Корисник:Владимиравт3313/песак

Добро дошли на песак — место на ком можете вежбати уређивање Википедије.

Можете га мењати помоћу уређивача изворног кода (картица „Уреди извор”) или визуелним уређивачем (картица „Уреди”). Када унесете жељене промене, кликните на дугме „Објави измену”. Кликом на дугме „Прикажи претпреглед” видећете како ће изгледати страница када је објавите, а кликом на „Прикажи измене” видећете шта сте тачно променили.

Уреди изворни код или Уреди визуелно

Све што напишете неће се заувек налазити овде, јер сви корисници могу да мењају песак и његов се садржај аутоматски повремено чисти. Кликните овде да бисте уредили чисти песак.

Ако сте пријављени, можете приступити сопственом песку (веза „Песак” на самом врху веб-сајта, поред корисничког имена).

Не стављајте непримерен садржај у песак (увредљив текст, текст заштићен ауторским правима и слично).

Музички студио (Музички тонски студио) је студио чија је намена снимање музике. Он се по својим карактеристикама и опремању знатно разликује од тонског студија других намена, (нпр.студио за снимање радио драма или студио за емитовање радио и ТВ програма и слично). Музички студио се пројектује тако да акустички услови у њему буду сто квалитетнији. Сваки музички тонски студио у свом основном облику има три главне, физички међусобно потпуно одвојене и потпуно звучно изоловане просторије а то су:

Контролна соба или техничка режија (цонтрол роом)
Студио или просторија за извођење музике (студио)
Машинска соба

Битни сегменти у музичком студију су: акустика просторија, микрофони, миксета, мониторска контрола (звучници), рачунарска контрола и уређаји за обраду аудио сигнала (уређаји за фреквенцијску обраду сигнала, уређаји за временску обраду сигнала и уређаји за динамичку обраду сигнала).

Акустика просторија[уреди | уреди извор]

Један од најважнијих параметара у акустици је време реверберације које се дефинише као време које је потребно да интензитет звука опадне на милионити део од његовог оригиналног интензитета, односно опадне за 60 дБ. Време реверберације зависи од акустичких услова у студију. Такодје битан параметар је и дифузност просторије, чему доприносе дифузори звука који разбијају звуцне таласе и распростиру их по целом простору чиме се остварује боља расподела звука у простору. Користе се и апсорбери звука који служе за смањење времана реверберације. Постављају се на зидове контролне собе због способности да у великом проценту упијају звук. Опримално време реверберације у студију је од 0,2 до 0,4 с. Акустичке апсорбере које користимо у практичној примени делимо на три основне групе за одређено фреквенцијско подручје и то на: порозне материјале који су задужени за фреквентни опсег високих фреквенција, акустичке резонаторе који су задужени за опсег средњих фрекванција и механичке резонаторе за појачану апсорпцију опсега ниских фреквенција.

Микрофони[уреди | уреди извор]

Микрофон је електроакустички претварач који претвара акустичку енергију у електричну.

Данас су у професионалној употреби најзастпљенија два типа микрофона: динамички и кондезаторски који се међусобно разликују по:

карактеристици усмерености (полар паттерн),
фреквенцијском опсегу (фреqуенцy ранге)
осетљивости (сенситивитy)
максималном звучном притиску (маx СПЛ), и
односу сигнал/Сум (С/Н ратио).

Микрофони се деле на акустичке и електричне. Електрични микрофони се деле на динамичке и кондезаторске (као и на угљене и кристалне који су мање заступљени у студијском снимању).
Динамички микрофони се дела на микрофоне са покретним калемом (дyнамиц мовинг-цоил миц) и микрофон са траком (дyнамиц риббин миц). Кондезаториски микрофони се напајају додатним напајањем од 48в, тзв. фантомско напајање (пхантом поwер супплy)

Карактеристика усмерености микрофона[уреди | уреди извор]

Микрофони могу бити:

Усмерени микрофони могу бити: Кардиоида, супер-кардиоида, хипер-кардиоида

Микрофони-додатна опрема[уреди | уреди извор]

Штитик од ветра (wинд схиелд) који се користи у студију приликом снимања вокала који је јако близу микрофону (цлосе микинг).
Поп филтер који зе користи за елиминацију плозива "п" "б" "т" приликом снимања вокала.
Микрофонски сталак служи да се на њиму постави микрофон.
Амортизери (схоцк моунт) служе да заштите микрофоне од механичких вибрација.

Миксете[уреди | уреди извор]

Најважнија функција миксете јесте сабирање или мешање аудио сигнала. Сабирна тачка-чвор-сабирница физички представља проводник на који се доводе улазни сигнали који се сабирају у одговарајућем сабирном појачавачу. Поред функције сабирања сигнала миксер служи за подешавање и дистрибуцију аудио сигнала. Миксета се јос назива режијски сто, микс пулт, конзола.
Основне функције које има аудио миксер у склопу сваког аудио система су: пријем и појачавање аудио сигнала од микрофона или других аудио урађаја, обрада примљених аудио сигнала, дистрибуција сигнала на различите излазе, мониторинг сопствених излазних сигнала или сигнала са уређаја за снимање.

Подела миксера[уреди | уреди извор]

Основна подела миксера је на аналогне и дигиталне.
Даља подела аудио миксера је према намени и делимо их на:

Миксери за снимање
Миксери за емитовање програма
Миксери за системе озвучења
Миксери за мониторинг на сцени
Миксери за ефекте (у позоришту)
Репортерски миксери
Микрофонски миксери
ДЈ (диск јоцкеy) миксери

Аналогни аудио миксери с обзиром на начин реализације и распоред њихових функционалних целина се деле на:

миксета са ротационим командама миксери са ротационим командама (миксете)
сплит миксери (миксери са расподељеним командама: улазне, излазне и мониторске команде)
Ин лине миксери (миксери са свим командама у једном каналу смештеном у једном модулу миксера)

Основне функционалне целине аналогног аудио миксера: улази, групни излази, главни излази, помоћни излази, мониторски блок, разделници сигнала, извор напајања.
Основна електронска кола аналогног аудио миксера су: операциони појачавач, појачавач са инвертујућим излазом, појачавач са не инвертујуцим излазом, сабирни појачавач, микрофонски предпојачавач.

Мониторска контрола[уреди | уреди извор]

Сваки музички студио мора да има стерео пар звучника, који су уши студија. Најминималнији захтев који звучници треба да испуњавају је да се приликом довођења истог сигнала на оба звучника, мембране померају унапред истовремено, сто значи да морају бити тако повезани да се померају у фази. Да би се виртуелни звучни извор нашао у центру звучне слике, звучници морају бити усклађени по интензитету и фреквентној карактеристици. Уколико је интензитет једног звучника вечи од другог доћи ће до померања центра звучне слике. Тачније звуцна слика ће се чути више улево или удесно. Слушалац треба да се налази тачно у центру између два усклађена висококвалитетна звучника. Положај привидних извора се перцепира на основу амплитудних и фазних разлика између сигнала које примају оба уха, као и (на високим учестаностима) ефекта сенке коју ствара глава. За сваку поједину учестаност фаза на сваком уху је одређена сумом звукова који долазе из два звучника.

Рачунарска контрола[уреди | уреди извор]

Данашње снимање звука се обавља помоћу рачунара који је заменио старе аналогне снимаче (магнетофоне). Користи се рачунар који ради у реалном времену и који са великом процесорском снагом и меморијом може успешно да се носи са постављеним задацима, тако да је сам компијутерски уређај релативно једноставан за коришћење а самим тим и његова цена је прихватљива. Поред рачунара потребан је и софтвер у коме се музика снима и снимљени подаци даље обрађују.