Исхрана и дијететика[уреди | уреди извор]

Правилна исхрана је кључни фактор раста и развоја сваког детета. Исхрана деце у великој мери утиче на све аспекте одрастања: физички, емотивни, социјални и ментални. Деца у току свог раста уче све што ће им бити потребно кад буду зреле особе, а један од најбитнијих фактора је моћ концентрације и учења. Деци је, за разлику од одраслих, много важније какве намирнице ће да уносе, а у њима не би требало да има индустријских производа пуних шећера и соли, вештачких боја, заслађивача, стимуланса, дакле – адитива. Сви смо чули за изреку „здравље на уста улази“ а да би деца била и остала здрава, потребно је да у исхрани уносе свих 7 „стубова“ здраве исхране: беланчевине, угљене хидрате, масти, влакна, витамине, минерале и воду. Деци не треба стално давати исту, монотону храну, јер само разноврсном нутритивно вредном (храњивом) исхраном дете добија управо оно што му је потребно. Родитељи у великој мери могу да утичу на то да ли ће дете да буде пробирљиво у исхрани, па често праве грешке, а да тога нису ни свесни. Најлошија ствар је да пустите дете да једе шта хоће, колико хоће и када хоће. Навике у исхрани које имамо у одраслом добу стичемо у првих 7 година живота.

Исхрана деце[уреди | уреди извор]

Најважнији физиолошки чиниоци који утичу на избор начина исхране детета су интензивно растење и развој, дозревање функције гастроинтестиналног тракта, бубрега, метаболичких процеса, нервног и имунолошког система. На основу брзине функционалног сазревања појединих органа и система одредјена су, што се исхране тиче , три периода који се медјусобно преклапају, али су доста и омеђени:

Период сисања, то су првих 6 месеци , када је мајцино млеко, или његова адекватна замена, једини извор свих храњивих потреба детета.
Транзиторни период, који обухвата другу половину прве године живота у току којег се, уз млеко, уводи и друга немлецна храна специјално припремљена за потребе детета.
Модификовани адултни период, који се односи на другу годину живота , када се у исхрану детета уводи храна коју користе и одрасли.

Неадекватна исхрана током детињства, а посебно у најкритичнијим и најдинамичнијим фазама развоја може озбиљно да угрози здравље детета и поремети његов раст и развој. Последице неправилне исхране могу бити далекосежне тако да се испољавају у форми различитих дегенеративних обољења у одраслом животном добу.

Исхрана одојчади[уреди | уреди извор]

Правилна исхрана одојчета има велики значај у заштити и одржању здравља, као и за психофизички развој детета. Уколико је исхрана адекватна одојче се најбрже развија и напредује. За разлику од одраслих детету је потребна већа количина хране сразмерно телесној маси и то нарочито градивних нутријенаса који служе за синтезу нових ткива и за раст бебе. Сматра се да одојче до свог шестог месеца треба да удвостручи своју порођајну тежину, а до прве године да је утростручи.

Исхрана одојчета може бити:

Природна исхрана - хумано млеко
Мешовита исхрана - дохрана адаптираним млеком
Вештачка исхрана - исхрана адаптираним млеко

Природна исхрана - дојење[уреди | уреди извор]

Мајчино млеко представља најсавршенију храну за одојче, јер је мајчино млеко хемијским саставом прилагођено потребама одојчета, самим тим се лакше вари и боље искоришћава. Већина мајки су способне да доје своје дете. Млеко надолази трећи дан од порођаја а некада и касније (код царског реза). Количина млека зависи од и од правилне исхране мајке дојиље. Храна дојиље треба да је разноврсна и да се састоји од тестенина, сирева, меса, зеленог поврћа, воћа и воћних сокова и ½ л млека дневно,па и више. Дојиља треба да се довољно одмара и да има љубав и вољу да доји своје дете.

Предности дојења:

Обезбеђује природну храну
Обезбеђује везу између мајке и детета
Ствара емоционалну стабилност
Мајчино млеко садржи антитела која штите бебу од инфекција (поспешују имунитет)
Мајчино млеко је бактериолошки исправно и стерилно
Мајчино млеко поседује оптималну температуру (37 C)
Сисање омогућава одојчету правилан развој вилица

Уколико мајка нема довољно млека приступа се дохрањивању, најчешће адаптираним млеком.

Мешовита исхрана[уреди | уреди извор]

Уколико мајка нема довољно млека приступа се дохрањивању, најчешће адаптираним млеком (ређе крављим – прилагођеним 2/3, уз додатак шећера). Адаптирано млеко углавном је донекле измењено кравље млеко и сви стандардни брендови су веома слични. Уколико вас бабица не посаветује другачије, изаберите оне са додатком гвожђа.

Постоје три типа адаптираног млека у зависности од начина припреме:

Спремно за јело (најскупље)
Течни концентрат (мање скупо)
У праху (најекономичније)

Вештачка храна[уреди | уреди извор]

Уколико мајка нема млека или због болести мајке користе се адаптирана млека која су по свом саставу најсличнија, готово идентична мајчином млеку. Употреба разблаженог крављег млека (2/3) се не препоручује пре свега јер може бити бактериолошки неисправно, затим се јављају алергије на ову врсту млека као и интолеранција (неподношење).

Воће

5 месец-јабука,банана,поморанџа
6 месец-бресква,кајсија,трешња,вишња
13 месец-јагода,малина,купина

Поврће

5 месец-тиквице,кромпир,парадајз,млади грашак
6 месец- карфијол,келераба,бундева,боранија
7 месец- шаргарепа,спанаћ,блитва,цвекла
8,9 месец-кељ
13 месец-пасуљ,сочиво,купус

Јаја

5 месец-жуманце
13 месец-цело јаје

Житарице

5 месец-пиринчано брашно
6 месец-кукурузно брашно
7 месец-пшенично брашно
13 месец-интегралне житарице

Месо

5,6 месец-телеће месо(бујон,пасирано месо)
7 месец-пилетина
8,9 месец-претходна меса,али сецкана
10,11,12 месец-фаширана меса(шницле)
13 месец-риба,џигерица,прасетина

Број дневних оброка[уреди | уреди извор]

Број дневних оброка опада са растом одојчета, тако да након прве године већина деце има три главна оброка. Интервал храњења здравог донесеног детета крећу се од 3 до 5 сати, просечно на 4 сата током прве године. Мала и недонесена новорођенчад захтевају храњење у интервалима од 2 до 3 сата. Током прва два месеца дете се храни свих 24 сата, а потом, колико количина конзумираног млека расте у већини случајева успева се прећи на дневни ритам храњења уз смањење броја оброка током ноћи и продужење периода ноћног спавања.

Исхрана детета у току друге године[уреди | уреди извор]

Храна која му се даје мора бити свежа и лако сварљива да се не би пореметило варење. Потребно је да и даље буде кашаста, временом гушћа и све грубља и, сто је најважније, довољно кувана, јер се таква лакше вари те при томе лакше и искоришћује. Врло је важно пробрати храну која ће моћи да детету обезбеди правилан развој и напредак,а затим обезбедити детету утрошак топлоте који је у другој години необично висок. Знамо да је најбољи састојак за стварање топлоте маст , а њен најбољи извор кравље млеко и његови производи (масло, сир, кајмак) и жуманце од јајета. У другој години дете је много живље па према томе троши и више енергије. Стога му је потребно више угљених хидрата којима ће подмирити утрошену енергију. Главни извор угљених хидрата су, као што је познато, брашно-хлеб, тесто, житни производи уопште , шећер и сва биљна храна-воће и поврће. За изградњу нових ткива неопходно је присуство беланчевина и то у довољној количини. Услед одсуства ове врсте хранљиве супстанце , било из којег разлога, могу да наступе штетне последице: малокрвност, млитавост мишића, неотпорност према инфекцијама, застој у расту. Беланчевина, као што знамо , има највише у месу, млеку и свим млечним производима и јајету. Потребно је исто тако обезбедити уношење извесних минералних соли које служе за изградњу нових ткива и за обављање одређених хемијских процеса у организму. Најбољи извори соли су млеко, у коме има кречних соли, жуманце од јајета и млада јетра (џигерица) у којима има доста соли гвожђа. Најзад, треба мислити и на улогу витамина која је у доба растања важнија него код одраслих. Од свих витамина најважнији су А, Б, C, D. У исхрани детета у другој години може много помоћи својим нагонима и само дете. Зато не давати ни мање ни више него што треба. Ако се води рачуна о томе шта се мора и шта треба давати детету, не ускраћујте му неопходан минимум , али и не оптерећујићи га, у том случају успех је загарантован. Храна мора бити мешовита, не само посматрана у укупном дневном оброку већ и у појединачним. Мора бити спемљена на различите начине. Ако детету дајемо увек иста јела оно губи апетит и прети опасност од потхрањености.

Исхрана малог и школског детета[уреди | уреди извор]

За оптималан раст и развој детета након прве године, неопходан је правилан режим исхране усклађен са динамиком растења. Хумано и кравље млеко као и млечне формуле губе доминантну улогу у исхрани и не саветује се у већој количини од 500мл за 24 сата након првог рођендана. У противном, постоји велика могућност обољевања од сидеропенијске (хипохромне) анемије и успореног раста и развоја. До завршетка раста и развоја јеловник сваког детета треба да буде разноврстан и да садржи све хранљиве материје (протеине, липиде, угљене хyдрате, витамине, минерале и олигоелементе). Посебно када је у питању мало и школско дете неопходна је правилна расподела оброка на доручак, ручак и вечеру, уз два додатна оброка тј ужину (нпр. воће, колач). Треба напоменути да последњих година широко и некритички распрострањено уверење да интензивна употреба мултивитаминских препарата појачава имунитет, спречава и лечи болести нема стручно, утемељење, па је неопходна едукација како деце тако и родитеља њиховој примени, односно превилној исхрани.

Пирамида и исхрана код деце[уреди | уреди извор]

Исхрана школске деце мора бити заснована на пирамиди здраве исхране. Основу пирамиде чине производи од житарица, укључујући пиринач (смеђи и бели), тестенину и хлеб (најбоље црни или интегрални јер је богат влакнима). Ови производи су одличан извор витамина V.Врло вредне намирнице су грашак и пасуљ (махунасто поврће). Свакодневно би требало јести пуно поврћа, нарочио зеленог лиснатог, као што су спанаћ и блитва, и свежег воћа. Те намирнице су богат извор витамина и минерала, као и биљних влакана, а осим тога садрже и ниску количину масти. Трећу степеницу пирамиде чине млечни производи (јогурт, млеко, свеж сир), крто месо, пилетина, риба и јаја. Те намирнице су богате беланчевинама које су основа за производњу хормона и ензима. Млеко и млечни производи су главни извор калцијума, који утиче на раст и развој , повећава чврстину костију и штити од остеопорозе у зрелим годинама. На самом врху пирамиде се налазе намирнице које садрже висок проценат масти, шећер и со, које би требало узимати у малим количинама. Деца школског узраста би требало да имају пет оброка дневно, три главна (доручак, ручак и вечеру) и два међуоброка. Оброке би требало узимати у правилним временским размацима. Доручак је врло важан оброк , који се не сме прескочити. Доручком се унесе 40% дневних енергетских потреба. Деца која не доручкују често су поспана, слабије постижу концентрацију и отежано прате наставу.Уравнотежен доручак од житарица пуног зрна не дебља, што је важно нагласити старијој школској популацији, када девојке, у жељи да се не удебљају, прескачу управо тај оброк. Посебно значење има школски оброк, ужина, који би требало да буде састављен од хране високе прехрамбене вредности, а ниже енергије. Никако се не препоручују слаткиши, грицкалице, „брза“ храна (хот-дог, хамбургер) и газирана пића. Такви производи су ниске прехрамбене вредности, с високим садржајем мастии концентрисаних угљених хидрата, што може да проузрокује прекомерну телесну тежину. Гојазност постаје фактор ризика за настанак великог броја хроничних болести током живота, а позната је и као важан фактор у настанку психичких поремећаја, посебно у развоју адолесценције. Неправилна исхрана може да резултира и претерано ниском телесном тежином, развојем анемија (малокрвности) због недостатка гвожђа, уопште смањеном отпорношћу организма. На развој прехрамбених навика школске деце највећи утицај имају родитељи, али свакако треба нагласити и утицај школе на обликовање дететове личности и усвајање навика здравог храњења и понашања.

Препоруке у исхрани[уреди | уреди извор]

Повећајте количине скробне хране (пиринач, макароне, хлеб, кромпир) - као главног дела оброка
Уведите поврће и воће у састав оброка
Укључите у исхрану намирнице богате влакнима
Спремајте храну са мање масти
Ограничите храну богату мастима - као што су сосови, пите, пржени кромпир и друга пржена храна
Користите масти са незасићеним масним киселинама (маслиново уље) - ако је могуће
Користите со и слану храну умерено
Умерено додајте шећер

Адолесценти[уреди | уреди извор]

Биолошке промене које се дешавају у адолесценцији обухватају пораст тежине и висине, повећање густине коштане масе, промене у саставу појединих органа и органских система као и сексуално сазревање. Индивидуалне разлике у брзини раста, развоја и сазревања условљавају различите потребе у нутриентима и енергетској густини хране код адолесцената истог узраста и пола. Период адолесценције се дели на рану адолесценцију (од 11. до 14. године), средњу адолесценцију (од 15. до 17. године) и касну адолесценцију (од 18. до 21. године). Сваки од ових периода адолесценције разликује се по емотивном, когнитивном и социјалном развоју, што условаљава различите приступе храни и исхрани, као и формирање различитих навика у исхрани. Девојчице од 11. године почињу убрзано да расту у висину и да повећавају своју телесну масу, док се код дечака ово убрзање у расту и развоју дешава око 13. године. Телесна маса девојчица се у адолесценцији повеца 47%, а дечака 42%. Телесна висина се повећава за око 16% код оба пола. Девојчице у адолесценцији повећавају укупне телесне масти са 16% на 27%. Повећање телесне масе код девојчица често доводи до појачаних физичких активности или склоности ка проводјењу веома рестриктивних дијета. У најтезим случајевима јављају се знаци менталне анорексије или булимије. Код дечака повећање телесне масе праћено је убрзањем линеарног раста и повећањем укупне мишићне масе. До 18. године формира се више од 90% укупне коштане масе, а за правилно формирање коштане масе неопходан је одговарајући унос протеина, витамина D, калцијума, фосфора и гвожђа. На формирање коштане масе утичу генетска основа, хормоналне промене, али и пушење и конзумирање алкохола. Рана адолесценција је период у коме се адолесценти боре за сто бољи положај у групи вршњака. Навике у исхрани углавном се деле на две групе “брза храна” и “здрава храна”. “Брза храна” обично се конзумира у друштву са вршњацима, прескацу се важни дневни оброци. Најчешће не доручкују, а веома често (чак у 25% случајева) прескачу ручак. Појам здраве исхране се обично у представама адолесцената везује за породицу, породичне оброке и породични живот уопште. Средњу адолесценцију одликује тежња ка независности од родитеља, јављање конфликата. Касна адолесценција је период већ скоро формираног личног идентитета. У овој фази телесно сазревање је скоро завршено, па је и окупираност властитим изгледом мање изражена. Млади људи су спремнији да схвате последице неправилне исхране, те да прихвате савете за корекцију.

Навике у исхрани адолесцената[уреди | уреди извор]

Навике су променљиве, као што и цео период адолесценције карактеришу промене. Навике у исхрани формирају се под утицајем три групе фактора. То су пре свега сама личност адолесцента, веровања, убеђења, породичне и културолошке навике и биолошке особености. Фактори непосредне околине су породица, пријатељи, сарадници, школа, продавница хране, као и социјалне и културолошке норме. Фактори трећег нивоа су фактори микросистема, што подразумева производњу хране, достуност, систем дистрибуције, као и мас-медије и рекламе. Да би се навике у исхрани младих поправиле, неопходно је деловати на сва три нивоа. Адолесценти живе брзо, најчешће једу нередовно, уносе мале неадекватне оброке ’’уз пут’’. Број таквих оброка варира од 1 до 7 у току дана. Калоријска вредност ових оброка је све већа, иамју висок садржај шећера, соли и масти, док су релативно сиромашни у витаминима и минералима. Овакав начин исхране, сиромашан у воћу и поврћу, као и у квалитетним изворима протеина (млеко, месо, риба, јаја и др.) неминовно дободи до болести дефицита и прекомерног уноса. Нутриционисти упозоравају на епидемију гојазности управо у овом узрасту. Такође се региструје повећан број адолесцената са дијабетесом тип II, који за разлику од старачког дијабетеса, има брз ток са израженим компликацијама. Све ово указује на потребу деловања кроз различите облике едукације, како би се популарисала здрава исхран аи здрави стилови живота.

Исхрана младих спортиста[уреди | уреди извор]

Исхрана младих спортиста има све одлике добро уравнотежене, разноврсне исхране, са распоредом оброка у зависности од дневног распореда тренинга и напора. Довољан унос одговарајуће течности (нпр. јабуков сок без шећера) пре и после физичког напора је од посебног значаја за здравље и добре резултате младих спортиста. Распоред и квалитет оброка зависи од врсте спорта, бро јаи интензитета тренинга, те кондиције и здравственог стања спортисте. Исхрана спортисте зависи и од степена анганжованости, односно дали је бављење спортом на рекреативном или такмичарско нивоу. Врхунски такмичари захтевају посебну пажњу и праћење од старане нутриционисте.

Референце[уреди | уреди извор]