Манастир Добровац

Манастир Добровац
Манастир Добровац
Основни подаци
Јурисдикција	Румунска православна црква
Оснивање	1504
Оснивач	Стефан Велики
Место	Добровец
Држава	Румунијa

Манастир Добровец је мушки православни манастир Архиепископије Јаши Румунске православне цркве у општини Добровец у округу Јаши у Румунији. Посвећен је празнику Силаска Духа Светога на апостоле.^[1]

Историја

Крајем 14. века постојао је манастир у част Преображења Господњег, коме је владар Стефан Велики 1499. године доделио 3 села у долини реке Добровец. 27. априла 1503. године почела је изградња другог манастира, о чему постоји натпис на западном зиду манастирске цркве. У октобру исте године владар му је дао 5 села. Изградња је завршена 1504. године, поставши последњи манастир који је основао Стефан Велики. Уређење манастирске цркве настављено је под Богданом III. Зидови храма су живописани 1527-1531 године под Петром Рарешом. Симеон Могила је 1607. године подигао малу цркву у којој је сахрањен његов син Павле, који је те године преминуо.

1651. године владар Василије Лупу дарује манастир Добровецки Атонском манастиру Зограф. Године 1658. напали су га Татари. У јесен 1739. године опљачкана је током следећег руско-турског рата. Страдао је и за време Влашког устанка.

Укинут је као резултат секуларизације 1863. године. У периоду од 1865-1900 у манастиру је био смештен затвор. Од 1900. године - сиротиште за девојчице, а затим - пољопривредна школа.

Краљ Карол I указом од 14. маја 1913. обнавља манастир, али је у ствари обновљен тек 1930. године, када је пољопривредна школа премештена у друго место. Године 1948. поново је затворен и до 1970. године служио је као школа. До 1990. године манастирска црква служила је као парохијска. Манастир је обновљен одлуком Светог синода Румунске православне цркве 1990. године као женски. Године 1992. претворена је у мушку ^[2].

Архитектура

Главна манастирска црква изграђена је у типичном молдавском стилу. Триконхос са великом припратом са погребном комором између припрате и наоса. Правоугаоне основе, ширине 8 м, дужине 30 м. Са истока има полукружну олтарску апсиду, бочне конхе не вире. Покривен је кровом са великим проширењем, који се спушта преко апсиде. 1851. године подигнуте су 3 куполе на цилиндричним бубњевима, али је 1975. храм враћен у првобитни изглед. Храм је утврђен са шест контрафора: по три на северном и јужном зиду. Храм, који је подигао Симеон Могила, срушио се 1986. године, али је обновљен 1992. године. По архитектонском изгледу, близак је главном храму.

Осмоугаони троспратни звоник са капијом саграђен је 1763. године. У средњем спрату је црква Светог Ђорђа.^[3]

Референце

^ Babij, Aleksandr I. (1988). Pravoslavie v Moldavii : istorija i sovremennost' (Nauč.-pop. izd изд.). Kišinev: Kartja Moldovenjaskė. ISBN 5-362-00308-9. OCLC 165506096.
^ Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Patriarch of Moscow and All Russia Aleksiĭ II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, Patriarch of Moscow and all Russia Алексий II, Patriarch of Moscow and All Russia Кирилл, T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡", Церковно-научный центр "Православная энциклопедия". Moskva. 2000. ISBN 978-5-89572-005-9. OCLC 46632361.
^ „Manastirea Dobrovat”. www.crestinortodox.ro. Приступљено 2022-09-27.

[1] Babij, Aleksandr I. (1988). Pravoslavie v Moldavii : istorija i sovremennost' (Nauč.-pop. izd изд.). Kišinev: Kartja Moldovenjaskė. ISBN 5-362-00308-9. OCLC 165506096.

[2] Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Patriarch of Moscow and All Russia Aleksiĭ II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, Patriarch of Moscow and all Russia Алексий II, Patriarch of Moscow and All Russia Кирилл, T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡", Церковно-научный центр "Православная энциклопедия". Moskva. 2000. ISBN 978-5-89572-005-9. OCLC 46632361.

[3] „Manastirea Dobrovat”. www.crestinortodox.ro. Приступљено 2022-09-27.

[1]

[2]

[3]

п р у Православни манастири у угровлашкој и молдавској митрополији са црквенословенском литургијом ¹
Влашке и Молдавије у дијецези Охридске архиепископије ²
14. век	Богдански манастир • Манастир Водица (Румунија) • Манастир Златица • Манастир Козија • Манастир Котмеана • Манастир Кусић • Манастир Њамц • Манастир Прислоп • Манастир Тисмана
15. век	Манастир Бистрица у Влашкој • Манастир Бистрица у Молдавији • Манастир Вороњец • Манастир Говора • Манастир Главочок • Манастир Деалу • Манастир Капријана • Манастир Комана • Манастир Путна • Манастир Снагов
16. век	Манастир Ароњан • Манастир Баја де Арама • Манастир Ваља • Манастир Вифората • Манастир Вишина • Манастир Галата • Манастир Добровац • Манастир Кошула • Манастир Куртеа де Арђеш • Манастир Михај Водја • Манастир Молдовица • Манастир Остров • Манастир Плумбуита • Побратски манастир • Манастир Половраг • Манастир Раду Водја • Манастир Слатина • Манастир Сокола • Манастир Стелеа • Манастир Стефаница Водја • Манастир Сучевица • Уморски манастир • Манастир Хлинча
17. век	Манастир Агапија • Манастир Базјаш • Манастир Браниште • Бранковански манастир • Манастир Бребу • Манастир Голија • Манастир Гура Мотрулуи • Манастир Драгомирна • Манастир Платарешти • Манастир Секу • Манастир Света три јерарха • Манастир Синај • Манастир Стрехаја • Манастир Тополница • Манастир Хорезу • Манастир Хинку
Друго	¹ До Карловачког и Пожаревачког мира богослужбени језик је црквенословенски. • ² Од Фирентинског сабора до почетка 16. века митрополије су биле под Охридском архиепископијом. У пракси, митрополије су признавале превласт Охрида све до 18. века. До времена Светог Димитра Басарбовског није било латинске иконографије и литургије и другог народног језика осим словенског.

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Сједињене Државе