Пређи на садржај

АКУД „Иво Лола Рибар” Београд

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда бившег Дома Кола српских сестара у Београду. Коло српских сестара је по комунистичкој окупацији Београда укинуто, због великосрпског и буржоаског карактера, а њихова зграда, Дом Кола српских сестара у Ресавској улици бр. 11, је додељен новооснованом КУД-у Лола.[1]

АКУД „Лола“ основано је 1944. године као Омладинско културно - уметничко друштво „Иво Лола Рибар“, одмах након ослобођења Београда. Друштво је добило име по Иви Лоли Рибару, популарном омладинском и студентском руководиоцу у предратном и ратном периоду, који је погинуо у 27-ој години, 1943. године на Гламоч Пољу, у данашњој Босни и Херцеговини. Лола је био бриљантан ученик и студент, врстан говорник, писмен момак из угледне београдске породице, а отац му је био председник Народне скупштине Краљевине Југославије.[2]

У новијем периоду, Друштво је од омладинског у свом називу прерасло у академско, имајући у виду да су већина чланова будући или садашњи студенти. Друштво у јавности користи назив „Лола“, јер тај појам у нашем народу означава човека који воли да заигра, запева и засвира.[2]

Коло српских сестара је по комунистичкој окупацији Београда укинуто, због великосрпског и буржоаског карактера, а њихова зграда, Дом Кола српских сестара у Ресавској улици, је додељен новооснованом КУД-у Лола.[1]

Истакнути чланови „Лоле“

[уреди | уреди извор]

Велики број врхунских уметника поникао је и прошао кроз секције “Лоле“.[3]

Хор
Програм концерта КУД-а Иво Лола Рибар, који се одржао у Задужбини Илије М. Коларца, 22. марта 1951. године.

Хор АКУД-а "Иво Лола Рибар" из Београда (1944) један је од најзначајних хорских ансамбала у Србији. Кроз седамдеседвогодишње постојање извео је више од 3200 концерата широм Европе (В. Британија, Шпанија, Швајцарска, Француска, Немачка, Аустрија, Италија, Русија, Шведска, Грчка...) и света (САД, Канада, Кина, Монголија). Близу 9500 певача било је до сада у чланству хора, међу којима су неки од њих постали угледни чланови Опере са богатим међународним каријерама (Радмила Бакочевић, Мирослав Чангаловић, Бисерка Цвејић, Зоран Мојсиловић, Драго Старц ...). Хором АКУД-а "Иво Лола Рибар" дириговали су врхунски уметници, који су то касније потврђивали у раду са професионалним ансамблима, а кроз историју то су били: Боривоје Симић, Борислав Пашћан, Душан Сковран, Милан Бајшански, Милоје Николић, Душан Максимовић- Думакс, Јован Шаиновић, Иво Дражинић, Весна Шоуц, Милован Панчић, Драгана Радаковић, Зорица Митев, Оливера Секулић- Барац, Милица Тишма. Од 2010. године хором поново диригује Милован Панчић, диригент за чије је време хор имао највише успеха на домаћој и међународној сцени. Хор је снимио неколико ЛП плоча и ЦД-ова у продукцији ПГП РТС-а. Такође, хор "Лола" је у своју биографију убележио и концертна извођења капиталних дела као што су: IX Бетовенова Симфонија, Фореов Реквијем, Ратни реквијем - Б. Бритна, Кармина Бурана - Kарла Орфа, Моцартoв Реквијем, Бетовенова Миса у Це- дуру, као и оперете Слепи Миш- Јохана Штрауса. Данас хор на репертоару има сва значајнија дела српских, руских, бугарских, као и дела других европских и светских композитора. Такође, присутан је на свим значајним културним манифестацијама у Србији, почев од БЕМУС-а, Мокрањчењвих дана, Св. Симеоновских и Светосавских свечаних академија, ИХС-а у Нишу и другим важним државним обележавањима, негујући аутентични вокални израз и деликатни звук. Хор је освојио више од 300 различитих признања, од којих се посебно издвајају прве награде на међународним фестивалима у Прагу, Арецу, Каселу, Кардици, Превези, Ланголену, Лондону, Москви, Паризу, Братислави, Копенхагену, Варни, Дебрецину, Неготину, Нишу, Приједору, Бијељини

Фолклор
Оркестар
Театар

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Милановић, Јасмина (2012). DELFA ИВАНИЋ, УСПОМЕНЕ. Београд: ИНСТИТУТ ЗА САВРЕМЕНУ ИСТОРИЈУ. стр. 19. ISBN 978-86-7403-172-8. 
  2. ^ а б КУД Лола, о називу „Лола“[мртва веза]
  3. ^ а б „КУД Лола, знаменити „Лолинци. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 20. 11. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]