Аустроугарски оклопни крсташ Кајзерин унд Кенигин Марија Терезија

С Википедије, слободне енциклопедије
Аустроугарски оклопни крсташ Кајзерин унд Кенигин Марија Терезија
Општи подаци
КаријераАустроугарска морнаричка застава
Кобилица постављена6. септембар 1891.
Поринут29. април 1893.
Завршетак градње24. март 1895.
Главне карактеристике
Депласман5.164 тона (стандардни депласман)
6.026 тона (пуни депласман)
Дужина113,70 метара
Ширина16,25 метара
Газ6,84 метара
Погон6 котла, снаге 9.000 КС
Брзина19 kn (35 km/h)
Посада475 официра и морнара
НаоружањеТопови: 2 × 240 mm, 8 × 150 mm, 2 × 70 mm и 18 × 47 mm
Торпедне цеви: 4 × 450 mm

Кајзерин унд Кенигин Марија Терезија (SMS Kaiserin und Königin Maria Theresia) је био аустроугарски оклопни крсташ, коришћен пре и за време Првог светског рата. Добио је име по аустријској надвојвоткињи и угарској краљици Марији Теризији.

Историја[уреди | уреди извор]

Брод је пројектован на бази оклопњаче Кронпринцесин Ерцхерцогин Стефани, но са малом променом трупа и надградње. Конструкција јарбола је преузета од француског оклопног крсташа Дупуј де Лом. Артиљерија главног и помоћног калибра је поручена коф фабрике Круп, а малокалибарска артиљерија је делом произведена код фирме Шкода, а делом код фирме Хочис. Брод је грађен у бродоградилишту Stebilimenti Tecnico Triestino у Трсту.

Техничке карактеристике[уреди | уреди извор]

  • Тежина:
    • 5.164 тона стандардни депласман
    • 6.026 тона пуни депласман
  • Димензије:
    • Дужина: 113,70 метара
    • Ширина: 16,25 метара
    • Газ: 6.84 метара (средњи газ)
  • Максимална брзина:
    • 19 kn (35 km/h)
  • Погон: 6 котла, 9.000 КС
  • Максимална даљина пловљења: 3.500 наутичких миља/ 10 kn (19 km/h)
  • Количина горива: 760 тона угља
  • Наоружање:
    • Главна артиљерија: 2 × 1 топ 240/35 mm
    • Помоћна артиљерија: 8 × 1 топ 150/35 mm
    • Малокалибарска артиљерија: 2 × 1 топ 70/15 mm, 12 × 1 топ 47/44 mm и 6 ×1 топ 47/33 mm
    • Торпедне цеви: 4 x 450 mm
  • Оклоп:
    • Оклопни појас: 100 mm (максималан)
    • Палуба: 55 mm (максималан)
    • Артиљеријске куле 240 mm: 100 mm
    • Плоча крова на казамату: 100 mm
  • Посада: 475 официра и морнара

Модернизација[уреди | уреди извор]

Током 1908. године замењени су топови главног калибра. На место кула са топовима 240 mm постављени су топови 190/35 mm марке Шкода, заштићени штитовима, а 1910. године су замењене цеви на топовима 150 mm у казаматима.

Служба[уреди | уреди извор]

При уласку у строј Каизерин унд Кенигин Марија Тереза постаје заставни брод флоте за време летњег флотног маневра. Током 1896. и 1897. године узима учешће у блокади острва Крит, да би 1898. био послат на Кубу, у циљу гаранције интереса Аустроугарске у Шпанско-америчком рату. Заједно са крстарицом Зента учествује 1900. године у гушењу боксерског устанка у Кини. Након тога остаје на Далеком истоку до 1902. године где штити интересе Аустроугарске у Азији. Враћа се у Пулу 25. октобра 1902. године и 12. децембра исте године је пребачен у резерву. Заједно са бојним бородовима класе Ерцхерцог 1911. и 1912. године извршава осмо недељну пловидбу до обала Либана и назад, и по повратку поново је пребачен у резерву. Након започињања борбених дејства против Србије августа 1914. године, брод је поново у саставу дејствујуће флоте. Користи се као брод за обалну одбрану са базом у Шибенику. Током 1917. године је разоружан и до 1918. служи као база за немачке подморнице. Након рата предат је на рачун репарације Велике Британије, која га продаје Италији за нарезивање 1921. године.