Драгутин Буквић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
драгутин буквић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. фебруар 1885. |
Место рођења | Очка Гора код Чајетине, Краљевина Србија |
Датум смрти | 23. јул 1960.75 год.) ( |
Место смрти | Очка Гора код Чајетине, НР Србија ФНР Југославија |
Професија | опанчарски радник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1919. |
Драгутин Буквић (Очка Гора код Чајетине, 28. фебруар 1885 — Очка Гора код Чајетине, 23. јул 1960), револуционар и синдикални активиста.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 28. фебруара 1885. године у селу Очка Гора, код Чајетине. По занимању је био опанчарски радник.
Члан синдиката је био од 1905. године, а члан Српске социјалдемократске партије од 1910. године. Учествовао је на Првом конгресу Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), у Београду априла 1919. године и на Другом конгресу КПЈ, у Вуковару јуна 1920. године.
На изборима за изборима за Уставотворну скупштину Краљевине СХС, новембра 1920. године, био је изабран за народног посланика на на листи КПЈ. Био је члан Централног партијског већа Комунистичке партије Југославије и Извршног одбора Независних синдиката, од 1922. до 1923. године. Сарађивао је у листовима - „Радничке новине“, „Организовани радник“ и „Радничко јединство“.
Учествовао је на конгресу Црвене синдикалне интернационале у Москви, 1922. године, а био је и један од представника КПЈ на Четвртом и Петом конгресу Коминтерне у Москви, 1922. и 1924. године.
Као присталица десне фракције у КПЈ, у јесен 1925. године је напустио КПЈ и Независне синдикате. Потом је пришао групи Уједињење и учествовао је у оснивању Уједињених радничких синдиката Југославије, чиме је престала његова активност у револуционарном радничком покрету.
Умро је 23. јула 1960. године у Очкој Гори.
Литература
[уреди | уреди извор]- Енциклопедија Југославије (књига друга). „Југославенски лексикографски завод, Загреб“, 1982. година.
- Милисав Р. Ђенић, „Златибор у прошлости“, Титово Ужице, 1983. година.