Владимир Кршљанин
Владимир Кршљанин | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 3. фебруар 1960. |
| Место рођења | Београд СФР Југославија |
| Пребивалиште | Београд |
| Држављанство | |
| Образовање | магистар астрофизике |
| Занимање | |
| Титула | амбасадор |
| Награде | Теслина награда, Почасни професор РДТЕУ |
Владимир Кршљанин (Београд, 3. фебруар 1960) је српски дипломата, политичар, песник и научни радник.
Био је помоћник Слободана Милошевића за међународне односе током процеса у Хашком трибуналу[1] и почасни професор Руског државног трговинско-економског универзитета.[2] Председник је Српског одељења Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе,[3][4] секретар Међународног комитета "Слободан Милошевић",[5] члан председништва Светског савеза слободних мислилаца[6], активан у више српских и међународних друштвених организација.
Биографија[уреди | уреди извор]
Отац Мирољуб (1924—2001) био је учесник НОР-а, РВИ, виши стручни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду и песник, а мајка Душанка (рођ. Лукић 1934—2014) наставник руског језика и сликар-аматер. И ОШ "Старина Новак" и Пету београдску гимназију, завршио је као ученик генерације. На ПМФ-у у Београду је дипломирао (1983) и магистрирао (1986) астрофизику. ЈНА је служио 1987/88 у ШРО ТСл КоВ у Загребу.
Објавио је четири књиге поезије, песме су му уврштене у две домаће антологије[7][8] и превођене на италијански, руски, украјински и француски. Преводио је поезију са руског и енглеског језика. Члан је Удружења књижевника Србије од 1990.
Научним радом из астрофизике, пре свега у области сударног ширења спектралних линија и дијагностике астрофизичке плазме, бавио се 1983—1992. на Астрономској опсерваторији у Београду под руководством др Милана С. Димитријевића, усавршавао се на опсерваторији ЧСАН Онджејов (1983) и на Јуниверзити колеџу у Лондону (1989, под руководством др Џилијен Пич) и објавио велики број радова у домаћим и међународним часописима и једну монографију, за коју је добио Теслину награду за стваралаштво младих.
Био је члан руководства Социјалистичке партије Србије задужен за међународну сарадњу 1991—1996. и 2000—2003. У Савезном министарству иностраних послова СРЈ је био 1996—1998. у рангу опуномоћеног министра, а 1998—2000. у рангу амбасадора. Током суђења Милошевићу у Хашком трибуналу био је члан тима његове одбране и управе удружења "Слобода". У периоду 2003—2017, радио је као консултант српских и руских компанија и као сарадник Руског института за стратешка истраживања, а све време је био и активан као један од оснивача или руководилац у друштвеним организацијама (Београдски форум за свет равноправних, "Слобода", "Слободна Србија", Народни покрет Србије, Покрет за Србију, као и у међународним - Евроазијски социјалистички конгресм[9] Европски мировни форум,[10] Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића (после Милошевићеве смрти променио име у Међународни комитет "Слободан Милошевић"[5]), Светски савет за мир,[11] Светски савез слободних мислилаца,[6] Међународна словенска академија наука, образовања, уметности и културе.[3]
Објавио је више радова (на више језика) и две књиге из области међународних односа и друштвене теорије, као и велики број политичких текстова, коментара и интервјуа. Службено је посетио готово све Европске и велики број земаља Азије и Африке. Православну духовност сматра универзалном основом за изградњу праведног, стваралачког и просперитетног друштва, као и слободне, уједињене и независне српске државе. Од 2017. је ангажован у МСП Републике Србије.
У априлу 2023. године руски председник Владимир Путин му је доделио доделио Руско држављанство.[12]
Ожењен је, има три кћерке и унуку.
Дела[уреди | уреди извор]
- ИЗЛАЗ ЗА СРЦЕ (песме), рецензије и поговори: Љубивоје Ршумовић и Милорад Р. Блечић, ЗАПИС, Београд, 1980, стр. 108
- ЕРИДАН, ТОПЛА РЕКА (песме), рецензија и поговор: Оскар Давичо, Независна издања Слободана Машића, Београд, 1989, стр. 80
- ШТАРКОВ ПОМАК ЈОНСКИХ ЛИНИЈА КОД ТОПЛИХ ЗВЕЗДА – ION LINES STARK SHIFTS IN SPECTRA OF HOT STARS, (монографија, двојезично: српски – енглески) Publ. Obs. Astron. Belgrade, № 37, Belgrade, 1989, pp. 114, UDC 52-355-3, YU ISSN 0373-3742
- СЛОБОДНА ЉУБАВ (песме), рецензија и поговор: Чедомир Мирковић, Просвета, Београд, 2000, стр. 94, CIP 886. 1-14, ИД-85296140
- ERIDANO, IL FIUME CALDO, traduzione in italiano a cura di Dragan Mraovic, BOSCO DELLE NOCI, Bari, 2000, стр. 72
- СЛОБОДНА СРБИЈА – приручник за ослобођење (политички есеји), рецензија: Томислав Миленковић, Народни покрет Србије, Београд, 2008, стр. 132
- РЕКА ЉУБАВИ – поезија и препеви', рецензија и поговор: Горан Бабић, Просвета, Београд, 2017, стр. 278, ISBN 978-86-07-02172-7
- СРБИЈА И РУСИЈА – аргументи за нову политику (друштвена теорија и полемика), рецензије и поговори: Сергеј Бабурин и Слободан Антонић, Центар академске речи, Шабац; Информатика, Београд; Међународна словенска академија, Москва; 2018,. ISBN 978-86-80142-28-9. стр. 448.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Milosevic goes on offensive at his 'Inquisition' in the Hague”. The Independent (на језику: енглески). 17. 2. 2002. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Кршљанин почасни професор у Москви”. Факти (на језику: српски). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ а б „Славянская Академия -”. Славянская Академия (на језику: руски). Архивирано из оригинала 25. 01. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ „Митрополит Амфилохије изабран за члана Међународне словенске академије • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ а б „Slobodan Milošević International Committee - National Sovereignty • Social Justice”. Slobodan Milošević International Committee (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ а б „Board – Union Mondiale des Libres Penseurs” (на језику: енглески). Приступљено 24. 1. 2020.
- ^ Стојичић, Ђоко (1985). ЉУДИ БЕЗ ОРУЖЈА – антологија југословенске антиратне поезије (1945—1985). Београд: Нова књига. стр. 188.
- ^ Blečić, Milorad R., 1941-; Блечић, Милорад Р., 1941- (1988). Beograde moj beli labude : poezija o Beogradu od 1433. do 1986. Филимоновић, Слободан., Милорадовић, Боле. Beograd: Nova knjiga. ISBN 978-86-7335-042-4. OCLC 20342505.
- ^ „Рой Медведев, Социализм и капитализм в России – читать онлайн полностью – ЛитРес”. www.litres.ru. Приступљено 25. 1. 2020.
- ^ „GBM e. V.”. www.gbmev.de. Приступљено 25. 1. 2020.
- ^ „World Peace Council”. www.wpc-in.org. Приступљено 25. 1. 2020.
- ^ „Путин уручио руско држављанство српском политичару Владимиру Кршљанину”. Восток. ТАСС. 20. 4. 2023. Архивирано из оригинала 27. 6. 2023. г.
