Корисник:Хомолуденс~срwики/Ричард Сталман

Ричард Метју Сталман (често навођен као RMS) (рођен 16 марта, 1953) је оснивач покрета слободног софтвера, GNU пројекта, и Фондације за слободан софтвер. Доказан програмер, његова главна достигнућа укључују Emacs (касније GNU Emacs), GNU C компајлер, и ГНУ дебагер. Такође је аутор GNU General Public License (GNU GPL or GPL), најупотребљиваније лиценце слободног софтвера, која је започела copyleft концепт.

Још од средине -1990-их, Сталман је улољио већину свог времена у политичким кампањама, заговорник слободаног софтвера и водећи кампанје против софтверских патената и прошираванја закона о kopirajtu. Време које проводи програмирајући посвећује развоју GNU Emacs-а. Зарађује бивајући плаћен за отприлике пола предавања која одржи.

Биографија

Сталман је рођен у Менхетну to Alice Lippman. Његов први контакт са рачунаром је био током завршне године средње школе током 1969. Запослило се у IBM New York Scientific Center, Сталман је провео лето након завршетка средње школе пишући свој први програм, предпроцесор за PL/I programming language програмски језик на IBM 360. Касније је рекао: "Најпре сам га написо у PL/I, затим сам га поново почео у асемблеру када је PL/I програм постао превелик да стане у рачунар". (Williams 2002, поглавље 3)

Истовремено је био и добровољни асистент у лабораторији катедре за биологију при Rockefeller University Рокфелер универзитету. Иако му је каријера већ кренула у правцу математике и физике, његов аналитички ум је импресионирао управника лабораторије тако да је неколико година након одласка на колеџ, његова мајка примила телефонски позив. Она се присећа: "Био је то професор са Рокфелер универзитета". "Желео је да сазна како је Ричарду. Био је изненађен када је сазнао да се бави рачунарима. Увек је мислио да ће Ричард имати успешну каријеру као биолог." (Williams 2002, поглавље 3)

У јуну 1971, као бруцош на Harvard University Универзитету Харвард (дипломирао са BA из Физике током 1974), Сталман постаје програмер на MIT-у Лабораторију за вештачку интелигенцију, где постаје део хакерске заједнице. Током ових година био је познатији по својим иницијалима - "RMS". У првом издању Хакерског речника, је написао, "'Ричард Сталман' је само моје земаљско име; можете ме звати 'rms'." [1]

Пропадање хакерске културе MIT-а

Током 1980с осамдесетих, хакерска заједница у којој је Сталман живео је почела да се разуђује. Појава "портабилног софтвера" — софтвера који се може покренути на различитим рачунарима — занчило је да могућност да корисници прилоагођавају и деле софтвер који долази са рачунаром представља проблем у бизнис моделу произвођача рачунара. Не би ли спречили да се њихов софтвер користи на рачунарима других произвођача престали су да дистрибуирају изворни код и почели су да ограничавају копирање и редистрибуцију свог софвтера заштићујући га ауторским правима. Такав софтвер је постојао и раније, али више се од њега није могло побећи.

У 1980 Ричард Гринблат, један од хакера у лабораторији за вештачку интелигенцију, је основао Lisp Machines Incorporated да би продавао Lisp machineс, које су он и Tom Knight Том Најт направили у лабораторији. Гринблат је одбио спољашње инвестиције, верујући да би се добици остварени продаје машина могли уложити у даљи раст компаније. Насупрот томе, Russ Noftsker и други хакери су веровали да је дониранје од стране venture-capital бољи прилаз. Како није могло доћи до договора, већина преосталих џакера из лабораторије је основало Symbolics. Symbolics је запослио већину преосталих хакера који су затим напустили лабораторију. Symbolics је натерао Гринблата да да отказ цитирајући полису MIT-а. Иако су обе компаније проитводиле proprietary software власнички софтвер, Сталман је веровао да је LMI, за разлику од Symbolics-а, покушао да избегне растурање лабораторије.

Током две године, од 1982 до краја 1983, Сталман је самостално уложио труд да спречи програмере Symbolics-а да добију монопол на компјутере лабораторије. До тог времена, је већ био последњи хакер своје генерације у лабораторији. Одбио је будућност у којој би морао да потпише уговор о неоткривању и да чиди друге ствари које би сматрао издајом својих принципа, и одабрао је да свој рад дели са другима за шта је сматрао да је у духу класичне научне сарадње.

Сталман тврди да корисници софтвера трба да имају слободу — нарочито, слободу да "деле са својим комшијом" да буду у могућности да уче и чине промене на софтверу који користе. Стално је говорио да су покушаји произвођача власничког софтвера да забране овакве ствари "асоцијални" и "неетички" [2]. Фраза "софтвер жели да буде слободан" се често погрешно приписује њему, али Сталман тврди да је ово погрешно тумачење његове филозофије [3]. Такође тврди да је слобода битна због добробити корисника и друштва у целини, а не само зато што може да води бољем софтверу. Диследан томе, у јануару 1984, даје отказ у MIT-у да би сво време посветио ГНУ пројекту, који је најавио у Септембру 1983. Није завршио докторске студије, али је награђен са четири почасне докторске титуле (види испод).

Оснивање ГНУ-а

1985е, Сталман је објавио манифест ГНУ-а, који приказује његову мотивацију за креирање слободног оперативног система под називом ГНУ, који би био компатибилан са Unixом. Име ГНУ је recursive acronym рекурзивни акроним за GNU's Not Unix. Убрзо након тога, обједињује непрофитну организацију Free Software Foundation (FSF) за запошљавање програмера слободног софтвера и за пружање легалне инфраструктуре за заједницу слободног софтвера.

у 1985ој, Сталман је изумео и популаризовао концепт copyleft, легалан механизам за заштиту права на модификацију и редистрибуцију слободног софтвера. Први пут је укључен у GNU Emacs General Public License, а 1989е је објављена и прва GNU General Public License независно од програма. До тада је био завршен добар део GNU система, са приметним недостатком кернела. Чланови ГНУ пројекта су започели кернел под називом ГНУ Хурд 1990-е, али је рискантна одлука о дизајну се показала као лоша, развој Хурда је био спор.

Направивши софтверске алатке потребне за развој софтвера, и објавивши уопштену лиценцу која се могла применити на било који софтверски пројекат (GPL), Сталман је олакшао другима да пишу слободан софтвер независно од ГНУ пројекта. 1991е, један такав независан пројект је изродио Linux kernel. Он је могао бити комбинован са ГНУ системом и тако да чини потпуни оперативни систем. Већина људи користи име Линукс да би се обратили комбинацији Линукс кернела и ГНУ система, што неки виде као неправедно умањење значаја ГНУ пројекта, што је разматрано ниже.

Терминологија

Сталман сматра за веома важно које речи људи користе када причају о вези софтвера и слободе. Нарочито, и стално моли људе да кажу "слободан софтвер", "ГНУ/Линукс", и да избегавају термин "Интелектуална својина". Његови захтеви да људи користе одређене термине и његов стални труд да објасни људима важност терминологије су извор сталног неслагања међу неким деловима заједнице слободног и отвореног софтвера.

Један од његових услова да да интервју новинару јесте да се новинар сложи са одређеном терминологијом. Понекада чак захтева од новинара да прочита делове ГНУ филозофије пре интервјуа, "зарад ефикасности" [4] овим стилом је зарадио репутацију да је "тежак за одржавање" [5]. Познато је и да је одбијао позиве да држи говор услед неслагања са терминологијом. [6]

Слободан софтвер

Сталман прихвата термине као Libre Software, FLOSS, и "неокован софтвер", али му се више свиђа "free software" јер је пуно енергије уложено у тај израз. (Са сличним разлозима заговара термин "власнички софтвер" пре него "софтвер затвореног кода", када се говори од софтверу који није слободан.)

Термин "слободан софтвер", ипак, може значити "софтвер без ограничења" или "бесплатан софтвер" или оба. Током година људи су се трудили да нађу неки интуитивнији и недвосмислен термин. Видети gratis versus libre и open source software.

Сталман се противи да термин "отворени код" замени тернин "слободан" јер, по њему, он крије циљ слободе.[7] Он одбија интервјуе за приче које би његов рад означиле са "отворени код", тврдећи да би се тиме погрешно представили његови погледи.

ГНУ/Линукс

Сталман је захтевао да се термин ГНУ/Линукс користи када се помиње оперативни систем направњен комбинациом некомплетног ГНУ система и Линукс кернела. Тврди се губи веза између филозофије ГНУ пројекта и његовог софтвера када људи ту комбинацију називају "Линукс" [8]

Права на копирање, патенти и ознаке

Сталман тврди да је израз "интелектуална својина" скован да би збунио људе, и да се користи да би спречио интелектуалну расправу о законима који је се тичу спајајући области закона који немају ништа заједничко. Иако није правник, он каже да је позивање на ове законе као "власничке", термин одбија слушаоца када размишља о томе шта да ради са овим проблемима.

"Ови закони су се појавили одвојено, развијани су независно, покривају различите активности, имају другачија правила и узоркују различите примене. Закон о праву на копирање је направљен да би промовисао ауторство и уметност, и покрива детаље рада везаних за уметност. Закон о патентима је направљен да би охрабрио објављивање идеја, за цену ограниченог монопола на ове идеје -- цена која је вредна плаћања у неким областима али не и у другим. Закон о ознакама није намењен промоцији пословних активности, него једноставно омогући да купци знају шта купују". [9]

Терминолошки проблеми мањег значаја

Сталман је препоручио избегавање термина који наводе на погрешан закључак и коришћење других, нарочито:

"патант за софтверске идеје" боље него уобичајени израз "софтверски патент", тврдећи да каснији даје погрешан утисак да патент покрива цео софтвер.
"(UFO) Uniform Fee Only" као замену за "(RAND) Reasonable And Non-Discriminatory", тврдећи да обавезна ауторска права било које врсте врше дискриминацију слободног софтвера јер дистрибутери слободног софтвера не могу да изброје број копија који се користи. (Ова брига мучи већи део заједнице слободног и отвореног софтвера [10], ипак Сталманов термин није у широј употреби.)
избегавање израза "пиратерија" за дело копирања информације , тврдећи да је израз "пиратерија" означава чин пљачкања и поробљавања на мору, и да се тај термин злоупотребљава од стране данашњих корпорација не би ли тиме дали већи зачај чину копирања софтвера и других неопипљивих ствари.
"Corrupt discs" или "Fake CD's" уместо Compact Discs за дигиталне аудио дискове који користе неку технологију за спречавање копирања, тврдећи да они крше стандард по Црвеној Кнјизи примећујући да се у последње време такви дискови штампају без логоа "Compact Disc".
"Treacherous Computing" пре него "Trusted Computing", тврдећи да то ограничава слободе корисника.
"Digital Restrictions Management" пре него "Digital Rights Management"

Погледати: "Words to avoid" страницу на веб сајту ГНУ-а.

Говори

Још од раних -1990е деведесетих, већину свог времена је провео као political campaigner учесник у политичким кампањама. Наслови три говора које најчешће држи су"ГНУ пројекат и Покрет слободног софтвера", "Опасност од софтверских патената", и "Ауторска права и заједница у времену рачунарских мрежа". Дао је и пуно изјава на конференцијама , укључујући и прву Wikimania конференцију у 2005ој.

Критике

Сталмана често описују као особу са којом је јако тешко радити. Тим XEmacsа, посебно, га је направио листу конкретних замерки на рад са Сталманом које су их приморале да одвоје пројекат. [11] Ове жалбе укључују критике технолошке пророде и оне које се тичу међуљудских односа, посебно издвајају да је Сталманов став ка компромису мотивисан више политиком него жељом да се дође до најбољег техничког решења. Jamie Zawinski је објавио архиву е-мејлова који се тичу историје раздвајања између Emac-а и XEmac-а. [12] Он цитира недостатке дизајна Emac-а и Сталманове неспособности да заступа рад. Сталман, с друге стране, описује тим XEmac-а каонекооперативан. [13]. Ulrich Drepper је записао своје жалбе на Сталмана у release notes за glibc 2.2.4 [14], где га оптужује за покушај "насилног преузимања" пројекта.

Сталманово инсистирање на коришћењу израза "ГНУ/Линукс" неки описују као саможивост, на пример Linus Torvalds га је назвао "једноставно бесмисленим".

Споредно

Сталман је аутор песме Free Software Song.
Сталман је љубитељ научне фантастике и повремено одлази на конвенције.
Сталман је POSIXу дао име.
1977., Сталман је објавио и алгоритам за вештачку интелигенцију систем за одржавање истине названом дependency-directed backtracking. Рад је урадио заједно са Gerald Jay Sussmanом. На тај рачун се и шали: "Овиме компјутер може да избегне експлозију када му поставите контрадикторно питанје"[15]
Када је упитан ко су му били узори, одговорио је да се дивиМартин Лутер Кингу млађем, Нелсон Мендели, Aung San Suu Kyi, Ralph Nader, и Dennis Kucinich. Такође каже: "Поштујем и Franklin D. Roosevelt и Winston Churchill, иако се не слажем са свиме што су урадили."
Сталман никада није научио програмски језик Јава. Мало је програмирао на Јави (острво), али је користио програмски језик C и Lisp programming language.
Сталман није учествовао у контракултури током шездесетих, али налази да је њено одбијање богадства животна инспирација.
Сталман је ГНУ Хурд кернел наипре назвао "Alix" по тадашњој девојци, која је одржавала Unix системе и рекла пријатењима "Требало би да назову кернел по мени."
Сталман течно говори енглески и француски, скоро течно и шпански, и сналази се са индонежанским. Учио је латински, кинески, мађарски и навахо, али није достигао ниво да комуницира на тим језицима. Сматра да је језиком овладао када може да смишља досетке на том језику. [16]
Током 2004., када су га питали, препоручио је људима Hugo Chavezа, и да гласају "Не" на Венецуеланском референдуму о опозивању, 2004
Документарни филм Revolution OS садржи интервјуе са Сталманом.
Био је и тема, неки кажу и покретач многих страсних расправа.
Сталман је основао и League for Programming Freedom Лигу за Програмерску слободу 1989. да би се борио против софтверских патената и interface copyright ауторских права на графичким интерфејсима. Лига никада није достигла јачину којој се Сталман надао и временом је постала неактивна.
Током 1999., Сталман је позвао на развој бесплатне интернет енциклопедије тако што би сви људи писали чланке. Погледати: GNUPedia. [17]
Сталман не уме да плива.
Сталман је у саветодавном одбору teleSURа, a Јужноамеричке телевизијске станице.
Линус Торвалд је рекао: “Размишљајте о Сталману као о врхунском филозофу, а о мени као инжењеру.” [18]
Сталман је направио Emacs едитор; чију је популарност делио и други едиторvi, који је призвао и ратове едитора; Сталман на ово регаовао шаљиво проглашивши себе за "St. Ignucius" / "St. IGNUcius" (Church of Emacs). [19] [20]
Годинама је Сталманов налог на рачунарима Фондације за Слободан Софтвер имао празну лозинку, јер сталман верује у што мање ограда могуће.[21] Овако је свако могао да користи Сталманом налог у било које сврхе. Растом популарности интернета и растом вандализна и хаковања са система ФСФа био је приморан да користи тајну лозинку.