Александар Акимов
Александар Акимов | |
|---|---|
 | |
| Име по рођењу | Александар Фјодорович Акимов |
| Датум рођења | 6. мај 1953. |
| Место рођења | Новосибирск, Руска СФСР, СССР |
| Датум смрти | 11. мај 1986. (33 год.) |
| Место смрти | Москва, Руска СФСР, СССР |
| Узрок смрти | Тровање радијацијом |
Александар Фјодорович Акимов (рус. Александр Фёдорович Акимов; 6. мај 1953 — 11. мај 1986) био је совјетски инжењер који је био на дужности шефа смене која је радила у реактору 4 Чернобиљске нуклеарне електране у ноћи када се десила Чернобиљска катастрофа 26. априла 1986. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Александар Акимов је рођен 6. маја 1953. године у Новосибирску, Руска СФСР, СССР.
Акимов је 1976. године дипломирао на Московском енергетском инжењерском институту, са специјализацијом у инжењерству и аутоматизацији топлотних и енергетских процеса.
Каријеру је започео у Нуклеарној електрани Чернобиљ у септембру 1979. године. Током првих година у Чернобиљу, био је на позицијама вишег инжењера за управљање турбинама и надзорника смене турбинске сале.
Дана 10. јула 1984. године Александар Акимов именован је за надзорника смене јединице реактора 4.[1]
Чернобиљска катастрофа
[уреди | уреди извор]У ноћи 26. априла 1986. године, Александар Акимов је обављао дужност надзорника смене реактора 4.
Турбина је била затворена како је планирано и струја је скочила. Акимов је притиснуо дугме АЗ-5 — хитни случај класе 5 — да угаси отровани реактор. Контролне шипке су ушле око 2-2,5 m у реактор, које се спуштају до дубине од укупно седам метара, али борове шипке су имале графитне врхове који су узроковали повећање снаге. Реактор је затим експлодирао, а комуникационе мреже су изненада биле преплављене позивима и информацијама — Акимов је чуо извештаје о великом оштећењу реактора, али није вјеровао у то и зато је преносио лажне информације о стању реактора.[2] Када је сазнао тачан степен несреће, радио је са својом посадом у згради реактора до раног јутра, покушавајући да пумпа воду у изложени реактор.
Акимов је умро 11. маја 1986. године, две седмице након несреће, због акутног радијацијског синдрома, у доби од 33 године. У почетном испитивању су он и његови сарадници били окривљени. Тек касније је кривица пребачена на директора и управника фабрике. Посада и директори нису се придржавали сигурносних смерница постројења и игнорисали су понављана упозорења.[3]
Признања
[уреди | уреди извор]Александра Акимова је председник Украјине Виктор Јушченко постхумно наградио Орденом храбрости 3. степена.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Татьяна, Грива. „Герои-ликвидаторы”. chnpp.gov.ua (на језику: руски). Приступљено 7. 06. 2019.
- ^ Barringer, Felicity (22. 04. 2001). „The World; Life After Death: Chernobyl Today”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 7. 06. 2019.
- ^ „The Telegraph - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 7. 06. 2019.
- ^ Presidential Decree No. 1156/2008 of 12 December 2008
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
