Вирпазар

Вирпазар
Вирпазар;
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Бар
Становништво
— (2011)	337
Географске карактеристике
Координате	42° 14′ 26″ С; 19° 05′ 20″ И / 42.240666° С; 19.088833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	55 m
	Вирпазар Вирпазар на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	81305
Позивни број	020
Регистарска ознака	BR

Вирпазар је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 337 становника (према попису из 1991. било је 409 становника). Вирпазар је бајковито мјесто на раскрсници гдје се преплићу многи различити путеви. У том крају госте чека оно што им је најпотребније: чесма са изворском водом, хладовина старих и високих платана, органска храна и љубазни домаћини. Насеље је настало на ушћу ријеке Ораховштице и Црмнице. Спајајући се, оне граде извор и стварају ријеку Вирштицу која се улијева у Скадарско језеро. Вирпазар има и три камена моста, опјеваних у старим народним пјесмама. Познато излетиште је главна транзитна станица за крстарење по највећем језеру Балкана и за посјету културно-историјским споменицима, манастирима и утврђењима концентрисаним на живописним острвима названим горице. Пјешчане плаже, аутентична сеоска архитектура и виногради представљају саставни дио крајолика који нуди посјетиоцима богату трпезу свјеже језерске рибе и црмничких вина високог квалитета. Вирпазар се први пут спомиње 1242. године у повељу краља Владислава, када је био важан трговачки центар. У другој половини 19 вијека колским путем је повезан са Баром, а од 1908. године и жељезничком пругом уског колосјека. Ово мјесто је и једна од првих поштанских станица у Црној Гори. На узвишењу над Вирпазаром налазе се остаци увтрђеног Бесаца, који су саградили Турци, а у близини је село Мијеле, гдје је пронађена праисторијска некропола са томбама обложеним великим каменим плочама. Управо од ове тачке почиње чудесни амбијент црногорске Свете горе, а из Вирпазара можете започети и обилазак посљедњег станишта пеликана и највећег птичјег резервата у Европи. Ако се, пак, овдје задесите у децембру, посјетите Фестивал вина и укљеве, манифестацију на којој сви уживају у јединственом амбијенту уз аутохтоне сорте вина и специјалитете од рибе која живи само у Скадарском језеру.

Овде се налази манастир Топхана.

Географија[уреди | уреди извор]

Кроз Вирпазар данас пролази магистрала Подгорица — Бар, као и жељезничка пруга Београд—Бар.

Историја[уреди | уреди извор]

У историји Црне Горе Вирпазар је имао важну трговачку и саобраћајну улогу, као лука и жељезничка станица.

Италијанска компанија Компања ди Антивари изградила је до 1908. тада савремено пристаниште на Ријеци Црнојевића.

Демографија[уреди | уреди извор]

Мјештани су углавном припадници племена Црмничана.

У насељу Вирпазар живи 247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,8 година (34,8 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 98 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,44.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника




1948.	223
1953.	323
1961.	324
1971.	383
1981.	412
1991.	409	407
2003.	349	337

Етнички састав према попису из 2003.^[2]‍

Црногорци	208	61,72%
Срби	106	31,45%
Албанци	10	2,96%
Хрвати	1	0,29%
Југословени	1	0,29%
непознато	5	1,48%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	3	9
80+	2	5
75—79	3	4
70—74	3	3
65—69	9	5
60—64	10	13
55—59	7	10
50—54	7	8
45—49	14	17
40—44	9	12
35—39	13	11
30—34	10	9
25—29	7	10
20—24	9	13
15—19	12	13
10—14	11	18
5—9	24	10
0—4	6	8
Просек :	9	7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	74	133	96	112	132	130	99

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	98	16	23	12	18	14	8	7	0	0	0

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	118	36	74	3	5
Женски	142	37	77	23	5
УКУПНО	260	73	151	26	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	54	3	0	0	4
Женски	34	2	0	0	1
УКУПНО	88	5	0	0	5
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	4	1	2	20
Женски	2	0	1	6	8
УКУПНО	8	4	2	8	28
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	8	5	0
Женски	1	0	4	5	2
УКУПНО	1	0	12	10	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	3	0	0	0

Референце[уреди | уреди извор]

^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[2] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[3] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]