Коџаџик

Коџаџик
мкд. *Коџаџик*
Коџаџик; мкд. Коџаџик
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Центар Жупа
Становништво
— (2002)	275
Географске карактеристике
Координате	41° 26′ 43″ С; 20° 36′ 07″ И / 41.4453° С; 20.6019° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1.070 m
	Коџаџик Коџаџик на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	1258
Позивни број	(+389) 45
Регистарска ознака	DB

Коџаџик (мкд. Коџаџик) је насељено место у Северној Македонији, у западном делу државе. Коџаџик припада општини Центар Жупа.

Географија[уреди | уреди извор]

Насеље Коџаџик је смештено у крајњем западном делу Северне Македоније, близу државне границе са Албанијом (5 km западно). Од најближег већег града, Дебра, насеље је удаљено 22 km јужно.

Рељеф: Коџаџик се налази у области Жупа, на западним падинама планине Стогово. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Стогово, док се даље ка западу тло стрмо спушта у долину Црног Дрима, која је у ово делу преграђена, па је ту образовано вештачко Дебарско језеро. Надморска висина насеља је приближно 1.070 метара.

Клима у насељу је планинска због знатне надморске висине.

Историја[уреди | уреди извор]

Мустафа Кемал Ататурк је преко оца, пореклом из овог торбешког краја. Иван Јастребов се не слаже са Ханом да је Коџаџик некадашњи Светиград (споменут у вези са Скендербегом). Коџаџик је у крају које се зове Голо Брдо. При доласку Турака нису га бранили Албанци него Словени, ако су га могли бранити. Сматра и да су Турци већ наишли на порушену коџаџинску тврђаву. Село је недалеко од главног римског пута од Елбасана до Струге. По доласку Турака Коџаџик су населили Азијати. Раније се ово село звало Јанбори (по казивању житеља тог краја). Манастир Свети Јован Бигорски је имао Поменик приложника међу којима су, поред осталих, наведена имена и неких хришћана из Коџаџика. ^[1]