Пређи на садржај

Велики ћук

С Википедије, слободне енциклопедије

Велики ћук
Ninox natalis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Хордати (Chordata)
Класа:
Птице (Aves)
Ред:
Сове (Strigiformes)
Породица:
Типичне сове (Strigidae)
Род:
Врста:
O. gurneyi
Биномно име
Otus gurneyi
(Tweeddale, 1879)
Синоними

Mimizuku gurneyi[2][3][4]

Велики ћук (лат. Otus gurneyi)[4][5][6] или буљина минданао, врста је сове из породице правих сова.[7][8] Ендемична је врста за Филипине. Према величини се налази негде између родова Otus и Bubo. Природно станиште су јој суптропске или тропске влажне низијске шуме.

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Велики ћук је првобитно описан под именом Pseudoptynx gurneyi, затим је био преименован у Mimizuku gurneyi, то јест пребачен у род Mimizuku, да би на крају био стављен у род Otus.[9]

Ово је птица средње величине која може да нарасте у висину до око 30 центиметара. Фацијални диск јој је црвенкасто-браон боје са танким црним ободом, белим пругама изнад очију и истакнутим ушним перјем. Задњи део главе и горњи део тела су јој црвенкасто-браон боје са црним пругама и белим мрљама на раменима. Доњи део тела је беличасте боје са црвенкастим, браон и црним шарама. Оглашавање буљине минданао јесте серија од пет до десет тонова који звуче “вуаа, вуаа...”, а серија се понавља на сваких десет до двадесет секунди.[9]

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Присуство буљине минданао познато је само на острвима Динагат, Сиаргао и Минданао на Филипинима. Њено станише су примарне и секундарне шуме, углавном на надморској висини испод 670 метара, иако се може видети и на висинама до 1300 метара.[1]

Статус и заштита

[уреди | уреди извор]

Велики ћук се налази на IUCN листи на списку угрожених врста. То је због тога што опада популација ове птице због уништавања њеног станишта сечом шума.[1] Ова врста никада није била честа, а према процени из 1999. године, постоји између 3.500 и 15.000 јединки великог ћука. Једно од три острва на којима живи, Диганат, потпуно је огољено, док су остала два дата компанијама у закуп за сечу шума или за рударска испитивања.[1] Интернационална организација за угрожене врсте се бори за ову, али и друге угрожене врсте сова у заштићеном подручју око планине Матутум тако што подучава локално становништво и посетиоце на Филипинима о важности очувања станишта.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г BirdLife International (2013). Otus gurneyi. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Gill, Frank, and Minturn Wright (2006) , Birds of the World: Recommended English Names
  3. ^ (2005) , website, Zoonomen - Zoological Nomenclature Resource, 2005.08.07
  4. ^ а б del Hoyo, Josep, Andrew Elliott, and Jordi Sargatal, eds. (1999) Barn-owls to Hummingbirds, Handbook of the Birds of the World, vol. 5
  5. ^ (1996) , database, NODC Taxonomic Code
  6. ^ (1996) , series, Federal Register, U.S. Fish & Wildlife Service (various authors)
  7. ^ Bisby F.A., Roskov Y.R., Orrell T.M., Nicolson D., Paglinawan L.E., Bailly N., Kirk P.M., Bourgoin T., Baillargeon G., Ouvrard D. (red.) (2011). „Species 2000 & ITIS Catalogue of Life: 2011 Annual Checklist.”. Species 2000: Reading, UK. Приступљено 24. 9. 2012. 
  8. ^ ITIS: The Integrated Taxonomic Information System. Orrell T. (custodian), 2011-04-26
  9. ^ а б Benstead, P.; Bird, J.; Davidson, P.; Derhé, M.; Lowen, J.; Peet, N. „Giant Scops-owl Otus gurneyi. Birdlife International. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2013. 
  10. ^ Whittington, Kate. „Giant Scops Owl (Otus gurneyi)”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]