Ел Худаида
Ел Худаида арап. الحديدة | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Јемен |
Губернија | Ел Худаида |
Становништво | |
Становништво | |
— | 16.794 |
Географске карактеристике | |
Координате | 14° 28′ 51″ С; 42° 34′ 13″ И / 14.4808° С; 42.5704° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 17 m |
Ел Худаида (арап. الحديدة) је четврти град по величини у Јемену са својих 402.560 становника.
Ел Худаида је административни центар истоимене јеменске Мухафазе (провинције) Ел Худаида. Град је такође познат и под именом Ходеида. Ел Худаида лежи на обалама Црвеног мора, важна је поморска лука, која се развила средином 19. века за Отоманског царства као центар за извоз кфве, памука, датула, и животињских кожа из унутрашњости Јемена.
Историја
[уреди | уреди извор]На самом почетку Првог светског рата 1914. године, њемачки обавештајци под водством мајора Отмара вон Стотингена успели су да инсталирају радио станицу у Ел Худаиди, која је коришћена у време Арапске побуне (1916-1918) као комуникациона база за везу с Истанбулом и Немачком источном Африком. Из те радио станице су се емитовале и пропагандне емисије намењене Судану, Сомалији и Абисинији.[1]
Ел Худаиду су накратко окупирале трупе Саудијске Арабије током Саудијско- јеменског рата 1934. године. Након катастрофалног пожара у јануару 1961. године, који је уништио велики део града, он је обновљен, нарочито лучки објекти уз помоћ Совјетског Савеза. Тад је направљен и први асфалтни пут до главног града Сане. Худаида је била совјетска поморска база од почетка 1970-их до краја 1980-их.
Град има велики број значајних историјских споменика, нарочито у старом делу града Забиду, који се сматра за један од најважнијих исламских центара у свету. Забид није велик, али има више од 100 старих џамија, у њему се налази и исламска медреса (једнако стара као и Каирски Ел-Азхар).
Малајски писац Абдулах бин Абдул Кадир посетио је град Ел Худаиду за време свог ходочашћа у Меку 1854. године. Њега је импресионирало то што су многи у то време жвакали листове етиопског чаја - Кат, и да је то био нека врст народног обичаја у то време.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Waugh, Sir Telford (1937). Royal Central Asian Journal Volume XXIV part II. стр. 313.translating the German account given in the German journal, Orient Rundschau (језик: енглески)
- ^ Ché-Ross, Raimy. MUNSHI ABDULLAH'S VOGAGE TO MECCA: A PRELIMINARY INTRODUCTION AND ANNOTATED TRANSLATION. Indonesia & the Malay World; juli 2000, Vol. 28 Issue 81. стр. 196 (језик: енглески)
Литература
[уреди | уреди извор]- Waugh, Sir Telford (1937). Royal Central Asian Journal Volume XXIV part II. стр. 313.translating the German account given in the German journal, Orient Rundschau (језик: енглески)