1607
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1607 на Викимедијиној остави.
| |
1607 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 30. јануар — Велика поплава у Бристолском каналу, можда цунами, односи процењених 2.000 живота.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 12. фебруар — Жигмунд Ракоци изабран за ердељског кнеза (до 1608.).
Април
[уреди | уреди извор]- април — Дигнут Венецијански интердикт.
- 22. април — Цар Рудолф потписао привилегије за Србе у Лици али остале непослате. Никола Зрински "спријечио" у Прагу да цар Рудолф изда привилегије власима у Личу, "вјеројатно" зауставио експедицију потписаних гомирских привилегија.
- 25. април — Осамдесетогодишњи рат, Гибралтарска битка је победа холандске флоте над шпанском.
- 26. април — Енглески колонисти се искрцавају код Кејп Хенрија у Вирџинији, а касније крећу уз реку Џејмс.
Мај
[уреди | уреди извор]- 14. мај — Енглески авантуриста Џејмс Смит основао прво енглеско насеље на тлу Северне Америке, касније по њему названо Џејмстаун
- 24. мај —- Основано утврђење Џејмстаун (Вирџинија), прва трајна енглеска колонија у Северној Америци (мада је напуштан 1610).
- мај — Мидландска побуна у Енглеској због ограђивања заједничке земље; први пут употребљен израз Левеллерс.
- мај — Дамјан Љубибратић стигао у Напуљ, патријарх Јован тражи да Шпанци пошаљу флоту у Боку Которску; али ови убрзо одустају од планова.
Јун
[уреди | уреди извор]- јун — Након што су мировали пола године, ускоци пресрели три млетачка брода код Истре (убијено 25 Турака) и још једну фрегату из Дубровника - Иво Сењанин и Јуриша вратили узету свилу у Ријеку где су заточени али убрзо беже.
Јул
[уреди | уреди извор]- 4. јул — Устоличен нови острогонски надбискуп Ференц Форгáцх, "најжешћи противник" протестаната.
- 6. јул — Побуна Зебрзyдовског, битка код Гузова је победа ројалиста над побуњеницима.
Август
[уреди | уреди извор]- август — Време невоља: у Русији се појавио Лажни Димитрије II.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 14. септембар — Бекство грофова (ерлова): двојица ерлова са 90 следбеника беже из Ирске у Шпанију.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 10. октобар — Устанак Ивана Болотњикова завршен након што су га предали грађани Туле.
- 20. октобар — Избегли коринтски грчки архиепископ Козма посветио српског епископа Симеона Вретању (1608. добија потврду од патријарха Јована, 1611. прихватио унију).
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Повереници савојског војводе Карла Емануела I се појавили на дубровачком Мљету (Срби му нуде круну за ослобођење).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 16. децембар — Надвојвода Матија сазива угарски сабор, на шта краљ Рудолф сазива другог датума (раздор између браће).
- 17. децембар — Католичке баварске трупе заузеле протестантски град Донауверт, што ће следеће године бити један од разлога за оснивање Протестантске уније.
Током године
[уреди | уреди извор]- Буна у турском делу Славоније након што је фрањевцима наметнут порез џулус који су они пребацили на вернике; Мато Делимановић заузео Илок, Антун Славетић - Сирач, Фрањо Колаковић - Кобаш на Сави; истакле се и Ката Делимановић и Мара Маргетић; буну угушио пожешки санџакбег Хусеин-паша Сулејмановић, око 50 вођа погубљено у Ђакову.
- Изасланства војводе Грдана преговарају у шпанском Напуљу. У Албанији избила побуна против Турака.
- Шпанија проглашава банкрот што доводи до пада Ђеновске банке и "почетка краја медитеранске економије".
- Краљ Анри IV издао едикт по коме су француски краљ и бискуп од Ургелла /Уржеља/ сувладари Андоре.
- Угушена побуна Џанбулад Али-паше у Сирији, постављен у Влашкој (погубљен 1610. у Београду).
- Завршен иконостас у манастиру Морачи.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
