Korisnik:Homoludens~srwiki/Ričard Stalman

Ričard Metju Stalman (često navođen kao RMS) (rođen 16 marta, 1953) je osnivač pokreta slobodnog softvera, GNU projekta, i Fondacije za slobodan softver. Dokazan programer, njegova glavna dostignuća uključuju Emacs (kasnije GNU Emacs), GNU C kompajler, i GNU debager. Takođe je autor GNU General Public License (GNU GPL or GPL), najupotrebljivanije licence slobodnog softvera, koja je započela copyleft koncept.

Još od sredine -1990-ih, Stalman je uloljio većinu svog vremena u političkim kampanjama, zagovornik slobodanog softvera i vodeći kampanje protiv softverskih patenata i proširavanja zakona o kopirajtu. Vreme koje provodi programirajući posvećuje razvoju GNU Emacs-a. Zarađuje bivajući plaćen za otprilike pola predavanja koja održi.

Biografija

Stalman je rođen u Menhetnu to Alice Lippman. Njegov prvi kontakt sa računarom je bio tokom završne godine srednje škole tokom 1969. Zaposlilo se u IBM New York Scientific Center, Stalman je proveo leto nakon završetka srednje škole pišući svoj prvi program, predprocesor za PL/I programming language programski jezik na IBM 360. Kasnije je rekao: "Najpre sam ga napiso u PL/I, zatim sam ga ponovo počeo u asembleru kada je PL/I program postao prevelik da stane u računar". (Williams 2002, poglavlje 3)

Istovremeno je bio i dobrovoljni asistent u laboratoriji katedre za biologiju pri Rockefeller University Rokfeler univerzitetu. Iako mu je karijera već krenula u pravcu matematike i fizike, njegov analitički um je impresionirao upravnika laboratorije tako da je nekoliko godina nakon odlaska na koledž, njegova majka primila telefonski poziv. Ona se priseća: "Bio je to profesor sa Rokfeler univerziteta". "Želeo je da sazna kako je Ričardu. Bio je iznenađen kada je saznao da se bavi računarima. Uvek je mislio da će Ričard imati uspešnu karijeru kao biolog." (Williams 2002, poglavlje 3)

U junu 1971, kao brucoš na Harvard University Univerzitetu Harvard (diplomirao sa BA iz Fizike tokom 1974), Stalman postaje programer na MIT-u Laboratoriju za veštačku inteligenciju, gde postaje deo hakerske zajednice. Tokom ovih godina bio je poznatiji po svojim inicijalima - "RMS". U prvom izdanju Hakerskog rečnika, je napisao, "'Ričard Stalman' je samo moje zemaljsko ime; možete me zvati 'rms'." [1]

Propadanje hakerske kulture MIT-a

Tokom 1980s osamdesetih, hakerska zajednica u kojoj je Stalman živeo je počela da se razuđuje. Pojava "portabilnog softvera" — softvera koji se može pokrenuti na različitim računarima — zančilo je da mogućnost da korisnici priloagođavaju i dele softver koji dolazi sa računarom predstavlja problem u biznis modelu proizvođača računara. Ne bi li sprečili da se njihov softver koristi na računarima drugih proizvođača prestali su da distribuiraju izvorni kod i počeli su da ograničavaju kopiranje i redistribuciju svog sofvtera zaštićujući ga autorskim pravima. Takav softver je postojao i ranije, ali više se od njega nije moglo pobeći.

U 1980 Ričard Grinblat, jedan od hakera u laboratoriji za veštačku inteligenciju, je osnovao Lisp Machines Incorporated da bi prodavao Lisp machines, koje su on i Tom Knight Tom Najt napravili u laboratoriji. Grinblat je odbio spoljašnje investicije, verujući da bi se dobici ostvareni prodaje mašina mogli uložiti u dalji rast kompanije. Nasuprot tome, Russ Noftsker i drugi hakeri su verovali da je doniranje od strane venture-capital bolji prilaz. Kako nije moglo doći do dogovora, većina preostalih džakera iz laboratorije je osnovalo Symbolics. Symbolics je zaposlio većinu preostalih hakera koji su zatim napustili laboratoriju. Symbolics je naterao Grinblata da da otkaz citirajući polisu MIT-a. Iako su obe kompanije proitvodile proprietary software vlasnički softver, Stalman je verovao da je LMI, za razliku od Symbolics-a, pokušao da izbegne rasturanje laboratorije.

Tokom dve godine, od 1982 do kraja 1983, Stalman je samostalno uložio trud da spreči programere Symbolics-a da dobiju monopol na kompjutere laboratorije. Do tog vremena, je već bio poslednji haker svoje generacije u laboratoriji. Odbio je budućnost u kojoj bi morao da potpiše ugovor o neotkrivanju i da čidi druge stvari koje bi smatrao izdajom svojih principa, i odabrao je da svoj rad deli sa drugima za šta je smatrao da je u duhu klasične naučne saradnje.

Stalman tvrdi da korisnici softvera trba da imaju slobodu — naročito, slobodu da "dele sa svojim komšijom" da budu u mogućnosti da uče i čine promene na softveru koji koriste. Stalno je govorio da su pokušaji proizvođača vlasničkog softvera da zabrane ovakve stvari "asocijalni" i "neetički" [2]. Fraza "softver želi da bude slobodan" se često pogrešno pripisuje njemu, ali Stalman tvrdi da je ovo pogrešno tumačenje njegove filozofije [3]. Takođe tvrdi da je sloboda bitna zbog dobrobiti korisnika i društva u celini, a ne samo zato što može da vodi boljem softveru. Disledan tome, u januaru 1984, daje otkaz u MIT-u da bi svo vreme posvetio GNU projektu, koji je najavio u Septembru 1983. Nije završio doktorske studije, ali je nagrađen sa četiri počasne doktorske titule (vidi ispod).

Osnivanje GNU-a

1985e, Stalman je objavio manifest GNU-a, koji prikazuje njegovu motivaciju za kreiranje slobodnog operativnog sistema pod nazivom GNU, koji bi bio kompatibilan sa Unixom. Ime GNU je recursive acronym rekurzivni akronim za GNU's Not Unix. Ubrzo nakon toga, objedinjuje neprofitnu organizaciju Free Software Foundation (FSF) za zapošljavanje programera slobodnog softvera i za pružanje legalne infrastrukture za zajednicu slobodnog softvera.

u 1985oj, Stalman je izumeo i popularizovao koncept copyleft, legalan mehanizam za zaštitu prava na modifikaciju i redistribuciju slobodnog softvera. Prvi put je uključen u GNU Emacs General Public License, a 1989e je objavljena i prva GNU General Public License nezavisno od programa. Do tada je bio završen dobar deo GNU sistema, sa primetnim nedostatkom kernela. Članovi GNU projekta su započeli kernel pod nazivom GNU Hurd 1990-e, ali je riskantna odluka o dizajnu se pokazala kao loša, razvoj Hurda je bio spor.

Napravivši softverske alatke potrebne za razvoj softvera, i objavivši uopštenu licencu koja se mogla primeniti na bilo koji softverski projekat (GPL), Stalman je olakšao drugima da pišu slobodan softver nezavisno od GNU projekta. 1991e, jedan takav nezavisan projekt je izrodio Linux kernel. On je mogao biti kombinovan sa GNU sistemom i tako da čini potpuni operativni sistem. Većina ljudi koristi ime Linuks da bi se obratili kombinaciji Linuks kernela i GNU sistema, što neki vide kao nepravedno umanjenje značaja GNU projekta, što je razmatrano niže.

Terminologija

Stalman smatra za veoma važno koje reči ljudi koriste kada pričaju o vezi softvera i slobode. Naročito, i stalno moli ljude da kažu "slobodan softver", "GNU/Linuks", i da izbegavaju termin "Intelektualna svojina". Njegovi zahtevi da ljudi koriste određene termine i njegov stalni trud da objasni ljudima važnost terminologije su izvor stalnog neslaganja među nekim delovima zajednice slobodnog i otvorenog softvera.

Jedan od njegovih uslova da da intervju novinaru jeste da se novinar složi sa određenom terminologijom. Ponekada čak zahteva od novinara da pročita delove GNU filozofije pre intervjua, "zarad efikasnosti" [4] ovim stilom je zaradio reputaciju da je "težak za održavanje" [5]. Poznato je i da je odbijao pozive da drži govor usled neslaganja sa terminologijom. [6]

Slobodan softver

Stalman prihvata termine kao Libre Software, FLOSS, i "neokovan softver", ali mu se više sviđa "free software" jer je puno energije uloženo u taj izraz. (Sa sličnim razlozima zagovara termin "vlasnički softver" pre nego "softver zatvorenog koda", kada se govori od softveru koji nije slobodan.)

Termin "slobodan softver", ipak, može značiti "softver bez ograničenja" ili "besplatan softver" ili oba. Tokom godina ljudi su se trudili da nađu neki intuitivniji i nedvosmislen termin. Videti gratis versus libre i open source software.

Stalman se protivi da termin "otvoreni kod" zameni ternin "slobodan" jer, po njemu, on krije cilj slobode.[7] On odbija intervjue za priče koje bi njegov rad označile sa "otvoreni kod", tvrdeći da bi se time pogrešno predstavili njegovi pogledi.

GNU/Linuks

Stalman je zahtevao da se termin GNU/Linuks koristi kada se pominje operativni sistem napravnjen kombinaciom nekompletnog GNU sistema i Linuks kernela. Tvrdi se gubi veza između filozofije GNU projekta i njegovog softvera kada ljudi tu kombinaciju nazivaju "Linuks" [8]

Prava na kopiranje, patenti i oznake

Stalman tvrdi da je izraz "intelektualna svojina" skovan da bi zbunio ljude, i da se koristi da bi sprečio intelektualnu raspravu o zakonima koji je se tiču spajajući oblasti zakona koji nemaju ništa zajedničko. Iako nije pravnik, on kaže da je pozivanje na ove zakone kao "vlasničke", termin odbija slušaoca kada razmišlja o tome šta da radi sa ovim problemima.

"Ovi zakoni su se pojavili odvojeno, razvijani su nezavisno, pokrivaju različite aktivnosti, imaju drugačija pravila i uzorkuju različite primene. Zakon o pravu na kopiranje je napravljen da bi promovisao autorstvo i umetnost, i pokriva detalje rada vezanih za umetnost. Zakon o patentima je napravljen da bi ohrabrio objavljivanje ideja, za cenu ograničenog monopola na ove ideje -- cena koja je vredna plaćanja u nekim oblastima ali ne i u drugim. Zakon o oznakama nije namenjen promociji poslovnih aktivnosti, nego jednostavno omogući da kupci znaju šta kupuju". [9]

Terminološki problemi manjeg značaja

Stalman je preporučio izbegavanje termina koji navode na pogrešan zaključak i korišćenje drugih, naročito:

"patant za softverske ideje" bolje nego uobičajeni izraz "softverski patent", tvrdeći da kasniji daje pogrešan utisak da patent pokriva ceo softver.
"(UFO) Uniform Fee Only" kao zamenu za "(RAND) Reasonable And Non-Discriminatory", tvrdeći da obavezna autorska prava bilo koje vrste vrše diskriminaciju slobodnog softvera jer distributeri slobodnog softvera ne mogu da izbroje broj kopija koji se koristi. (Ova briga muči veći deo zajednice slobodnog i otvorenog softvera [10], ipak Stalmanov termin nije u široj upotrebi.)
izbegavanje izraza "piraterija" za delo kopiranja informacije , tvrdeći da je izraz "piraterija" označava čin pljačkanja i porobljavanja na moru, i da se taj termin zloupotrebljava od strane današnjih korporacija ne bi li time dali veći začaj činu kopiranja softvera i drugih neopipljivih stvari.
"Corrupt discs" ili "Fake CD's" umesto Compact Discs za digitalne audio diskove koji koriste neku tehnologiju za sprečavanje kopiranja, tvrdeći da oni krše standard po Crvenoj Knjizi primećujući da se u poslednje vreme takvi diskovi štampaju bez logoa "Compact Disc".
"Treacherous Computing" pre nego "Trusted Computing", tvrdeći da to ograničava slobode korisnika.
"Digital Restrictions Management" pre nego "Digital Rights Management"

Pogledati: "Words to avoid" stranicu na veb sajtu GNU-a.

Govori

Još od ranih -1990e devedesetih, većinu svog vremena je proveo kao political campaigner učesnik u političkim kampanjama. Naslovi tri govora koje najčešće drži su"GNU projekat i Pokret slobodnog softvera", "Opasnost od softverskih patenata", i "Autorska prava i zajednica u vremenu računarskih mreža". Dao je i puno izjava na konferencijama , uključujući i prvu Wikimania konferenciju u 2005oj.

Kritike

Stalmana često opisuju kao osobu sa kojom je jako teško raditi. Tim XEmacsa, posebno, ga je napravio listu konkretnih zamerki na rad sa Stalmanom koje su ih primorale da odvoje projekat. [11] Ove žalbe uključuju kritike tehnološke prorode i one koje se tiču međuljudskih odnosa, posebno izdvajaju da je Stalmanov stav ka kompromisu motivisan više politikom nego željom da se dođe do najboljeg tehničkog rešenja. Jamie Zawinski je objavio arhivu e-mejlova koji se tiču istorije razdvajanja između Emac-a i XEmac-a. [12] On citira nedostatke dizajna Emac-a i Stalmanove nesposobnosti da zastupa rad. Stalman, s druge strane, opisuje tim XEmac-a kaonekooperativan. [13]. Ulrich Drepper je zapisao svoje žalbe na Stalmana u release notes za glibc 2.2.4 [14], gde ga optužuje za pokušaj "nasilnog preuzimanja" projekta.

Stalmanovo insistiranje na korišćenju izraza "GNU/Linuks" neki opisuju kao samoživost, na primer Linus Torvalds ga je nazvao "jednostavno besmislenim".

Sporedno

Stalman je autor pesme Free Software Song.
Stalman je ljubitelj naučne fantastike i povremeno odlazi na konvencije.
Stalman je POSIXu dao ime.
1977., Stalman je objavio i algoritam za veštačku inteligenciju sistem za održavanje istine nazvanom dependency-directed backtracking. Rad je uradio zajedno sa Gerald Jay Sussmanom. Na taj račun se i šali: "Ovime kompjuter može da izbegne eksploziju kada mu postavite kontradiktorno pitanje"[15]
Kada je upitan ko su mu bili uzori, odgovorio je da se diviMartin Luter Kingu mlađem, Nelson Mendeli, Aung San Suu Kyi, Ralph Nader, i Dennis Kucinich. Takođe kaže: "Poštujem i Franklin D. Roosevelt i Winston Churchill, iako se ne slažem sa svime što su uradili."
Stalman nikada nije naučio programski jezik Java. Malo je programirao na Javi (ostrvo), ali je koristio programski jezik C i Lisp programming language.
Stalman nije učestvovao u kontrakulturi tokom šezdesetih, ali nalazi da je njeno odbijanje bogadstva životna inspiracija.
Stalman je GNU Hurd kernel naipre nazvao "Alix" po tadašnjoj devojci, koja je održavala Unix sisteme i rekla prijatenjima "Trebalo bi da nazovu kernel po meni."
Stalman tečno govori engleski i francuski, skoro tečno i španski, i snalazi se sa indonežanskim. Učio je latinski, kineski, mađarski i navaho, ali nije dostigao nivo da komunicira na tim jezicima. Smatra da je jezikom ovladao kada može da smišlja dosetke na tom jeziku. [16]
Tokom 2004., kada su ga pitali, preporučio je ljudima Hugo Chaveza, i da glasaju "Ne" na Venecuelanskom referendumu o opozivanju, 2004
Dokumentarni film Revolution OS sadrži intervjue sa Stalmanom.
Bio je i tema, neki kažu i pokretač mnogih strasnih rasprava.
Stalman je osnovao i League for Programming Freedom Ligu za Programersku slobodu 1989. da bi se borio protiv softverskih patenata i interface copyright autorskih prava na grafičkim interfejsima. Liga nikada nije dostigla jačinu kojoj se Stalman nadao i vremenom je postala neaktivna.
Tokom 1999., Stalman je pozvao na razvoj besplatne internet enciklopedije tako što bi svi ljudi pisali članke. Pogledati: GNUPedia. [17]
Stalman ne ume da pliva.
Stalman je u savetodavnom odboru teleSURa, a Južnoameričke televizijske stanice.
Linus Torvald je rekao: “Razmišljajte o Stalmanu kao o vrhunskom filozofu, a o meni kao inženjeru.” [18]
Stalman je napravio Emacs editor; čiju je popularnost delio i drugi editorvi, koji je prizvao i ratove editora; Stalman na ovo regaovao šaljivo proglašivši sebe za "St. Ignucius" / "St. IGNUcius" (Church of Emacs). [19] [20]
Godinama je Stalmanov nalog na računarima Fondacije za Slobodan Softver imao praznu lozinku, jer stalman veruje u što manje ograda moguće.[21] Ovako je svako mogao da koristi Stalmanom nalog u bilo koje svrhe. Rastom popularnosti interneta i rastom vandalizna i hakovanja sa sistema FSFa bio je primoran da koristi tajnu lozinku.