Бјелуша

Координате: 43° 37′ 18″ С; 19° 59′ 28″ И / 43.62177° С; 19.99123° И / 43.62177; 19.99123
С Википедије, слободне енциклопедије

Бјелуша
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаАриље
Становништво
 — 2011.Пад 452
Географске карактеристике
Координате43° 37′ 18″ С; 19° 59′ 28″ И / 43.62177° С; 19.99123° И / 43.62177; 19.99123
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина921 m
Бјелуша на карти Србије
Бјелуша
Бјелуша
Бјелуша на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Бјелуша је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 452 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Постоје записи који сведоче да је село било насељено још у средњем веку. Црногорци и Срби из Херцеговине и Санџака бежећи испред турског зулума налазили су безбедније услове за живот у побрђу планина Голије, Мучња, Кукутњице и Јавора. Успевали су да се одрже тако да и данас на овом подручју живе њихови потомци. У првим сачуваним турским пописима из 1476. године установљено је да је Билуша, првобитни назив Бјелуше, имала пет регистрованих баштина са осам домаћинства. Као и цело ужичко подручје припадала је Смедеревском санџаку, а остало је записано да је тадашњи старешина села био Хранко, Радетин син. По другом попису из 1528. године Бјелуша је бројала 31 домаћинство са 35 пореских глава и приходом од 4800 акчи. Већ 1572. године село припада Ужичкој нахији и броји 34 домаћинства. Од тада па до 1812. године Бјелуша се више не помиње у списима. Због тога је вероватно и немогуће са прецизношћу тврдити како је ово планинско село ариљске општине добило име. У турским записима наилази се на неколико назива Билуша, Белеуша, Бјелуша. Најверодостојнија верзија је да је село добило име по старешини чобана из времена Моравске епископије која је имала велике поседе на којима су монаси чували стада оваца, говеди... Посед који је био под управом манастира у Добрачама обухватао је и терен данашње Бјелуше. Постоје подаци који сведоче да на овим подручјима, осим чобана у то време другог живља није било. Стога је бројно стање стоке, на овом терену, у недостатку имена, евидентирано на основу имена старешине чобана. По предању његово име било је Бјелуш, па је ово село вероватно по њему и добило име.

Овде се налазе Црква Свете Тројице у Бјелуши и Споменик природе Бјелушка потајница.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бјелуша живи 485 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,8 година (45,3 код мушкараца и 48,4 код жена). У насељу има 168 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.130
1953. 1.183
1961. 1.092
1971. 989
1981. 828
1991. 656 652
2002. 565 565
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
561 99,29%
непознато
  
4 0,70%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]