се за Јошта 1372. године.
  • Ањешка (1348—1413), сестра опољског војводе Владислава II, удала се за Јошта 1374. године.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Хенрик VI, гроф од Луксембурга
 
 
 
 
 
 
 
8. Хајнрих VII, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Beatrice d'Avesnes
 
 
 
 
 
 
 
4. Јован Слепи
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Јован I, војвода Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
9. Маргарета од Брабанта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Маргарета од Фландрије
 
 
 
 
 
 
 
2. Јан Јиндрих
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Отакар II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
10. Вацлав II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Кунигунда од Славоније
 
 
 
 
 
 
 
5. Елизабета од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Рудолф I Хабзбуршки
 
 
 
 
 
 
 
11. Јудита од Хабзбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Gertrude of Hohenburg
 
 
 
 
 
 
 
1. Јошт Моравски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Отакар II Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
12. Nicholas I, Duke of Opava
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Agnes of Kuenring
 
 
 
 
 
 
 
6. Nicholas II, Duke of Opava
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Adelaide of Habsburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Margaret of Opava
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Владислав I од Опоља,Duke of Opole-Racibórz
 
 
 
 
 
 
 
14. Przemyslaw of Raciborz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Euphemia of Greater Poland
 
 
 
 
 
 
 
7. Anna of Ratibórz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Konrad II of Masovia
 
 
 
 
 
 
 
15. Anna of Masovia, Duchess of Racibórz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Hedwig of Piast-Rogatka
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Jobst king of Germany”. Britannica. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Jobst of Moravia, Holy Roman Emperor, Duke of Luxemburg and Elector of Brandenburg”. The British Museum. Приступљено 18. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „JOBST OF MORAVIA”. Pantheon. Приступљено 18. 1. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Јошт Моравски на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јошт_Моравски&oldid=27863158”