Исидор Хиоски

С Википедије, слободне енциклопедије
Пренос моштију Св. Исидора Хиоског - Сан Марко

Исидор Хиоски је хришћански светац и мученик. За време царовања Декија овај Исидор је узет са острва Хиоса и силом одведен у војску.[1] Он је одмалена био хришћанин и живот је проводио у посту, молитви и добрим делима. Па кад се у војсци проказао као хришћанин, узео га је војвода на одговор и саветовао му да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Одговорио је Исидор: "Ако ми и убијеш тело, над душом мојом немаш власти. Ја имам истинитог и живог Бога Исуса Христа, који и сад у мени живи и по смрти мојој биће са мном; и ја сам у Њему, и остаћу Њему, и нећу престати да исповедам Његово свето име докле је дух у телу моме".[2] Тада је војвода наредио да најпре бију Исидора воловским жилама, а потом да му одсеку језик. У хришћанској традицији помиње се да је и без језика Исидор Духом Божјим говорио и исповедао име Христово, а да је војводу постигла казна Божја, и да је он на једанпут занемео. Нем војвода је дадо најзад знак да посеку Исидора. А Исидор се обрадовао тој пресуди па хвалећи Бога, изашао на губилиште где му је глава одсечена 251. године. Његов друг Амоније сахранио је тело његово.[3]

Српска православна црква слави га 14. маја по црквеном, а 27. маја по грегоријанском календару.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „СВЕТИ МУЧЕНИК ИСИДОР; СВЕТИ МУЧЕНИК МАКСИМ”. Црква Христа Спаситеља у Убу. 2019-09-29. Приступљено 2024-01-22. 
  2. ^ „Свети мученик Исидор”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22. 
  3. ^ Administrator. „Свети мученик Исидор - Епархија Шумадијска”. www.eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]