Марстијеповићи спадају у Доње Шестане. Рођаци Ђоке Дабовића, аутора књиге о Шестанима, су то село звали Буигри. Предање говори да су они потомци човјека који је служио у манастиру на Старчевој Горици и да су поријеклом Бугари. Прво су се настанили у Церањиви код Крњичке луке. Церањиву су мјештани звали Грил. Иако католици, људи су ту држали Савине пости. По легенди, колера се ширила од Скадра и стигла је до Шестана. Стигла је у Марковиће, данашње Караникиће. Срећом ту се нашао Свети Сава и он лупивши шаком на једну стијену нареди: Овдје стани! Колера заиста ту стаде, а утиснута шака Светога Саве на тој стијени остаде до данаших дана. Марстијеповићи нису братственици но потичу од три братства па се дијеле на Лековиће, Стјеповиће и Савиће. Потомци Савића су по предању од Сава из Куча којег једна фамилија посини.[1]
У насељу Марстијеповићи живи 0 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 0 година (0 код мушкараца и 0 код жена). У насељу има 0 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 0.
Ово насеље нема више становника (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
