Дебар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Дебар
мкд. Дебар
Debar-Macedonia.JPG
Поглед на Дебар
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Дебар
Становништво
Становништво
 — (2002) 14.561
Географске карактеристике
Координате 41°31′00″ СГШ; 20°32′00″ ИГД / 41.51666669249461° СГШ; 20.53333331088831° ИГД / 41.51666669249461; 20.53333331088831Координате: 41°31′00″ СГШ; 20°32′00″ ИГД / 41.51666669249461° СГШ; 20.53333331088831° ИГД / 41.51666669249461; 20.53333331088831
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 670 м
Дебар на мапи Републике Македоније
Дебар
Дебар
Остали подаци
Поштански број 1250
Позивни број (+389) 45
Регистарска ознака DB

Дебар (мкд. Дебар, алб. Dibra) је град у Републици Македонији, у западном делу државе. Дебар је седиште истоимене општине Дебар, као и средиште историјске области Дебар.

Природни услови[уреди]

Град Дебар је смештено у западном делу Републике Македоније, близу државне границе са Албанијом — 5 км западно од града. Од најближег већег града, Тетова, град је удаљен 67 км северно, а од главног града Скопља 131 км југозападно.

Рељеф: Дебар се средиште истоимене историјске области Дебар. Насеље је положено у тзв. Дебарској котлини, на приближно 670 метара надморске висине. Јужно од града се издиже планина Стогово, југозападно планина Јабланица, а северно и источно Дешат. Западно се пружа поље.

Клима у Дебру, и поред знатне надморске висине, није планинска, већ је пре блажа, жупна клима.

Воде: Поред Дебра протиче река Црни Дрим, који је у овом делу преграђен и ту је образовано велико Дебарско језеро. Како се близу града налазило ушће речице Радике у Црни Дрим, то је у овом делу језеро веома широко. Његова северна страна је данас кеј на јужном ободу града.

Историја[уреди]

Подручје Дебра је било насељено још од праисторије. Први писан документ у коме се спомиње Дебар је Птолемејева мапа, направљена средином 2. век п. н. е. у којој се назива Deborus.

Значајније насеље на овом месту се јавља тек у време Византије, у 11. веку. У касном средњем веку у Дебру је било седиште епархије.

Назив Дебар за главно место овог краја, Горњег Дебра, потиче тек из 18-19. века. Раније се ту налазило насеље под именом Раховник (Орховник, Оровник, Ороник). У османском попису вилајета Горњи Дебар 1466/67. налазимо 61 село (од тога 16 пустих) са 429 кућа и приближно 2000 људи. Раховник има 54 куће. По етничком саставу турски пописивачи су забележили највише Срба, потом Словена, али и доста Арбанаса и Влаха. Сто година касније, на попису из 1582, Раховник има чак 336 кућа, од чега 131 муслиманску.[1]

Током османског раздобља Дебар се развија у трговачко средиште краја. У ово време насеље добија мешовит етнички карактер, са две главне скупине: муслиманских Албанаца и православних Словена. У ово време цео крај је био познат по дрводељама. Посебно је између 17. века и 19. века дебарска дрворезбарија била веома развијена.

Године 1903. у Дебру или "Дибру" има 15.500 становника. Од тога су Словени 5500, Арнаути 10.500 и Цигани 500 људи.[2]

1912. године Дебар се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Остао је Дебар на граници, која је лоше повучена, тако да су му већина припадајућих села остала у Албанији. Због тога је град изгубио полет и значај. Припијен уз планину, одсечен од ранијих извора, без добрих и сигурних саобраћајних веза са Скопљем, Охридом и Битољем. Почиње да се у међуратном добу расељава становништво; прво су отишле старе богате беговске породице. Од грађевина среће се црква (која је претходно била џамија), стара сахат-кула (без сата), један хотел...[3]

Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Срби у Дебру[уреди]

Године 1221. Св. Сава је у Дебру у цркви Св. Николе, установио епископију.[4]

Између 1868-1874. године (или од 1866.)[5] у Дебру су радиле српска мушка и женска основна школа.[6] Учитељ главни је био Петар Максимовић, родом из Босне. Завршио је Богословију у Београду, а у Дебар га је довео Коста Шуменковић трговац. Максимовић је ту остао до 1873. године, до времена када су Шуменковић и владика Партеније, намеравали да оснују у Дебру, нижу гимназију. Дошао је тада у Дебар учитељ Станко Лазаревић, до тада учитељ у селу Боровцу.[7]

Дебарски митрополит Козма је био 1885. године председник српске Црквене општине у Кичеву. Прешао је под бугарску Егзархију, када је откривена неправилност неких рачуна манастира Пречисте код Кичева. Срби у Дебру су набављали младе писмене Србе да раде као момци по дућанима и прикривено уче њихову децу српском језику.[8] По Гопчевићу у Дебру је било 1892. године око 12.000 становника, од којих је 1000 Срба Хришћана, 4000 Срба Мухамеданаца, 3000 поарбашених Срба и 4000 Арбанаса. Поарбашени Срби не говоре више српски језик. Срби муслимани говоре и српски и арбанашки. Ту се налази велики пазар, а највеће шатре су оружичара и кујунџија.[9] Српску школу "Дом науке" у Солуну је 1897. године похађало девет ученика из Дебра.[10]

Дебарска Српска школа је поново почела да ради од 12. фебруара 1906. године. Уписало се мало ученика јер је иста "прекасно отворена".[11] Постављени су нови учитељи у Дебру крајем 1913. године Драгомир Ђоковић и Тодор Димитријевић. Дошла је 1914. године за учитељицу у Дебар, Јелена Кузмановић из Доњег Милановца и учитељ Милета Живковић.

У српској књижарници у Дебру 1903. године продавао се за један грош, српски календар "Голуб", штампан у Цариграду.[12]

Становништво[уреди]

Поглед на Дебар са језера

Дебар је више векова мешовито насеље. Данас ту живе: Македонци, Албанци, Турци, Македонци-муслимани, Роми.

Према попису из 2002. године, град Дебар је имао 14.561 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Албанци
  
10.768 73,95 %
Турци
  
1.415 9,71 %
Роми
  
1.079 7,41 %
Македонци
  
1.054 7,23 %
Срби
  
22 0,15 %
Власи
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
остали
  
219 1,50 %
укупно: 14,561

Већинска вероисповест је ислам (94%), а мањинска православље (5%). Православно становништво је раније било присутније, па је крајем 19. века чинило 1/3 становништва.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ G. Palikruševa, A. Stojanovski, Debarska oblast u šezdesetim godinama XV veka (na osnovu jednog savremenog turskog izvora), Simpoziumi per Skenderbeun. Simpozijum o Skenderbegu (9-12 maj 1968), Priština, 187-189 https://www.scribd.com/doc/248578919/Debarska-Oblast
  2. ^ "Дело", Београд 1903. године
  3. ^ "Политика", Београд 1924. године
  4. ^ "Дело", Београд 1894. године
  5. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  6. ^ "Дело", Београд 1899. године
  7. ^ "Браство", Београд 1940. године
  8. ^ "Велика Србија", Солун 1916. године
  9. ^ "Стражилово", Нови Сад 1892. године
  10. ^ "Просветни гласник", Београд 1897. године
  11. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1906. године
  12. ^ "Мале новине", Београд 1903. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]