Праве сове

Праве сове; Временски распон: Еоцен до данас
	Источна вриштећа сова
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Strigiformes
Породица:	Strigidae; Leach, 1820
Родови
	25 види одељак Систематика
Синоними
	Striginae sensu Sibley & Ahlquist

Праве сове (лат. Strigidae) једна су од две фамилије у оквиру реда сова (Strigiformes).

Опис

Имају крупне, избуљене и округле очи на предњој страни главе које им омогућавају да добро процене удаљеност и брзину плена.^[1] Имају 100 пута бољи вид од човека. Очи сова су непокретне, као и код већине птица па зато морају да окрећу главу да би преусмериле поглед. Главу могу окренути и до 180°, док се за неке тврди да могу и до 270°.

Сове могу да виде на јако великим удаљеностима, посебно ноћу. С друге стране, не могу да виде ништа што је ближе од десетак центиметара.

Док друге птице имају, по правилу, мале округле слушне отворе, код сова су ти отвори вертикално издужени и готово дуги скоро колико и сама глава. Међутим, слушни отвори им нису смештени симетрично - десни је мало изнад левог. Та асиметрија је од врсте до врсте мање или више изражена, али постоји код свих. Осим тога, многе сове имају упадљив „вео“ око очију од паперјастог венца који усмерава звук према ушима. Заједно с пернатим ушима, тај вео им служи за показивање расположења и често су упадљиве боје. Улогу слушних шкољки играју кратка и тврда пера која су смештена испред и иза слушног отвора и помажу при одређивању смера звука. Из истог разлога, сове имају ширу лобању него већина птица.

Крила сова су велика, широка, дуга и заобљена. Као и код других птица грабљивица, и код већине врста сова женке су веће од мужјака.^[2]

Због својих ноћних навика, код ових животиња је изражен полни диморфизам у виду разлика у њиховом перју. Перје је мекано и у основи има паперје, што омогућава тихе летове. Прсти и стопала су обрасли крзном, што је посебно изражено код врста које живе на већим географским ширинама.^[3]

Исхрана

Сове углавном лове ноћу, пажљиво вребају свој плен, а када га угледају готово нечујно се спусте и нападну. Совино перје је врло мекано, а посебно је прилагођено перје на крилима које на предњем крају има назубљен руб. Све то заједно помаже да совин лет буде потпуно нечујан и чини је вештим ловцем. Она чује тако добро да пленов положај може одредити слухом, тако да може ловити и у попуном мраку. Прехрана јој је разнолика, лови мале сисаре, птице, водоземце и инсекте.

Размножавање

Паре се у пролеће и парови остају заједно цели живот. Удварање започиње у фебруару и исказује се гласним лупањем кљуном и тихим лепетањем крилима. Прикладна места за гнежђене женка бира у дупљама старих стабала или празним гнездима других грабљивица. Женка снесе 2-5 јаја и сама седи на њима док јој мужјак само доноси храну. Мали птићи након излегања у гнезду остају пет недеља и тек онда почињу да лете. Када постану самостални, мајка их тера из гнезда тако да морају да потраже своје властито подручје.

Паразити

Птичја маларија или Plasmodium relictum погађа сове и посебно, 44% северних и калифорнијских пегавих сова има 17 сојева паразита. Као што је поменуто у горе наведеном одељку о конкуренцији, пегаве и пругасте сове су у конкуренцији тако да њихово преклапање може довести до тога да паразит плазмодијума има више домаћина у концентрисаном подручју, али то није сигурно.^[4]

Систематика

Породицу Strigidae увео је енглески зоолог Вилијам Елфорд Лич у водичу за садржај Британског музеја објављеном 1820. године.^[5]^[6]

Молекуларно филогенетско истраживање сова од стране Џесија Салтера и сарадника објављено 2020. године показало је да је породица Strigidae подељена на две сестринске кладе и да су неки од традиционалних родова били парафилетски. Постављање три монотипска рода остало је неизвесно због деградиране природе доступне ДНК.^[7] На основу ових резултата Френк Гил, Памела Расмусен и Дејвид Донскер ажурирали су онлајн листу светских птица коју воде у име Међународног орнитолошког комитета (МОК).^[8]

Кладограм у наставку је заснован на резултатима студије Салтера и сарадника објављене 2020. године.^[7] Подфамилије су оне које су дефинисали Едвард Дикинсон и Џејмс Ван Ремсен млађи 2013. године.^[9] Генетска студија објављена 2021. године сугерише да би род Scotopelia могао бити уграђен у Ketupa.^[10]

Strigidae

Ieraglaucinae

	Uroglaux – Папуанска соколска сова (позиција неизвесна)

	Ninox – 36 врста

Surniinae

Margarobyas – голонога сова (позиција неизвесна)

Taenioptynx – 2 врсте

	Micrathene – патуљаста сова

	Xenoglaux – сова дугих бркова

Aegolius – 5 врста

Athene – 9 врста

	Surnia – северна јастребска сова

	Glaucidium – 29 врста: пигмејске сове

Striginae

Otus – 58 врсте

	Ptilopsis – 2 врсте

	Asio – 9 врста

Jubula

Bubo – 10 врста

	Scotopelia – 3 врсте: рибарске сове

	Ketupa – 12 врста: рибарске сове и јастребске сове

	Psiloscops

	Gymnasio – порториканске сове

Megascops – 25 врста: кречуће сове

	Pulsatrix – 3 врсте

	Lophostrix – сове са крестом

Strix – 22 врсте: безуве сове

Скоро 200 врста сова распоређено је у следеће родове:

Genus Megascops – око 20 врста
Genus Otus – око 45 врста
Genus Pyrroglaux
Genus Margarobyas
Genus Ptilopsis – 2 врсте
Genus Mimizuku
Genus Bubo – око 25 врста
Genus Strix – неких 19 врста, укључујући 4 претходно класификованих у род Ciccaba
Genus Ciccaba – 4 врсте су пренете у род Strix
Genus Lophostrix
Genus Jubula
Genus Pulsatrix – 3 врсте
Genus Surnia
Genus Glaucidium – 30–35 врста
Genus Xenoglaux
Genus Micrathene
Genus Athene – 2–4 врсте (зависно од тога да ли су родови Speotyto и Heteroglaux укључени или не)
Genus Aegolius – 4 врсте
Genus Ninox – неких 20 врста
Genus Uroglaux
Genus Pseudoscops
Genus Asio – 6–7 врста
Genus Nesasio

Изумрли родови

Genus Mascarenotus – 3 врсте (изумрла око 1850)
Genus Sceloglaux (изумрла 1914?)

Праисторијски родови

Genus Grallistrix – 4 врсте
- Grallistrix auceps
- Grallistrix erdmani
- Grallistrix geleches
- Grallistrix orion
Genus Ornimegalonyx – 1–2 врсте
- Ornimegalonxy oteroi
- Ornimegalonyx sp. – вероватно подврста врсте O. oteroi
Genus Asphaltoglaux
- Asphaltoglaux cecileae

Фосили

Mioglaux (Касни олигоцен? – рани миоцен) – укључује "Bubo" poirreiri
Intulula (Рани/средњи миоцен) – укључује "Strix/Ninox" brevis
Alasio (Средњи миоцен) – includes "Strix" collongensis

Неразрешена систематика:

"Otus/Strix" wintershofensis – фосил (Рани/средњи миоцен)^[11]
"Strix" edwardsi – фосил (Средњи миоцен)
"Asio" pygmaeus – фосил (Рани плиоцен)
Strigidae gen. et sp. indet. UMMP V31030 (Касни плиоцен) – Strix/Bubo?^[12]
Strigidae gen. et sp. indet. – праисторијска (Касни плиоцен/холоцен)^[13]

Референце

^ Marks, J. S.; Cannings, R.J.; Mikkola, H. (1999). Family Strigidae (Typical Owls).
^ Earhart, Caroline M. & Johnson, Ned K. (1970). „Size Dimorphism and Food Habits of North American Owls”. стр. 251–264
^ Kelso, L. & Kelso, E. (1936). „The Relation of Feathering of Feet of American Owls to Humidity of Environment and to Life Zones”. стр. 51–56
^ Ishack, Heather; Dumbacher, John; Anderson, Nancy; Keane, John; Valkiūnas, Gediminas; Haig, Susan; Tell, Lisa; Sehgal, Ravinder (2008). . „Blood parasites in owls with conservation implications for the spotted owl (Strix occidentalis).”. PLOS ONE. 3 (5): e2304. Bibcode:2008PLoSO...3.2304I. PMC 2387065 . PMID 18509541. doi:10.1371/journal.pone.0002304 .
^ Leach, William Elford (1820). „Eleventh Room”. Synopsis of the Contents of the British Museum. 17 (17th изд.). London: British Museum. стр. 66. Although the name of the author is not specified in the document, Leach was the Assistant Keeper responsible for the zoological collections at the time.
^ Bock, Walter J. (1994). History and nomenclature of avian family-group names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 142. hdl:2246/830.
^ ^а ^б Salter, J.F.; Oliveros, C.H.; Hosner, P.A.; Manthey, J.D.; Robbins, M.B.; Moyle, R.G.; Brumfield, R.T.; Faircloth, B.C. (2020). . „Extensive paraphyly in the typical owl family (Strigidae)”. The Auk. 137 (ukz070). doi:10.1093/auk/ukz070 .
^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јануар 2023). „Owls”. IOC World Bird List Version 13.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 31. 1. 2022.
^ Dickinson, E.C.; Remsen, J.V. Jr., ур. (2013). The Howard & Moore Complete Checklist of the Birds of the World. 1: Non-passerines (4th изд.). Eastbourne, UK: Aves Press. стр. 258—277. ISBN 978-0-9568611-0-8.
^ Wink, Michael; Sauer-Gürth, Heidi (2021). . „Molecular taxonomy and systematics of owls (Strigiformes) - An update” (PDF). Airo. 29: 487—500.
^ Olson 1985, стр. 131
^ Feduccia, J. Alan; Ford, Norman L. (1970). „Some birds of prey from the Upper Pliocene of Kansas”. стр. 795–797
^ Sánchez, Marco, Antonio (2004). „Avian zoogeographical patterns during the Quaternary in the Mediterranean region and paleoclimatic interpretation”. стр. 91–132

Литература

Olson, Storrs L. (1985). „The fossil record of birds”. Ур.: Farner, D.S.; King, J.R. & Parkes, Kenneth C.. Avian Biology. 8. New York: Academic Press. стр. 79—238.
Calaprice, Alice & Heinrich, Bernd 1990: Owl in the House: A Naturalist's Diary
Heinrich, Bernd (1987). One Man's Owl. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-08470-1.
Johnsgard, Paul A. (2002). North American Owls: Biology and Natural History. Smithsonian. ISBN 978-1-56098-939-4.
Mayr, Gerald (2005). Old World phorusrhacid.
Marks, J. S.; Cannings, R.J. and Mikkola, H.., , Family Strigidae (Typical Owls), In: del Hoyo, J .; Elliot, A. & Sargatal, J. (eds.) Hoyo, Josep del; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi (1999). Handbook of the Birds of the World. Volume 5: Barn-Owls to Hummingbirds.. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-25-2. Lynx Edicions.
Earhart, Caroline M.; Johnson, Ned K. (1970). . „Size Dimorphism and Food Habits of North American Owls”. Condor. 72 (3): 251—264. Bibcode:1970Condo..72..251E. JSTOR 1366002. doi:10.2307/1366002.
Kelso, L.; Kelso, E. (1936). . „The Relation of Feathering of Feet of American Owls to Humidity of Environment and to Life Zones”. Auk. 53 (1): 51—56. JSTOR 4077355. doi:10.2307/4077355.
Feduccia, J. Alan; Ford, Norman L. (1970). . „Some birds of prey from the Upper Pliocene of Kansas” (PDF). Auk. 87 (4): 795—797. JSTOR 4083714. doi:10.2307/4083714.
Sánchez, Marco, Antonio (2004). . „Avian zoogeographical patterns during the Quaternary in the Mediterranean region and paleoclimatic interpretation” (PDF). Ardeola. 51 (1): 91—132. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 09. 2009. г. Приступљено 16. 01. 2016.

Спољашње везе

„ITIS – Strigidae Taxonomy”. Архивирано из оригинала 20. 08. 2004. г..
Typical owl videos on the Internet Bird Collection
Strigidae sounds from the Neotropics on xeno-canto.org
The Owl Pages about owls – photos, calls, books, art, mythology and more.

[HBW-1] Marks, J. S.; Cannings, R.J.; Mikkola, H. (1999). Family Strigidae (Typical Owls).

[Earhart-2] Earhart, Caroline M. & Johnson, Ned K. (1970). „Size Dimorphism and Food Habits of North American Owls”. стр. 251–264

[Kelso-3] Kelso, L. & Kelso, E. (1936). „The Relation of Feathering of Feet of American Owls to Humidity of Environment and to Life Zones”. стр. 51–56

[4] Ishack, Heather; Dumbacher, John; Anderson, Nancy; Keane, John; Valkiūnas, Gediminas; Haig, Susan; Tell, Lisa; Sehgal, Ravinder (2008). . „Blood parasites in owls with conservation implications for the spotted owl (Strix occidentalis).”. PLOS ONE. 3 (5): e2304. Bibcode:2008PLoSO...3.2304I. PMC 2387065 . PMID 18509541. doi:10.1371/journal.pone.0002304 .

[5] Leach, William Elford (1820). „Eleventh Room”. Synopsis of the Contents of the British Museum. 17 (17th изд.). London: British Museum. стр. 66. Although the name of the author is not specified in the document, Leach was the Assistant Keeper responsible for the zoological collections at the time.

[6] Bock, Walter J. (1994). History and nomenclature of avian family-group names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 142. hdl:2246/830.

[salter-7] а ^б Salter, J.F.; Oliveros, C.H.; Hosner, P.A.; Manthey, J.D.; Robbins, M.B.; Moyle, R.G.; Brumfield, R.T.; Faircloth, B.C. (2020). . „Extensive paraphyly in the typical owl family (Strigidae)”. The Auk. 137 (ukz070). doi:10.1093/auk/ukz070 .

[ioc-8] Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јануар 2023). „Owls”. IOC World Bird List Version 13.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 31. 1. 2022.

[9] Dickinson, E.C.; Remsen, J.V. Jr., ур. (2013). The Howard & Moore Complete Checklist of the Birds of the World. 1: Non-passerines (4th изд.). Eastbourne, UK: Aves Press. стр. 258—277. ISBN 978-0-9568611-0-8.

[10] Wink, Michael; Sauer-Gürth, Heidi (2021). . „Molecular taxonomy and systematics of owls (Strigiformes) - An update” (PDF). Airo. 29: 487—500.

[11] Olson 1985, стр. 131

[Feduccia-12] Feduccia, J. Alan; Ford, Norman L. (1970). „Some birds of prey from the Upper Pliocene of Kansas”. стр. 795–797

[Marco-13] Sánchez, Marco, Antonio (2004). „Avian zoogeographical patterns during the Quaternary in the Mediterranean region and paleoclimatic interpretation”. стр. 91–132

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

п р у Сове (Strigiformes)
Праве сове (Strigidae)	Aegolius Asio Athene Bubo (Scotopelia) Ciccaba Glaucidium Jubula Lophostrix Margarobyas Megascops Micrathene Nesasio Ninox Otus Pseudoscops Psiloscops Ptilopsis Pulsatrix Pyrroglaux Strix Surnia Uroglaux Xenoglaux †Alasio †Intulula †Mascarenotus †Mioglaux
Кукувије (Tytonidae)	Phodilus Tyto †Nocturnavis †Necrobyas †Selenornis †Prosybris
Викимедија	Категорија на Википедији Сове на Викимедијиној остави Сове на Викиврстама Сове на Википодацима
†Изумрле

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика