Аустроугарски оклопни крсташ Кајзерин унд Кенигин Марија Терезија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аустроугарски оклопни крсташ Кајзерин унд Кенигин Марија Терезија

SMS KKMT.jpg

Општи подаци
Каријера Аустроугарска морнаричка застава
Кобилица постављена 6. септембар 1891.
Поринут 29. април 1893.
Завршетак градње 24. март 1895.
Главне карактеристике
Депласман 5.164 тона (стандардни депласман)
6.026 тона (пуни депласман)
Дужина 113,70 метара
Ширина 16,25 метара
Газ 6,84 метара
Погон 6 котла, снаге 9.000 КС
Брзина 19 чворова
Посада 475 официра и морнара
Наоружање Топови: 2 × 240 mm, 8 × 150 mm, 2 × 70 mm и 18 × 47 mm
Торпедне цеви: 4 × 450 mm

Кајзерин унд Кенигин Марија Терезија (SMS Kaiserin und Königin Maria Theresia) је био аустроугарски оклопни крсташ, коришћен пре и за време Првог светског рата. Добио је име по аустријској надвојвоткињи и угарској краљици Марији Теризији.

Историја[уреди]

Брод је пројектован на бази оклопњаче Кронпринцесин Ерцхерцогин Стефани, но са малом променом трупа и надградње. Конструкција јарбола је преузета од француског оклопног крсташа Дупуј де Лом. Артиљерија главног и помоћног калибра је поручена коф фабрике Круп, а малокалибарска артиљерија је делом произведена код фирме Шкода, а делом код фирме Хочис. Брод је грађен у бродоградилишту Stebilimenti Tecnico Triestino у Трсту.

Техничке карактеристике[уреди]

  • Тежина:
    • 5.164 тона стандардни депласман
    • 6.026 тона пуни депласман
  • Димензије:
    • Дужина: 113,70 метара
    • Ширина: 16,25 метара
    • Газ: 6.84 метара (средњи газ)
  • Максимална брзина:
    • 19 чвора
  • Погон: 6 котла, 9.000 КС
  • Максимална даљина пловљења: 3.500 наутичких миља/ 10 чвора
  • Количина горива: 760 тона угља
  • Наоружање:
    • Главна артиљерија: 2 × 1 топ 240/35 mm
    • Помоћна артиљерија: 8 × 1 топ 150/35 mm
    • Малокалибарска артиљерија: 2 × 1 топ 70/15 mm, 12 × 1 топ 47/44 mm и 6 ×1 топ 47/33 mm
    • Торпедне цеви: 4 x 450 mm
  • Оклоп:
    • Оклопни појас: 100 mm (максималан)
    • Палуба: 55 mm (максималан)
    • Артиљеријске куле 240 mm: 100 mm
    • Плоча крова на казамату: 100 mm
  • Посада: 475 официра и морнара

Модернизација[уреди]

Током 1908. године замењени су топови главног калибра. На место кула са топовима 240 mm постављени су топови 190/35 mm марке Шкода, заштићени штитовима, а 1910. године су замењене цеви на топовима 150 mm у казаматима.

Служба[уреди]

При уласку у строј Каизерин унд Кенигин Марија Тереза постаје заставни брод флоте за време летњег флотног маневра. Током 1896. и 1897. године узима учешће у блокади острва Крит, да би 1898. био послат на Кубу, у циљу гаранције интереса Аустроугарске у Шпанско-америчком рату. Заједно са крстарицом Зента учествује 1900. године у гушењу боксерског устанка у Кини. Након тога остаје на Далеком истоку до 1902. године где штити интересе Аустроугарске у Азији. Враћа се у Пулу 25. октобра 1902. године и 12. децембра исте године је пребачен у резерву. Заједно са бојним бородовима класе Ерцхерцог 1911. и 1912. године извршава осмо недељну пловидбу до обала Либана и назад, и по повратку поново је пребачен у резерву. Након започињања борбених дејства против Србије августа 1914. године, брод је поново у саставу дејствујуће флоте. Користи се као брод за обалну одбрану са базом у Шибенику. Током 1917. године је разоружан и до 1918. служи као база за немачке подморнице. Након рата предат је на рачун репарације Велике Британије, која га продаје Италији за нарезивање 1921. године.