Интернет демократија (књига)
| Интернет демократија: обећања и границе | |
|---|---|
 Корице књиге Интернет демократија на српском језику у издању "Фабрике књига" | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | La démocratie Internet |
| Аутор | Доминик Кардон |
| Земља |  Француска |
| Језик | Француски |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Фабрика књига |
| Датум | 2010. |
| Превод | |
| Преводилац | Душко Витас |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7718-131-4 |
| ISBN ? ориг. | 9788677181314 |
Интернет демократија: обећања и границе (фр. La démocratie Internet) је стручна монографија француског аутора Доминика Кардона (фр. Dominique Cardon), објављена 2010. године.[1] Српско издање објавила је издавачка кућа "Фабрика књига" 2013. године у преводу Душка Витаса.[2]
О аутору
[уреди | уреди извор]Доминик Кардон је социолог. Ради у Laboratoire des Usages у Orange Labs, затим и као истраживач-сарадник у Центру за проучавање друштвених покрета (CEMS/EHESS). У својим новијим радовима бави се односом између употребе нових технологија и културних и медијских пракси.[3]
О књизи
[уреди | уреди извор]У уводном делу књиге аутор је дао сажети приказ историје “мреже над мрежама”. Књига Интернет демократија надаље даје опис и анализу деловања Интернета на друштвене и политичке праксе западног света. Позива на њихово редефинисање.[3]
Доминик Кардон скреће пажњу на трансформације информисања и јавног ангажмана као важних стубова западне демократије, које су се догодиле под утицајем Интернета. Сматра да је Интернет знатно ублажио и тако учинио јавни простор флуиднијим и неухватљивим са становишта заснованог на једноставним опозицијама: представници/представљени, јавно/приватно, даваоци информација/корисници информација.[3]
Ове промене производе и нове, истанчаније форме контроле и манипулације, и Кардон полаже наду у хуманистичке идеале којима су Мрежу надахнули њени творци.[3]
Садржај
[уреди | уреди извор]Поглавља у књизи:[3]
- Увод: Интернет, демократска револуција
- Прво поглавље: Дух Интернета
- Памет на периферији
- Слобода софтвера
- Друштвена промена је лична
- Ка омасовљењу
- Реалистички обрт Интернета
- Либертерско наспрам либералног
- Друго поглавље: Проширење јавног простора
- Од обичног човека до аматера-извештача
- Најпре објавити, потом филтрирати
- Ослобађање субјективитета
- Четири облика узимања речи
- Конструкција јавног простора
- Партиципативни Web
- "Полутамни" Web
- Висока и ниска видљивост
- Треће поглавље: Полутамни Web
- Web 2.0: Самоизлагање и разговор
- Од интимистичког блога до Facebooka
- Излагање ради повезивања
- Приватна комуникација у јавности
- Крај приватног живота
- Опортунистичка логика?
- "Јавност одоздо"
- "Аутентично" информисање
- Четврто поглавље: Политички облик Интернета
- Претпоставка једнакости
- Снага слабих удружења
- Од партиципативне до кооперативне демократије
- Силе самоорганизовања
- Агрегати и консензуси
- Политички живот на Интернету
- Политика алгоритама
- Закључак
- Еманциповане публике
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Internet demokratija: obećanja i granice”. goodreads.com. Приступљено 3. 4. 2022.
- ^ „Internet demokratija : obećanja i granice / Dominik Kardon”. plus.sr.cobiss.net. Приступљено 3. 4. 2022.[мртва веза]
- ^ а б в г д Kardon, Dominik (2013). Internet demokratija : obećanja i granice. Beograd: Fabrika knjiga. стр. 4—5, корице. ISBN 978-86-7718-131-4.