Корисник:Vladimiravt3313/песак

Из Википедије, слободне енциклопедије


Песак

Добро дошли у Песак!


Ова страница служи за увежбавање мењања текста. Да бисте почели, кликнитe наово дугме или на „Уреди” (при врху странице), потом начините жељене измене, те кликните на Објави измене (при дну оквира за уређивање). Такође, можете користити и Прикажи претпреглед да бисте видели своје измене без да исте буду сачуване.

Имајте на уму да ниједна од Ваших измена неће заувек остати сачувана на овој страници, јер се њен садржај често мења од стране других корисника и повремено — ботовским изменама — брише.

Уколико желите да уређујете „чист” песак, кликнитеовде.

За експериментисање са шаблонима користите Песак за шаблоне.

Muzički studio (Muzički tonski studio) je studio čija je namena snimanje muzike. On se po svojim karakteristikama i opremanju znatno razlikuje od tonskog studija drugih namena, (npr.studio za snimanje radio drama ili studio za emitovanje radio i TV programa i slično). Muzički studio se projektuje tako da akustički uslovi u njemu budu sto kvalitetniji. Svaki muzički tonski studio u svom osnovnom obliku ima tri glavne, fizički međusobno potpuno odvojene i potpuno zvučno izolovane prostorije a to su:

  1. Kontrolna soba ili tehnička režija (control room)
  2. Studio ili prostorija za izvođenje muzike (studio)
  3. Mašinska soba

Bitni segmenti u muzičkom studiju su: akustika prostorija, mikrofoni, mikseta, monitorska kontrola (zvučnici), računarska kontrola i uređaji za obradu audio signala (uređaji za frekvencijsku obradu signala, uređaji za vremensku obradu signala i uređaji za dinamičku obradu signala).

Josef Tal at the Electronic Music Studio.jpg

Akustika prostorija[уреди]

Jedan od najvažnijih parametara u akustici je vreme reverberacije koje se definiše kao vreme koje je potrebno da intenzitet zvuka opadne na milioniti deo od njegovog originalnog intenziteta, odnosno opadne za 60 dB. Vreme reverberacije zavisi od akustičkih uslova u studiju. Takodje bitan parametar je i difuznost prostorije, čemu doprinose difuzori zvuka koji razbijaju zvucne talase i rasprostiru ih po celom prostoru čime se ostvaruje bolja raspodela zvuka u prostoru. Koriste se i apsorberi zvuka koji služe za smanjenje vremana reverberacije. Postavljaju se na zidove kontrolne sobe zbog sposobnosti da u velikom procentu upijaju zvuk. Oprimalno vreme reverberacije u studiju je od 0,2 do 0,4 s. Akustičke apsorbere koje koristimo u praktičnoj primeni delimo na tri osnovne grupe za određeno frekvencijsko područje i to na: porozne materijale koji su zaduženi za frekventni opseg visokih frekvencija, akustičke rezonatore koji su zaduženi za opseg srednjih frekvancija i mehaničke rezonatore za pojačanu apsorpciju opsega niskih frekvencija.

Mikrofoni[уреди]

Shure mikrofon 55S.jpg

Mikrofon je elektroakustički pretvarač koji pretvara akustičku energiju u električnu.

Danas su u profesionalnoj upotrebi najzastpljenija dva tipa mikrofona: dinamički i kondezatorski koji se međusobno razlikuju po:

Mikrofoni se dele na akustičke i električne. Električni mikrofoni se dele na dinamičke i kondezatorske (kao i na ugljene i kristalne koji su manje zastupljeni u studijskom snimanju).
Dinamički mikrofoni se dela na mikrofone sa pokretnim kalemom (dynamic moving-coil mic) i mikrofon sa trakom (dynamic ribbin mic). Kondezatoriski mikrofoni se napajaju dodatnim napajanjem od 48v, tzv. fantomsko napajanje (phantom power supply)

Karakteristika usmerenosti mikrofona[уреди]
Mikrofon gömbi.png

Mikrofoni mogu biti:

Usmereni mikrofoni mogu biti: Kardioida, super-kardioida, hiper-kardioida

Mikrofoni-dodatna oprema[уреди]
Ea f20 microphone.jpg

Štitik od vetra (wind shield) koji se koristi u studiju prilikom snimanja vokala koji je jako blizu mikrofonu (close miking).
Pop filter koji ze koristi za eliminaciju ploziva "p" "b" "t" prilikom snimanja vokala.
Mikrofonski stalak služi da se na njimu postavi mikrofon.
Amortizeri (shock mount) služe da zaštite mikrofone od mehaničkih vibracija.

Miksete[уреди]

Najvažnija funkcija miksete jeste sabiranje ili mešanje audio signala. Sabirna tačka-čvor-sabirnica fizički predstavlja provodnik na koji se dovode ulazni signali koji se sabiraju u odgovarajućem sabirnom pojačavaču. Pored funkcije sabiranja signala mikser služi za podešavanje i distribuciju audio signala. Mikseta se jos naziva režijski sto, miks pult, konzola.
Osnovne funkcije koje ima audio mikser u sklopu svakog audio sistema su: prijem i pojačavanje audio signala od mikrofona ili drugih audio urađaja, obrada primljenih audio signala, distribucija signala na različite izlaze, monitoring sopstvenih izlaznih signala ili signala sa uređaja za snimanje.

Podela miksera[уреди]
SSL console at Henson's mixroom (1).jpg

Osnovna podela miksera je na analogne i digitalne.
Dalja podela audio miksera je prema nameni i delimo ih na:

  • Mikseri za snimanje
  • Mikseri za emitovanje programa
  • Mikseri za sisteme ozvučenja
  • Mikseri za monitoring na sceni
  • Mikseri za efekte (u pozorištu)
  • Reporterski mikseri
  • Mikrofonski mikseri
  • DJ (disk jockey) mikseri

Analogni audio mikseri s obzirom na način realizacije i raspored njihovih funkcionalnih celina se dele na:

  • mikseta sa rotacionim komandama mikseri sa rotacionim komandama (miksete)
  • split mikseri (mikseri sa raspodeljenim komandama: ulazne, izlazne i monitorske komande)
  • In line mikseri (mikseri sa svim komandama u jednom kanalu smeštenom u jednom modulu miksera)

Osnovne funkcionalne celine analognog audio miksera: ulazi, grupni izlazi, glavni izlazi, pomoćni izlazi, monitorski blok, razdelnici signala, izvor napajanja.
Osnovna elektronska kola analognog audio miksera su: operacioni pojačavač, pojačavač sa invertujućim izlazom, pojačavač sa ne invertujucim izlazom, sabirni pojačavač, mikrofonski predpojačavač.

Monitorska kontrola[уреди]

Yamaha NS-10M Studio @ Supernatural.png

Svaki muzički studio mora da ima stereo par zvučnika, koji su uši studija. Najminimalniji zahtev koji zvučnici treba da ispunjavaju je da se prilikom dovođenja istog signala na oba zvučnika, membrane pomeraju unapred istovremeno, sto znači da moraju biti tako povezani da se pomeraju u fazi. Da bi se virtuelni zvučni izvor našao u centru zvučne slike, zvučnici moraju biti usklađeni po intenzitetu i frekventnoj karakteristici. Ukoliko je intenzitet jednog zvučnika veči od drugog doći će do pomeranja centra zvučne slike. Tačnije zvucna slika će se čuti više ulevo ili udesno. Slušalac treba da se nalazi tačno u centru između dva usklađena visokokvalitetna zvučnika. Položaj prividnih izvora se percepira na osnovu amplitudnih i faznih razlika između signala koje primaju oba uha, kao i (na visokim učestanostima) efekta senke koju stvara glava. Za svaku pojedinu učestanost faza na svakom uhu je određena sumom zvukova koji dolaze iz dva zvučnika.

Računarska kontrola[уреди]

Computer n screen.svg

Današnje snimanje zvuka se obavlja pomoću računara koji je zamenio stare analogne snimače (magnetofone). Koristi se računar koji radi u realnom vremenu i koji sa velikom procesorskom snagom i memorijom može uspešno da se nosi sa postavljenim zadacima, tako da je sam kompijuterski uređaj relativno jednostavan za korišćenje a samim tim i njegova cena je prihvatljiva. Pored računara potreban je i softver u kome se muzika snima i snimljeni podaci dalje obrađuju.

Uređaji za obradu audio signala[уреди]

  1. Uređaji za frekvencijsku obradu signala,
  2. Uredjaji za vremensku obradu signala
  3. Uredjaji za dinamičku obradu signala

Osnovna podela uređaja za obradu signala[уреди]

Knobs and vu meters, Studio D, BU CDIA.jpg

1. Uređaji za frekvencijsku obradu signala

2. Uređaji za vremensku obradu signala:

  • delay (kašnjenje)
  • reverb (odjek)
  • chorus
  • flanger
  • phaser
  • time/pitch shifting

3. Uređaji za obradu dinamike audio signala:

Literatura[уреди]

  • Alek Nisbet, Snimanje i obrada zvuka, Univerzitet umetnosti, Beograd 1990)
  • Dragan Drinčić, Analogni audio mikseri, (skripta u elektronskoj formi)
  • Petar Pravica, Dragan Drinčić, Elektroakustika
  • Muzički tonski studio, VladimirRacković