Ћук

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ћук
O. scops in Niš.jpg

Оглашавање
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Strigiformes
Породица: Strigidae
Род: Otus
Врста:
O. scops
Биномијално име
Otus scops
OtusScopsIUCNver2019-3.png
Ареал ћука:     гнежђење      станарица      пролазник      ван сезоне гнежђења
Синоними

Strix scops Linnaeus, 1758

Ћук (лат. Otus scops) мала је врста птице из породице правих сова. Заступљена је по рубовима шума, где се шуме спајају са ливадама и пропланцима. Мале рупе у дрвећу и грађевинама су места у којима се гнезди, ту често проводи дан, мада дрема и на некој грани уз стабло. Претежно се храни великим инсектима (зрикавци, тврдокрилци, ноћни лептири итд.), мада воли понекед да улови по којег ситног глодара или сисара, птицу, гмизавца или водоземца. Ћук је типична селица. Гнезди се у јужној Европи, западној и средњој Азији, а у септембру креће на дуг пут до југа Африке, да би се у априлу поново вратио на исту територију, и у исту рупу у коју се гнезди.[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Перје ћука је сиво-смеђе боје, прошарано попут коре дрвета у чијим се дупљама и гнезди. Дугачак је 19—21 cm, са распоном крила 47—54 cm. Има два издигнута чуперка на глави, која подсећају на уши. Активан је ноћу, када се оглашава на карактеристичан начин. То његово оглашавање звучи као кратко „ћу“ у једнаким временским интервалима од неколико секунди. Може се чути с пролећних вечери по парковима и шумарцима и око насеља. Храни се претежно инсектима и мањим сисарима и птицама. Гнезди се у дупљи дрвета, где полаже 3-6 јаја. Ћук је током прве половине 20. века био типична птица долина и низина, али и брдских станишта у централној Србији. У Војводини је сматран ретком врстом, а једина позната гнездилишта била су фрушка гора и Вршачке планине. Почетком 21. века гнезди се у свим регионима Србије, а процењује се да популација благо расте. Већина популације гнезди се у низијама, побрђу и брдским пределима Србије јужно од Саве и Дунава. У Војводини изостаје из већег дела Баната и Бачке. Најбројнији је у мозаичним пределима са шумским забранима, старим воћњацима, живицама и усамљеним стаблима, а редовно се гнезди у вртовима и парковима унутар насеља.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2019). Otus scops. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 4. 2020. 
  2. ^ Миливој Вучановић. „Сове вршачких планина”. Београд. Приступљено 10. август 2010. [мртва веза]
  3. ^ Šćiban, Marko; Rajković, Draženko; Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Uroš Pantović (2015). Ptice Srbije, kritički spisak vrsta. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]