Радмила Бакочевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радмила Бакочевић
Датум рођења (1933-01-05)5. јануар 1933.(83 год.)
Место рођења Гуча
Краљевина Југославија
Жанр(ови) опера

Радмила Бакочевић (Вича код Гуче, 5. јануар 1933) је српски оперски сопран.

Биографија[уреди]

Родила се у селу Вича код Гуче 5. јануара 1933. године. Школовала се у Гучи и Чачку а учитељску школу завршила у Ужицу. Пошто је њен талент за песму рано откривен живот ју је усмерио на ту страну тако да је уместо учитељског позива у Тутину продужила школовање у средњој музичкој школи у Београду. Музичку академију у Београду завршила је 1956. године у класи професора Николе Цвејића. Магистрирала је такође на Музичкој академији у Београду а даље усавршавање соло певања је обавила у миланској Скали.

Каријера[уреди]

Имала је значајну међународну каријеру која је почела 1955. године и која се завршила са њеним пензионисањем са сцене 2004. године. Током своје каријере певала је у готово свим важним оперским кућама широм света, укључујући извођења широм Европе, Северне Америке и Јужне Америке. Учврстила је дугогодишње партнерство током своје каријере са две оперске куће, а то су: Народно позориште у Београду и Бечка државна опера.

Бакочевићева је певала широк репертоар који је обухватао дела од 17. преко 20. века. Посебно је добро приказивала Пучинијеве и Вердијеве хероине, а веома су поштоване и њене улоге у операма Рихарда Штрауса и Рихарда Вагнера. Такође је певала и у бројним операма од руских и чешких композитора као што су Николај Римски-Корсаков, Сметана, и Чајковски. Занимљиво, певала је само две улоге на француском, Жулијету у Жак Офенбаховој Les Contes d'Hoffmann и Маргариту у Шарл Гуноовом Фаусту. Имала је доста прилагодљив гласа па је могла да пева дела композитора као што су Винченцо Белини и Гаетано Доницети.

Након пензионисања са сцене, Радмила Бакочевић је радила као професор певања на неколико универзитета. Тренутно је члан Музичке академије на Универзитету уметности у Београду где је и радила као ректор од 1998. до 2000. године.

Била је супруга политичара Александра Бакочевића, имају ћерку Маргарету.

Сада је у статусу Професора Емеритуса Универзитета у Крагујевцу и почасни је Доктор наука Универзитета у Сарајеву.

За собом има читаву плејаду оперских солиста и истакнутих педагога који преносе школу Савременог белканта:

  • Оливер Њего - баритон (Првак опере Н. П. у Београду и професор на Универзитету у Крагујевцу)
  • Јадранка Јовановић - мецосопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
  • Јасмина Шајновић - колоратурни сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
  • Јасмина Трумбеташ Петровић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду
  • Наташа Јовић-Тривић - мецосопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
  • Сузана Шуваковић-Савић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Београду)
  • Дејан Максимовић - тенор (Првак опере Н. П. у Београду)
  • Виолета Панчетовић-Радаковић (Професор Универзитета у Београду)
  • Војислав Спасић - тенор (Првак опере Н. П. у Нишу и професор на Универзитету у Крагујевцу)
  • Катарина Симоновић - сопран (Првакиња опере Н. П. у Нишу и професор на Универзитету у Нишу)

Награде[уреди]

За уметничка остварења добила је више домаћих и иностраних признања:

  • Октобарску награду града Београда (1960),
  • Седмојулску награду (1970),
  • Награду АВНОЈ-а (1979),
  • Награду УМУС-а (1987),
  • Вукову награду (1991) и
  • Италијанску награду Targo d oro за креацију Норме В. Белинија у (1976/77)

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јоковић, Слободан (1999). Радмила Бакочевић: примадона ассолута (на језику: (српски)). YU-Београд: Верзалпрес. стр. 443 страна. 

Спољашње везе[уреди]