Пређи на садржај

Котража (Лучани)

Координате: 43° 42′ 19″ С; 20° 13′ 57″ И / 43.7053° С; 20.2325° И / 43.7053; 20.2325
С Википедије, слободне енциклопедије
Котража
Црква Светог Великомученика Георгија
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2011.Пад 706
Географске карактеристике
Координате43° 42′ 19″ С; 20° 13′ 57″ И / 43.7053° С; 20.2325° И / 43.7053; 20.2325
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина488 m
Котража на карти Србије
Котража
Котража
Котража на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32235
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

Котража је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 706 становника. У ратове 1912-1918. отишло је 400 ратника, вратило се 180.[1]

У селу постоје две цркве - Црква Светог Великомученика Георгија и Црква Светог Пантелејмона.

Из овог места је био Глишо Дмитрић, каменорезац из 19. века.

Овде постоји хладњача „Воћар Драгачева” капацитета 230 вагона.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Котража је једно од већих села у општини Лучани, а задњих година бележи пад броја становника. Ово насеље је великим делом насељено Србима.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.053
1953. 1.130
1961. 1.174
1971. 1.113
1981. 1.048
1991. 904 889
2002. 889 895
2011. 806
2022. 706
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
869 97,75%
Црногорци
  
2 0,22%
Хрвати
  
1 0,11%
непознато
  
17 1,91%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 23. мај 1935
  2. ^ Зашто су пропале српске земљорадничке задруге („Политика”, 18. октобар 2016)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Становништво Котраже, Белог Камена, Вучковице и Пшаника, Радован М. (1988). Маринковић. Чачак: Народни музеј. 
  • Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]