Дебар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дебар
мкд. Дебар
Debar-Macedonia.JPG
Поглед на Дебар
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Дебар
Становништво
Становништво
 — (2002) 14.561
Географске карактеристике
Координате 41°31′00″ СГШ; 20°32′00″ ИГД / 41.51666669249461° СГШ; 20.53333331088831° ИГД / 41.51666669249461; 20.53333331088831Координате: 41°31′00″ СГШ; 20°32′00″ ИГД / 41.51666669249461° СГШ; 20.53333331088831° ИГД / 41.51666669249461; 20.53333331088831
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 670 м
Дебар на мапи Републике Македоније
Дебар
Дебар
Остали подаци
Поштански број 1250
Позивни број (+389) 45
Регистарска ознака DB

Дебар (мкд. Дебар, алб. Dibra) је град у Републици Македонији, у западном делу државе. Дебар је седиште истоимене општине Дебар, као и средиште историјске области Дебар.

Природни услови[уреди]

Град Дебар је смештено у западном делу Републике Македоније, близу државне границе са Албанијом — 5 км западно од града. Од најближег већег града, Тетова, град је удаљен 67 км северно, а од главног града Скопља 131 км југозападно.

Рељеф: Дебар се средиште истоимене историјске области Дебар. Насеље је положено у тзв. Дебарској котлини, на приближно 670 метара надморске висине. Јужно од града се издиже планина Стогово, југозападно планина Јабланица, а северно и источно Дешат. Западно се пружа поље.

Клима у Дебру, и поред знатне надморске висине, није планинска, већ је пре блажа, жупна клима.

Воде: Поред Дебра протиче река Црни Дрим, који је у овом делу преграђен и ту је образовано велико Дебарско језеро. Како се близу града налазило ушће речице Радике у Црни Дрим, то је у овом делу језеро веома широко. Његова северна страна је данас кеј на јужном ободу града.

Историја[уреди]

Подручје Дебра је било насељено још од праисторије. Први писан документ у коме се спомиње Дебар је Птолемејева мапа, направљена средином 2. век п. н. е. у којој се назива Deborus.

Значајније насеље на овом месту се јавља тек у време Византије, у 11. веку. У касном средњем веку у Дебру је било седиште епархије.

Назив Дебар за главно место овог краја, Горњег Дебра, потиче тек из 18-19. века. Раније се ту налазило насеље под именом Раховник (Орховник, Оровник, Ороник). У османском попису вилајета Горњи Дебар 1466/67. налазимо 61 село (од тога 16 пустих) са 429 кућа и приближно 2000 људи. Раховник има 54 куће. По етничком саставу турски пописивачи су забележили највише Срба, потом Словена, али и доста Арбанаса и Влаха. Сто година касније, на попису из 1582, Раховник има чак 336 кућа, од чега 131 муслиманску.[1]

Током османског раздобља Дебар се развија у трговачко средиште краја. У ово време насеље добија мешовит етнички карактер, са две главне скупине: муслиманских Албанаца и православних Словена. У ово време цео крај је био познат по дрводељама. Посебно је између 17. века и 19. века дебарска дрворезбарија била веома развијена.

Године 1903. у Дебру или "Дибру" има 15.500 становника. Од тога су Словени 5500, Арнаути 10.500 и Цигани 500 људи.[2]

1912. године Дебар се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Срби у Дебру[уреди]

Године 1221. Св. Сава је у Дебру у цркви Св. Николе, установио епископију.[3] Између 1868-1874. године у Дебру је радила српска мушка и женска основна школа.[4] Учитељ главни је био Петар Максимовић, родом из Босне. Завршио је Богословију у Београду, а у Дебар га је довео Коста Шуменковић трговац. Максимовић је ту остао до 1873. године, до времена када су Шуменковић и владика Партеније, намеравали да оснују у Дебру, нижу гимназију. Дошао је тада у Дебар учитељ Станко Лазаревић, до тада учитељ у селу Боровцу.[5] Дебарски митрополит Козма је био 1885. године председник српске Црквене општине у Кичеву. Прешао је под бугарску Егзархију, када је откривена неправилност неких рачуна манастира Пречисте код Кичева. Срби у Дебру су набављали младе писмене Србе да раде као момци по дућанима и прикривено уче њихову децу српском језику.[6] По Гопчевићу у Дебру је било 1892. године око 12.000 становника, од којих је 1000 Срба Хришћана, 4000 Срба Мухамеданаца, 3000 поарбашених Срба и 4000 Арбанаса. Поарбашени Срби не говоре више српски језик. Срби муслимани говоре и српски и арбанашки. Ту се налази велики пазар, а највеће шатре су оружичара и кујунџија.[7] Српску школу "Дом науке" у Солуну је 1897. године похађало девет ученика из Дебра.[8] У српској књижарници у Дебру 1903. године продавао се српски календар "Голуб", штампан у Цариграду.[9] Постављени су нови учитељи у Дебру крајем 1913. године Драгомир Ђоковић и Тодор Димитријевић. Дошла је 1914. године за учитељицу у Дебар, Јелена Кузмановић из Доњег Милановца и учитељ Милета Живковић.

Становништво[уреди]

Поглед на Дебар са језера

Дебар је више векова мешовито насеље. Данас ту живе: Македонци, Албанци, Турци, Македонци-муслимани, Роми.

Према попису из 2002. године, град Дебар је имао 14.561 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.‍
Албанци
  
10.768 73,95 %
Турци
  
1.415 9,71 %
Роми
  
1.079 7,41 %
Македонци
  
1.054 7,23 %
Срби
  
22 0,15 %
Власи
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
остали
  
219 1,50 %
укупно: 14,561

Већинска вероисповест је ислам (94%), а мањинска православље (5%). Православно становништво је раније било присутније, па је крајем 19. века чинило 1/3 становништва.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. G. Palikruševa, A. Stojanovski, Debarska oblast u šezdesetim godinama XV veka (na osnovu jednog savremenog turskog izvora), Simpoziumi per Skenderbeun. Simpozijum o Skenderbegu (9-12 maj 1968), Priština, 187-189 https://www.scribd.com/doc/248578919/Debarska-Oblast
  2. "Дело", Београд 1903. године
  3. "Дело", Београд 1894. године
  4. "Дело", Београд 1899. године
  5. "Браство", Београд 1940. године
  6. "Велика Србија", Солун 1916. године
  7. "Стражилово", Нови Сад 1892. године
  8. "Просветни гласник", Београд 1897. године
  9. "Мале новине", Београд 1903. године

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]