Дебар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дебар
мкд. Дебар
Debar-Macedonia.JPG
Поглед на Дебар
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Дебар
Становништво
Становништво
 — (2002) 14.561
Положај
Координате 41°31′00″ СГШ; 20°32′00″ ИГД / 41.51666669249461° СГШ; 20.53333331088831° ИГД / 41.51666669249461; 20.53333331088831 Координате: 41°31′00″ СГШ; 20°32′00″ ИГД / 41.51666669249461° СГШ; 20.53333331088831° ИГД / 41.51666669249461; 20.53333331088831
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 670 m
Дебар на мапи Републике Македоније
Дебар
Дебар
Дебар на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1250
Позивни број (+389) 45
Регистарска ознака DB

Дебар (мкд. Дебар, алб. Dibra) је град у Републици Македонији, у западном делу државе. Дебар је седиште истоимене општине Дебар, као и средиште историјске области Дебар.

Природни услови[уреди]

Град Дебар је смештено у западном делу Републике Македоније, близу државне границе са Албанијом - 5 км западно од града. Од најближег већег града, Тетова, град је удаљен 67 км северно, а од главног града Скопља 131 км југозападно.

Рељеф: Дебар се средиште истоимене историјске области Дебар. Насеље је положено у тзв. Дебарској котлини, на приближно 670 метара надморске висине. Јужно од града се издиже планина Стогово, југозападно планина Јабланица, а северно и источно Дешат. Западно се пружа поље.

Клима у Дебру, и поред знатне надморске висине, није планинска, већ је пре блажа, жупна клима.

Воде: Поред Дебра протиче река Црни Дрим, који је у овом делу преграђен и ту је образовано велико Дебарско језеро. Како се близу града налазило ушће речице Радике у Црни Дрим, то је у овом делу језеро веома широко. Његова северна страна је данас кеј на јужном ободу града.

Историја[уреди]

Подручје Дебра је било насељено још од праисторије. Први писан документ у коме се спомиње Дебар је Птолемејева мапа, направљена средином 2. век п. н. е. у којој се назива Deborus.

Значајније насеље на овом месту се јавља тек у време Византије, у 11. веку. У касном средњем веку у Дебру је било седиште епархије.

Назив Дебар за главно место овог краја, Горњег Дебра, потиче тек из 18-19. века. Раније се ту налазило насеље под именом Раховник (Орховник, Оровник, Ороник). У османском попису вилајета Горњи Дебар 1466/67. налазимо 61 село (од тога 16 пустих) са 429 кућа и приближно 2000 људи. Раховник има 54 куће. По етничком саставу турски пописивачи су забележили највише Срба, потом Словена, али и доста Арбанаса и Влаха. Сто година касније, на попису из 1582, Раховник има чак 336 кућа, од чега 131 муслиманску.[1]

Током отоманског раздобља Дебар се развија у трговачко средиште краја. У ово време насеље добија мешовит етнички карактер, са две главне скупине: муслиманских Албанаца и православних Словена. У ово време цео крај је био познат по дрводељама. Посебно је између 17. века и 19. века дебарска дрворезбарија била веома развијена.

1912. године Дебар се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Поглед на Дебар са језера

Дебар је више векова мешовито насеље. Данас ту живе: Македонци, Албанци, Турци, Македонци-муслимани, Роми.

Према попису из 2002. године, град Дебар је имао 14.561 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Албанци
  
10.768 73,95 %
Турци
  
1.415 9,71 %
Роми
  
1.079 7,41 %
Македонци
  
1.054 7,23 %
Срби
  
22 0,15 %
Власи
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
остали
  
219 1,50 %
укупно: 14,561

Већинска вероисповест је ислам (94%), а мањинска православље (5%). Православно становништво је раније било присутније, па је крајем 19. века чинило 1/3 становништва.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. G. Palikruševa, A. Stojanovski, Debarska oblast u šezdesetim godinama XV veka (na osnovu jednog savremenog turskog izvora), Simpoziumi per Skenderbeun. Simpozijum o Skenderbegu (9-12 maj 1968), Priština, 187-189 https://www.scribd.com/doc/248578919/Debarska-Oblast

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]