Андра Гавриловић
| Андра Гавриловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. јул 1864. |
| Место рођења | Свилајнац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 24. фебруар 1929. (64 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина СХС |
Андра Гавриловић (Свилајнац, 11. јул/29. 1864 — Београд, 24. фебруар 1929) био је српски историчар, историчар књижевности и књижевник.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу је похађао у Жабарима код Пожаревца, док је гимназију уписао у Чачку, наставио у Београду а у Крагујевцу окончао матуром, 1883. године. У то време почео је да пише за Српске илустроване новине (1882) и Задругу (1885).
Завршио је Филозофски факултет у Београду 1887, а затим био професор у Нишу и Београду.
Године 1914, по налогу српске владе, боравио је у поверљивим мисијама у Бечу, Војводини и Дубровнику. Први светски рат је провео у повлачењу преко Албаније са српском војском, затим поново је у различитим мисијама боравио у Паризу и Монте Карлу. Током 1920. године, у Француској је одржао низ предавања о култирној историји Срба.[2]
Књижевни рад је почео песмама, а касније објавио неколико романа и збирку приповедака, као и велики број расправа из историје књижевности, од којих су неке представљале користан књижевно-историјски допринос. Ови радови имају углавном историјску тематику (о Србији у доба деспота Стефана Лазаревића, о Маричкој бици, роман о Тицановој буни и др.). Гавриловић је био разноврстан писац, али није показао ни високе уметничке способности ни довољне критичности правог научника.[3]
Написао је биографију светог Саве која је објављена 1900. године. Према оцени Симе Ћирковића, предсатвља једно од најзначајнијих и најуспелијих радова о првом српском архиепископу.[3]
Поживео је до фебруара 1929. године. Сахрањен је у Крагујевцу.
По њему је названа Књижевна награда Андра Гавриловић.[4]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Писма о књижевности у Словенаца, Београд 1895.
- Сима Милутиновић, Београд 1899
- Свети Сава, Београд, 1900
- Историја српске и хрватске књижевности I—IV, Београд 1910—27
- Принос историји ослобођења Србије, 1900.
- Из српске историје. Личности и догађаји, 1901.
- Знаменити Срби XIX века, 1903, 1904.
- Историја српске и хрватске књижевности народнога језика, 1910.
- Седамдесет анегдота из живота српских књижевника, 1911.
- Историја српске и хрватске књижевности усменога постања, 1912.
- Историја српске и хрватске књижевности покрајинско-народнога језика, 1913.
- Историја Српске православне цркве, Београд, 1927.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Насловна страна Писама о књижевности у Словенаца (Београд, 1895) -
Насловна страна Историје српске и хрватске књижевности (Београд, 1910)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 209.
- ^ „Andra Gavrilović”. knjizara.com. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ а б „Андра Гавриловић”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „U Svilajncu dodeljeno književno priznanje „Andra Gavrilović“”. danas.rs. Приступљено 27. 1. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Текст Уроша Џонића, унив. проф. Филозофски факултет Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ „Мирослав Крлежа“, Загреб 1986. том 4 стр. 324.
