Добраче

Из Википедије, слободне енциклопедије
Добраче
Arilje-dobrace-8239.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Ариље
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 646
Географске карактеристике
Координате 43°39′21″ СГШ; 20°03′56″ ИГД / 43.6558° СГШ; 20.0656° ИГД / 43.6558; 20.0656Координате: 43°39′21″ СГШ; 20°03′56″ ИГД / 43.6558° СГШ; 20.0656° ИГД / 43.6558; 20.0656
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 668 м
Добраче на мапи Србије
Добраче
Добраче
Остали подаци
Позивни број 031
Регистарска ознака UE

Добраче је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 646 становника (према попису из 2002. био је 821 становник).

Историја[уреди]

Досадашња сазнања о прошлости Добрача, поготово најранијој прошлости, прилично су оскудна, што је последица тога што цео ариљски и моравички крај није довољно истражен.

Праисторија[уреди]

Најстарија људска станишта са ових простора припадају земљорадничким насељима која датирају из млађег каменог доба (неолита), око 2600 година пре наше ере. Ову тврдњу археолози доказују бројним налазиштима камених секира, ножева, керамике као и предмета од животињских костију и разних алатки. Темељније о овоме је откривено крајем 1958. када су на тромеђи села Радобуђа, Сврачково и Роге која се налази само десетак километара од Добрача пронађена три праисторијска насеља. Из периода металног, поготово бронзаног доба, у долини Великог Рзава пронађено је више локалитета, што доказује да је ово подручје и тада било насељено. Неки од тих локалитета су Вранешка стјена, Кулина, и Црквине (у одближњем селу Висока) где је пронађена камена секира.

Стари век[уреди]

Средњи век[уреди]

Нови век[уреди]

Порекло имена[уреди]

Име села потиче од калуђера Добраче из манастира Клисуре. Према предању калуђер је био познат по томе што је имао огромно стадо оваца и што су код њега долазили верници из десетак других села на богослужење и исповест.

Географија[уреди]

Село је смештено између околних врхова као што су Вучјак, Велики и Мали Остреш Гајеви, Седлац и Малићи до 1000 мнв. У насељу се налазе Манастир Клисура, а изнад је црквица светог Илије на Градини. Кроз Добраче пролази магистрални пут М21.1 и локални путеви Л2, Л6, Л7, Л14 и Л23.

Привреда[уреди]

У насељу је развијена пољопривреда. Главно занимање већине Добрачана је гајење малина. Осим тога, развијени су занати из области столарства и грађевинарства.

Туризам[уреди]

У околини се налазе два ловачка дома, а од туристичких атракција најинтересантнија је Водена пећина у клисури Пањице.[1]

Знамените личности[уреди]

У Добрачама су рођени крагујевачки владика Јован Младеновић и народни херој Мићо Матовић, који је као борац Друге пролетерске бригаде погинуо у борбама код Бугојна 1942. године.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Добраче живи 710 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,7 година (46,9 код мушкараца и 50,5 код жена). У насељу има 286 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85. Према попису из 2002. било је 821 становника (према попису из 1991. било је 1020 становника).

Насеље је до пре 50 година било развијеније и имало дупло више становника од Ариља, али се у међувремену Ариље развило и добило статус града, у њега и друге веће градове се уселио велики број становника из брдских насеља. Број становника Добрача сада је мањи од половине, а у његовом центру данас нема: продавнице, поште, цркве ни кафане, али постоје две основне школе и женски манастир.[1]

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.120
1953. 2.142
1961. 1.931
1971. 1.668
1981. 1.293
1991. 1.020 1.008
2002. 821 826
2011. 646
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
816 99,39 %
Црногорци
  
1 0,12 %
Муслимани
  
1 0,12 %
непознато
  
3 0,36 %


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Општина Ариље: Добрачани одлазе на реку, Приступљено 16. 2. 2016.
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]