Пређи на садржај

Авантуре Шерлока Холмса (збирка прича)

С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Авантуре Шерлока Холмса (телевизијска серија).
Авантуре Шерлока Холмса
Корице Авантура Шерлока Холмса
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Adventures of Sherlock Holmes
АуторАртур Конан Дојл
ЗемљаУједињено Краљевство
Издавање
ИздавачЏорџ Њувенс
Датум1892[1]
Хронологија
ПретходникЗнак четворице
НаследникМемоари Шерлока Холмса

Авантуре Шерлока Холмса (енгл. The Adventures of Sherlock Holmes) прва је збирка приповетки о познатом детективу. Дело је написао Артур Конан Дојл а илустровао Сидни Паџет.

Авантуре Шерлока Холмса је била прва збирка прича о Шерлоку Холмсу. Изворно је објављивана у серијалу, у The Strand Magazine-у од јула 1891. до јуна 1892. да би 14. октобра 1892. године била штампана као целокупна збирка. Издавач је био Џорџ Невнес Лтд. Америчко издање штампао је Харпер, 15. октобра 1892. године. Почетни, комбиновани тираж је износио 14.500 копија. Једини ликови који су заједнички за свих дванаест прича су Холмс и др Вотсон, и сви су повезани кроз нарацију у првом лицу, написану са Вотсонове тачке гледишта.

Уопштено говорећи, приче у Авантурама Шерлока Холмса описују и покушавају да исправе друштвене неправде. Холмс је приказан као лик који види и омогућује нови осећај правде. Приче су биле добро прихваћене и повећале су број претплата на The Strand Magazine, што је навело Дојла да тражи више новца за своје слетеће кратке приче. Прва прича, „Скандал у Бохемији“, укључује лик Ирен Адлер, која је, иако је приказана само у овој једној Дојловој причи, истакнути лик у модерним адаптацијама Шерлока Холмса, често као лик у за кога је Холмс интимно заинтересован. Дојл је укључио четири приче из ове збирке у својих дванаест омиљених прича о Шерлоку Холмсу. Дојл је одабро причу „Шарена трака“ као њему најдражу.

Филм из 1939. са Бејзилом Ратбоном и Најџелом Брусом у главним улогама заснован је на истоименом драмском комаду Вилијама Џилета и није директна адаптација књиге.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Артур Конан Дојл је почео да пише док је студирао медицину на универзитету током касних 1870-их. Прву кратку причу, „Мистерија долине Сасаса“, објавио је у септембру 1879. Осам година касније његову прву причу о Шерлоку Холмсу, роман Црвена нит, објавио је Ward Lock & Co. Дело је наишло на добру рецепцију али је Дојл био мало плаћен; након што је наставак романа, Знак четворице, објављен у Lippincott's Monthly Magazine-у, пишчев фокус се померио на кратке приче.[2]

Убрзо након што је часопис The Strand Magazine почео да излази јануара 1891. године, уредник часописа Херберт Гринхау Смит је запримио две претплате на магазин Артура Конана Дојла. Смит је касније описао своју реакцију: „Одмах сам схватио да је преда мном био највећи писац кратких прича од Едгара Алана Поа.[3] Прва прича, „Скандал у Чешкој“, објављена је на полеђини јулског броја са десет илустрација Сиднеја Пеџета.[4] Приче су постале популарне, што је помогло да се повећа тираж часописа,[5] и Дојл је плаћен по 30 гвинеја за прву верзију са дванаест прича.[3] Ових првих дванаест прича је објављивано месечно од јула 1891. до јуна 1892.[6] а затим их је све сакупио и објавио као засебну књигу Авантуре Шерлока Холмса 14. октобра 1892. од стране George Newnes Ltd, издавача The Strand Magazine.[7] Првобитни тираж књиге био је 10.000 примерака штампаних у Уједињеном Краљевству, а додатних 4.500 примерака штампао је издавач Harper Brothers у Сједињеним Америчким Државама.[8]

Сидни Пеџет је илустровао свих дванаест прича у The Strand и у збирци. Претходни романи у којима се појављује Холмс илустровали су други уметници.

О причама

[уреди | уреди извор]

Све приче у склопу књиге су испричане кроз нарацију у првом лицу, из перспективе лика доктора Вотсона. На исти начин су написане све приче о Шерлоку Холмсу, са четири изузетка.[9] Текст о Дојлу у Oxford Dictionary of National Biography наводи да кратке приче садржане у Авантурама Шерлока Холмса имају тенденцију да укажу на друштвене неправде, као што су краљева издаја оперског певача и друге.[10] Холмс је приказан као лик који има нови и поштен приступ у неправедном свету „некомпетентности званичника и аристократских привилегија“.[10] Авантуре Шерлока Холмса садрже многе Дојлове омиљене приче о Шерлоку Холмсу. Он је 1927. саставио листу његових дванаест најбољих прича о Шерлоку Холмсу у The Strand Magazine. Међу онима које је навео биле су Шарена трака (пишчева омиљена прича), Савез риђокосих (друга омиљена), Скандал у Чешкој (пета) и Пет семенки наранџе (седма).[11]

Књига је забрањена у Совјетском Савезу 1929. због „окултизма“ аутора,[12] али је стекла популарност на црном тржишту забрањених књига, а забрана је укинута 1940.[13][14]

Садржај

[уреди | уреди извор]

Збирка од дванаест случајева обухвата временски период од 1883. до преткрај 1890. године. Све приче су представљене у првом лицу, као журнал доктора Вотсона:

Пријем критике

[уреди | уреди извор]
Илустрација Сиднија Пеџета Шерлока Холмса

Књига је била добро прихваћена након објављивања у Тhe Strand Magazine.[28] Након објављивања „Скандала у Чешкој” у јулу 1891, Hull Daily Mail је описао причу као „достојну инвентивног генија” Дојла.[29] Нешто више од годину дана касније, када је Дојл направио паузу у објављивању кратких прича по завршетку Авантуре Шерлока Холмса, у новинама Belfast News Letter објављена је рецензије приче другог писца који је објавио дело у истом магазину као и Дојл, у чланку је критичар навео да би „можда била читна са умереним интересовањем пре годину дана“, али да се „јединствена снага“ Дојловог писања огледала у очигледном у јазу у квалитету две приче.[30] У новинама Leeds Mercury је посебно хваљена карактеризација Холмса, „са свим његовим малим недостацима“,[28] док је недељник Cheltenham Looker-On описао Холмса као „понекад прилично досадног“, напомињући да описи његових слабости „постају досадни“.[31] Дописник новина Hampshire Telegraph пожалио се на чињеницу да Дојлова промишљенија дела, као што је авантуристички роман Micah Clarke, нису били толико популарни као приче о Холмсу, закључивши да аутор „који жели да се књижевно стваралаштво исплати, мора писати оно што његови читаоци желе“.[32]

Ирен Адлер, која је лик у првој краткој причи, Скандал у Чешкој, истакнути је лик у многим модерним адаптацијама, иако се појављује само у једној причи.[33] Често је у модерним адаптацијама приказана као лик за која је Холмс заинтересован као потенцијалну партнерку; у серији Elementary Роберта Дохертија и ТВ серији Шерлок,[34] иако се у самој причи наводи да Холмс није осећао било какву емоцију налик љубави према Ирен Адлер.[33] У делу Приручник за Шерлока Холмса, Кристофер Редмонд примећује: Канон пружа мало основа за сентименталне или промишљене спекулације о вези Холмса и Адлерове.[35]

Више серија и серијала је садржало адаптације свих или готово свих кратких прича садржаних у збирци. У периоду 1921–1923 британско продуцентско и дистрибуцијско предузеће Stoll Pictures је адаптирало све приче за филм (изузев „Пет семенки наранџе“).[36] Приче су адаптиране и: радио серијалу Авантуре Шерлока Холмса (1930–1930. 1936),[37] радио серијалу из периода 1939–1950 Нове авантуре Шерлока Холмса (све осим „Берлина дијадема“),[38] и радио серијалу у продукцији BBC Шерлок Холмс (1952–1969). Многе приче из збирке биле су укључене као епизоде телевизијске серије Шерлок Холмс која се приказивала од 1984. до 1994.[39] Приче у Авантурама Шерлока Холмса су драматизоване за BBC Radio 4 у периоду 1990–1991 као део радио серије Би-Би-Си Шерлок Холмс 1989–1998,[40] и адаптиране су као епизоде радио серије Тhe Classic Adventures of Sherlock Holmes (2005–2016).[41]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Факсимил 1. америчког издања
  2. ^ Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (Subscription or UK public library membership required.)
  3. ^ а б Doyle, Klinger (2005), p. xxx.
  4. ^ "ADVENTURES OF SHERLOCK HOLMES: Adventure I.—A Scandal in Bohemia". The Strand Magazine, vol. 2, pp. 61–75 (July 1891). Bound volume 2 viewed at HathiTrust Digital Library. Retrieved 22 July 2019. Paget is credited in the volume Index, pp. 667–70; images 9–12 in the linked copy at HathiTrust.
  5. ^ Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (Subscription or UK public library membership required.)
  6. ^ „The Adventures of Sherlock Holmes published – Oct 31, 1892”. History. A+E Networks. Приступљено 6. 5. 2015. 
  7. ^ Doyle, Klinger (2005), p. xxxii.
  8. ^ Drake, David (2009). „Crime Fiction at the Time of the Exhibition: the Case of Sherlock Holmes and Arsène Lupin” (PDF). Synergies Royaume-Uni et Irlande. Gerflint (2): 114. ISSN 1961-9464. Приступљено 6. 5. 2015. 
  9. ^ Caplan, Richard M. (1982). „The circumstances of the missing biographer or why Watson didn't narrate these four Sherlock Holmes stories”. Journal of the American Academy of Dermatology. 6 (6): 1112—1114. PMID 7047594. doi:10.1016/S0190-9622(82)70095-7. 
  10. ^ а б Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (Subscription or UK public library membership required.)
  11. ^ Borges, Andre (6. 1. 2014). „12 best Sherlock Holmes stories hand-picked by creator Sir Arthur Conan Doyle”. dna. Mumbai: Diligent Media Corporation. Приступљено 6. 5. 2015. 
  12. ^ „Moscow honours legendary Holmes”. BBC News. 30. 4. 2007. Приступљено 6. 6. 2015. 
  13. ^ „Sherlock Holmes is back in Russia”. The Bend Bulletin. Bend, Oregon: Robert William Sawyer. 27. 12. 1940. стр. 3. Приступљено 6. 6. 2015. 
  14. ^ „Moscow honours legendary Holmes”. BBC News. 30. 4. 2007. Приступљено 21. 10. 2013. 
  15. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 138.
  16. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 5.
  17. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 41.
  18. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 74.
  19. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 101.
  20. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 133.
  21. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 159.
  22. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 197.
  23. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 227.
  24. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 264.
  25. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 291.
  26. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 319.
  27. ^ Doyle, Klinger (2005), p. 351.
  28. ^ а б „Literary Arrivals”. Leeds Mercury. 21. 11. 1892. стр. 8. Приступљено 9. 6. 2015 — преко British Newspaper Archive. 
  29. ^ „Local Intelligence”. Hull Daily Mail. 14. 7. 1891. стр. 3. Приступљено 9. 6. 2015 — преко British Newspaper Archive. 
  30. ^ „Literature”. Belfast News Letter. 17. 8. 1892. стр. 7. Приступљено 9. 6. 2015 — преко British Newspaper Archive. 
  31. ^ „Literary Gossip”. Cheltenham Looker-On. 3. 12. 1892. стр. 17. Приступљено 9. 6. 2015 — преко British Newspaper Archive. 
  32. ^ „Literary Notes and News”. Hampshire Telegraph. 3. 12. 1892. стр. 2. Приступљено 9. 6. 2015 — преко British Newspaper Archive. 
  33. ^ а б Thompson, Dave (2013). Sherlock Holmes FAQ: All That's Left to Know About the World's Greatest Private Detective (ebook). Milwaukee: Applause Theatre and Cinema Books. стр. 83—85. ISBN 978-1-4803-3149-5. 
  34. ^ Howell, Anna (19. 4. 2013). „Sherlock Spoilers: Lara Pulver says she has no doubt that Irene Adler will be back!”. Unreality TV. Архивирано из оригинала 10. 6. 2015. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  35. ^ Redmond, Christopher (2009). Sherlock Holmes Handbook: Second Edition. Dundurn Press. стр. 53. ISBN 9781459718982. 
  36. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. стр. 13—14, 64—66, 104—105. ISBN 9780857687760. 
  37. ^ Dickerson, Ian (2020). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. стр. 49. ISBN 978-1629335087. 
  38. ^ Dickerson, Ian (2020). Sherlock Holmes and His Adventures on American Radio. BearManor Media. стр. 87, 89, 95—96, 103, 186. ISBN 978-1629335087. 
  39. ^ „Jeremy Brett”. British Film Institute. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  40. ^ Bert Coules. „The Adventures of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Приступљено 12. 12. 2016. 
  41. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Приступљено 5. 12. 2020. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Авантуре_Шерлока_Холмса_(збирка_прича)&oldid=28612190”