Јелисавета Саблић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелисавета Саблић
Датум рођења (1942-06-13)13. јун 1942.(75 год.)
Место рођења Београд
Јелисавета Саблић
Мирка, Марија и Сека.jpg
у средини
Друга имена Сека Саблић
Датум рођења (1942-06-13)13. јун 1942.(75 год.)
Место рођења Београд
 Краљевина Југославија
Активни период 1967—данас
Занимање глумица
Битна улога Маратонци трче почасни круг - Кристина
Љубав, навика, паника - Вера
IMDb веза

Јелисавета Сека Саблић (Београд, 13. јун 1942) је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица, која слови за највећу домаћу комичарку[1][2] или краљицу комедије, како је често називају,[3] али и за једну од најплаћенијих српских глумица. Година 2017. обележава пола века њене каријере.

Каријеру је започела пре педесет година да би данас била једна од најпопуларнијих и највољенијих глумица у свим земљама бивше Југославије. Наклоност филмске критике и обожавање публике постигла је као Кристина у црној комедији Маратонци трче почасни круг. Велики успех остварила је у комедијама Бурдуш, Тесна кожа 3, Рад на одређено време, Мој тата на одређено време, Секула и његове жене, Друга Жикина династија и Секула се опет жени. Изузетне комичарске способности показала је као другарица Сека у ТВ–серији Бољи живот и као секретарица Маријана у Срећним људима. Зенит нове популарности доживела је захваљујући ситкому Љубав, навика, паника. Године 2008. сврстана је међу најбоље српске глумице свих времена поставши лауреат награде Награде Жанка Стокић, а награђена је и најпрестижнијим Добричиним прстеном за животно дело,[4] као и са пет Златних ћурана[3] на Данима комедије – са четири за најбоље глумачко остварење, а једним и за животно дело и изванредност њеног комичарског израза.

Биографија[уреди]

Младост и прве улоге[уреди]

Јелисавета је рођена 13. јуна 1942. године, у Београду. Отац Стеван рођен је у Малој Градуси на Банији, а мајка на Дорћолу и пореклом је сефардска Јеврејка. Завршила је гимназију и Факултет драмских уметности 1965. године, као најбољи студент у класи Мате Милошевића.[4] Ту је упознала Драгана Николића, који је најпре постао њен најбољи пријатељ са класе а потом и кум. За време гимназијских дана била је један од оснивача аматерског позоришта Дадов, а по завршетку факултета, након многих потешкоћа, дебитује у Позоришту „Бошко Буха“, и глуми у представама Пепељуга, Концерт за тинејџере, Чаробњак из Оза, Три мускетара и другима. Убрзо потом, помогла је да и Николић добије ангажман у Бухи.[5] У једном интервјуу за НИН, Саблићева је открила да јој је мајка прижељкивала дактилографску каријеру, јер је глумачку професију сматрала опасном по здравље.

Године 1968. постаје чланица Атељеа 212, где остварује значајнију улогу у представи „Краљ Иби“ А. Жарија. Исте године дебитује и на филму, главном женском улогом у класику Ноћно дежурство сестре Гризелде, поред Зорана Радмиловића. Уследили су филмови Илустровани живот, са Драганом Николићем, Силом отац са Миодрагом Петровићем – Чкаљом, те главна улога у филму Далеко је Аустралија, са Оливером Марковић, а 1969. улога у црнохуморном редитељском првенцу Гордана Михића – Оља у филму Вране.[6] Уследила је улога у ТВ–филму Ујка Вања, затим у комедији Бициклисти, са Мијом Алексићем и Миленом Дравић, да би 1970. дошло до великог пробоја у њеној каријери, захваљујући комерцијалном хиту и у народу вољеном филму Бурдуш, где Сека тумачи лик Рајке. Култна је сцена у којој она Гидри Бојанићу пева новокомпоновану песму „Дај ми чашу ракије“.

1971—1980[уреди]

Сека 1971. добија престижну улогу представи „Развојни пут Боре Шнајдера“ редитеља Александра Поповића, за коју прима награду Златни ћуран на фестивалу Дани комедије у Јагодини.[3] (као и касније за улогу у „Ожалошћеној породици“ Бранислава Нушића); на Стеријином позорју награђена је за споредну улогу у „Клаустрофобичној комедији“ Душана Ковачевића.

1981—1990[уреди]

Уз ретке изузетке (нпр. „Кичма“, 1975, В. Грлића, и „Госпођица“, 1980, В. Јаснога) глуми комичне улоге: нпр. У широко популарним комерцијалним комедијама Милана Јелића („Рад на одређено време“, 1980; „Мој тата на одређено време“, 1983; „Развод на одређено време“, 1986) и Зорана Чалића („Жикина династија“, 1985. и „Друга жикина династија“, 1986).

Године 1982. Сека је играла у филму Маратонци трче почасни круг, по многима највећем остварењу југословенске кинематографије. Њена јунакиња, Кристина, свира клавир у време немих филмова, и не прихвата тонске филмове који убрзо стижу. Поред тог, јавља се и проблем љубавног троугла између Ђенке (Бора Тодоровић), његовог најбољег пријатеља, Мирка (Богдан Диклић) и ње. Касније су се појавиле многобројне урбане легенде у вези са снимањем филма, као и о односима који су владали унутар глумачке екипе. Најпознатији међу њима свакако је био инцидент између Саблићеве и Тодоровића, двоје дугогодишњих пријатеља. Наиме, Бора се, у сцени у којој наводно води љубав са Кристином, занео толико да је прешао границу професионализма и глуме, због чега се Саблићева увредила и претила да ће да напусти снимање.[7] Иако је било познато да двоје глумаца од тада не одржавају никакав контакт, обоје су изјављивали да су у добрим односима.[8] Тек 2016, две године након Борине смрти, у једном интервјуу Сека је признала да јој је жао што је дошло до свађе која је трајала тридесет година, и што толико дуго није причала са њим. Онда је додала да тада, када глумац више није међу живима, мисли да је вампирски поново говорити о томе и одбила даљи разговор.[7] Сека је још инсистирала и на преговарању о сцени у којој нага плива у језеру на Авали. Како је сама рекла у емисији Балканском улицом, редитељ није желео да је снима скроз обнажену јер (како је она сама веровала) никад није била нека риба. На питање о непријатностима током снимања, Саблићева је Дедићевој одговорила:

„Да, било је јако непријатно. Пливала сам у тој баруштини. Жабе су скакале око мене. Бора (Тодоровић) је трчао го по шуми. Њему је то причињавало задовољство, знате. И свађао се око дневница.”

Управо је Саблићева добила најбоље критике за своје извођење. Врхунац поштовања индустрије стигао је у виду награде Златна арена за најбољу југословенску глумицу са Филмског фестивала у Пули. Сека је за признање сазнала док је са оцем, мајком и сином летовала у Полихрону, у Грчкој, а када су јој на плажи пришли Југословени и честитали на победи.

1991—2000[уреди]

2001—2010[уреди]

2011—данас[уреди]

Највише глумачке домете остварила је у делима Слободана Шијана; „Како сам систематски уништен од идиота“ (1983), „Давитељ против давитеља“ (1984) те посебно у гротески „Маратонци трче почасни круг“ (1982), где је за лик пијанисткиње Кристине награђена Златном ареном за главну улогу на фестивалу у Пули. Успешно наступа и на телевизији.

Јелисавета Саблић је 2008. године награђена наградом „Жанка Стокић“.

Позориште[уреди]

Глумачку каријеру започела је у позоришту Бошко Буха где је играла у представама „Пепељуга“, „Чаробњак из Оза“, „Три мускетара“ итд. Њену каријеру обележио је период проведен у Атељеу 212 од 1968. до 1993. Неке од улога које је остварила у том позоришту су следеће :

У Звездара театру је играла у представама :

Приватни живот[уреди]

Сека Саблић је увек нерадо говорила о детаљима из приватног живота. У емисији Балканском улицом прекинула је Весну Дедић рекавши да не жели да износи полицијске биографске информације, те самим тим, да не жели да говори о свом детињству и пореклу. За себе увек каже да је свом сину Стефану била строга мајка, да је инсистирала на његовом осмогодишњем музичком образовању (клавир), јер је сматрала да ће би успешан човек једино ако је духовно богат и образован.

Позната је по томе што често, намерно или случајно, засмеје колеге са којима игра у представи или пред камерама. С друге стране, њу је, током читаве њене каријере, ненамерно засмејао само Бора Тодоровић, који ју је у представи Рањени орао држао у наручју и, не приметивши, певао у фалшу. Саблићева се толико насмејала да је он испустио из наручја на даске. Зоран Радмиловић рекао је да је на Секу слаб и приватно, као на блиску пријатељицу, и пословно као на глумицу која се једном рађа. Тодоровић, Лане Гутовић и Воја Брајовић сложили су једном да је једина женска особа која никада није пала на њихове форе била управо Сека Саблић. Саблићева им се 2015. године шаљиво и јавно захвалила на том признању и рекла да је она много пре њих завршила чубурску мангупску школу.

Глумица је изјавила да никад није имала среће у љубави и да се никад није разумела у мушкарце. Сека је објаснила да је једним делом за то заслужно њено васпитање, у целости засновано на масивној руској књижевној традицији и на обимним руским љубавним романима. Додала је још да верује да би на љубавном плану много боље прошла да је на међуљудске односе гледала инспирисана америчком књижевном традицијом:

„Код њих је то поједностављено, наивно, невино. То су разумевање, дружење, секс, разговор.”

Све до 1999. године глумица је једном годишње одлазила код дугогодишње пријатељице која живи у Њујорку. Као разлог за то навела је потребу да на кратко побегне од српске чамотиње и ксенофобије, и да се отуд врати, не пуних батерија, него излечена. Мношто пријатеља Саблићева је стекла и међу својим колегама. Међу њима су њени кумови, Милена Дравић и Драган Николић, затим Ружица Сокић, Мира Бањац, Светлана Бојковић, Зоран Радмиловић, Рената Улмански.

Филмографија[уреди]

Филмографија глумице Јелисавете Саблић
Год. Назив Улога
1960.е
1968. Илустровани живот
1968. Ноћно дежурство сестре Гризелде
1968. Невероватни цилиндер Њ. В. краља Кристијана
1968. Мартин Крпан с врха (ТВ) принцеза
1968. Невоље једног Бобана
1969. Код зеленог папагаја
1969. Хајде да се играмо
1969. Далеко је Аустралија Деса
1969. Зигмунд Брабендер, ловац и сер (серија)
1969. Вране Оља
1969. Хајде да растемо
1969. Лећи на руду
1970.е
1969. Силом отац Арсина кћи Зорица
1970. Ујка Вања Софија Серебрјакова
1970. Бурна ноћ
1970. Енглески онакав какав се говори
1970. Поезија Огдена Неша
1970. Бициклисти
1970. Бурдуш Рајка
1971. Пенџери равнице
1971. Операција 30 слова
1971. Чеп који не пропушта воду Роса
1971. Цео живот за годину дана
1971. С ванглом у свет
1971. Чедомир Илић Бела Матовић
1971. Дипломци Леонора Бах
1972. Развојни пут Боре Шнајдера Гоца
1972. Ћелава певачица
1972. Смех са сцене: Атеље 212 Јелисавета
1972. Прождрљивост
1972. Дамон (ТВ) Јелисавета
1972. Јелисаветини љубавни јади због молера Јелисавета
1972. Глумац је, глумац
1972. Птичје купалиште Велма
1972. Женски разговори
1973. Луди речник
1973. Женидба носача Самуела
1974. Недеље са Ањом лекарка
1974. Породични оркестар
1974. Једног лепог, лепог дана
1974. У регистратури Јуста Медонић
1972-1974. Образ уз образ Сека
1975. Андра и Љубица
1975. Нора (ТВ) Нора
1975. Повратак лопова Милутинова жена
1975. Кичма
1975. Мамика, хвата ме паника
1975. Бориско и Наталија
1975. Двособна кафана
1975. Крај недеље Катица Марковић, супруга
1976. Част ми је позвати вас Сека
1976. Сестре Милева, мајка три девојчице
1976. Четири дана до смрти
1977. Рањени орао Анђелка Бојанић
1977. Кућна терапија
1977. Лептиров облак Крцкова мајка
1977. Марија Магдалена Клара
1977. Најдража деца драгих родитеља
1978. Седам плус седам Сека
1979. Осма офанзива (ТВ серија) чистачица Драгица
1980.е
1980. Београдска разгледница 1920
1980. Рад на одређено време Сека
1980. Госпођица
1981. Лаф у срцу Живка
1981. Радни дан
1981. Ујка Вања Соња
1981. Непокорени град Сека
1981. Светозар Марковић Илка Марковић
1982. Подвизи дружине Пет петлића Глас
1982. Маратонци трче почасни круг Кристина
1982. Тројански коњ Илегалка
1982. Београд некад и сад Милева/Лора
1982. Мој тата на одређено време Сека
1982. Сабињанке Марион Браон
1983. Загрљеници Хионија
1983. Узбуна (ТВ) Славојка (као Јелисавета Саблић)
1983. Како сам систематски уништен од идиота Рита
1984. Давитељ против давитеља госпођица Добрила Скара
1984. Мољац луда редитељка
1984. Камионџије 2 Цацина жена Синђа
1984. Не тако давно (ТВ серија)
1984. Јагуаров скок Цајка
1984. Формула 1 (серија)
1985. Јелисаветини љубавни јади Јелка
1985. Неуспела мућка Ружа
1985. Дебели и мршави Шећеровићка
1986. Смешне и друге приче (ТВ серија) Јелка
1986. Друга Жикина династија домаћица
1986. Секула и његове жене Деса
1986. Развод на одређено време Сека
1986. Сиви дом госпођа
1987. Увек спремне жене Рајка
1988. Викенд мртваца секретарка
1988. Мала Нада Надина мајка
1988. Роман о Лондону (серија) Мадам Жани
1987-1988. Бољи живот Сека Секуловић
1988. Тесна кожа 3 Симка Миливојевић
1989. Бољи живот Сека Секуловић
1989. Полтрон Амелија Кашиковић
1989. Масмедиологија на Балкану другарица Протић
1989. Чудо у Шаргану Цмиља
1989. Доме слатки доме Меланија
1989. Другарица министарка Живка
1990.е
1990. Викенд на мртовци секретарка
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1990. Балканска перестројка другарица Протић
1990. Клаустрофобична комедија Весела Крај
1991. Секула се опет жени Деса
1991. У име закона комшиница
1990-1991. Бољи живот 2 Сека Секуловић
1991. Холивуд или пропаст
1992. Јуриш на скупштину Милка Соколовић
1992. Секула невино оптужен Деса
1994. Биће боље
1994. Театар у Срба
1993-1994. Срећни људи Маријана Колаковић
1995. Сложна браћа Милена
1995. Отворена врата Милијана
1995. Тамна је ноћ Косара Ашкерц
1995-1996. Срећни људи 2 Маријана Колаковић
1997. Љубав, женидба и удадба Јелка
1998. Никољдан 1901. године Персида Рогић
1998. Ране комшиница
1999. Код мале сирене
1998-1999. Породично благо главна медицинска сестра
2000.е
2001. Све је за људе Кића
2001. Метла без дршке 5 Деса
2003. Picknick på kyrkogården
2003. Најбоље године (ТВ серија) Олга
2002-2003. Казнени простор Анина мајка
2003. Наша мала редакција Дама у бару
2003. Ледина Елза
2004. Скела жена
2004. Стижу долари Магдалена
2005. Бал-Кан-Кан Зумбула
2006. Друго стање разредна
2005-2007. Љубав, навика, паника Вера
2007. Хадерсфилд мајка
2007. Увођење у посао Мира Пацов
2007. Премијер (ТВ серија) Борјана Алимпијевић, председница Републике
2008. Луд, збуњен, нормалан Сенка
2008. Читуља за Ескобара жена
2008. Село гори, а баба се чешља Дијана
2009. Куку, Васа Наталија
2010.е
2010. Мирис кише на Балкану (ТВ серија) Нона Салом
2013. Отворена врата сајберета
2013. Тесна кожа 5 свастика
2016. Игле испод прага баба
2016. Немој да звоцаш Симка

Награде и признања[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Jelisaveta Seka Sablić”. Приступљено 14. 4. 2012. 
  2. „Jelisaveta Seka Sabljić - Kristina iz 'Maratonaca'. Приступљено 22. 4. 2011. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Vrača se Dolina Sunca-Jelisaveta Seka Sablić: Godine zrelosti i detinja čistota duha-Danina Jeftić: Nestrpljiva da postane majka | Hotmagazin”. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2013. Приступљено 30. 3. 2013. 
  4. 4,0 4,1 „Kad izgubimo istinu izgubili smo sebe : Život i stil : Spektar : POLITIKA”. Приступљено 30. 3. 2013. 
  5. „Jelisaveta Seka Sablić « Pozorište "Atelje 212". Приступљено 30. 3. 2013. 
  6. „Vrane (1970) - IMDb”. Приступљено 30. 3. 2013. 
  7. 7,0 7,1 „30 година није причала са Бором”. Приступљено 28. 8. 2017. 
  8. „Сека и Бора се помирили”. Приступљено 28. 8. 2017. 

Спољашње везе[уреди]