Миладин Шеварлић
Миладин Шеварлић | |
---|---|
Датум рођења | 26. фебруар 1943. |
Место рођења | Београд, Окупирана Србија |
Миладин Шеварлић (Београд, 26. фебруар 1943) српски је драмски писац. Сем драмских дела, писао и филмска и телевизијска сценарија, прозу, песме, есеје и позоришне критике.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је и школовао се у Београду.[1]. Године 1967. дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету, а 1968. године завршава драматургију на Факултету драмских уметности у Београду[1] у класи професора Јосипа Кулунџића.
Радни век провео, углавном, у позориштима као драматург, уметнички директор и управник. Био је, такође, одговорни уредник у Уметничком програму Телевизије Београд и главни уредник издавачког предузећа Просвета. Главни је и одговорни уредник часописа Драма.[2] Удружења драмских писаца Србије, чији је председник био у два мандата, први пут 1984. године[1][3] Трећи пут изабран је за председника 2010. Члан је Удружења књижевника Србије по позиву.
Аутор је више од тридесет драмских дела која су (почев од 1968) играна у позориштима у земљи и иностранству, емитована на радију и телевизији, те штампана у периодици, збиркама, антологијама и посебним издањима. Објавио је пет књига Изабраних драма. Режирао је и два своја позоришна комада: Господин министар и Заводник.
Дела
[уреди | уреди извор]Позоришне драме
[уреди | уреди извор]- У рукама отаџбине
- Сведок из Мртвог дома
- Одлазак Дамјана Радовановића
- Оптимист
- Смрт пуковника Кузмановића
- Пропаст царства српскога
- Душевна болница
- Кум
- Небеска војска
- Косово
- Код Златног вола
- Змај од Србије
- Карађорђе
- Господин министар
- Црни Петар
- Љубав побеђује
- Вуци и овце или Србија на Истоку
- Заводник
- Дивљач је пала
- Нови живот
- Мала српска комедија
- Византијски аметист
- Скерцо
- Балканска рапсодија
- Апсолутни слух
- Издајник
- Смрт на излету
- Мерлинкина исповест
- Антиквар
- Балкански гамбит
ТВ, радио-драме и сценарија
[уреди | уреди извор]- Одлазак Дамјана Радовановића, тв драма
- Смрт пуковника Кузмановића, тв драма
- Повратак Вука Алимпића, тв драма
- Пролеће у Лимасолу, тв филм
- Недељни ручак, играни филм
- Пад Бастиље, радио-драма
- Коперник, радио-драма
- Купићемо виноград, радио-драма
Остало
[уреди | уреди извор]Објављивао песме и есеје у књижевним часописима, шездесетих и седамдесетих (Савременик, Књижевност, Дело…), позоришне критике у Политици експрес, седамдесетих и есеје из области друштвене и културне проблематике у листу Борба, деведесетих година; касније у часопису Драма и другим публикацијама.
Есеј (предавање) Србија на стрмој равни, видео снимак предавања у Центру за неговање традиционалне културе у Крагујевцу.
Сценска адаптација Горског вијенца, П. П. Његоша, изведена му је 1973. у Црногорском народном позоришту, а драматизација (са Ј. Павићем) романа Трен 2, А. Исаковића, 1985. у Културном центру у Београду. Роман Смрт пуковника Кузмановића објавила му је Српска књижевна задруга (1986), а Енциклопедију веровања и обичаја (са М. Зупанцом)[1], Сфаирос (1989) и Плато (2001). Код Платоа му је изашла и књига есеја Српска Атлантида, 2002. године. Сећања на време проведено у Нишу на месту управника и уметничког директора Народног позоришта објавио је у форми дневничких бележака обогаћених документарним материјалом у књизи Виски и трубачи (Београд, Културно просветна заједница Србије, 2014).[4]
Награде
[уреди | уреди извор]- Награда на првом (анонимном) конкурсу Удружења драмских писаца Србије (1980) за драму Пропаст царства српскога.
- Три награде Бранислав Нушић за драме Небеска војска (1986), Змај од Србије (1990) и Заводник (2000)[1].
- Стеријина награда на 29. Стеријином позорју (1994), за драму Змај од Србије[1].
- Награда за текст на Фестивалу праизведби у Параћину (1994), за драму Змај од Србије.
- Награда Јоаким Вујић (1995) за драму Карађорђе[1].
- Награда Златни беочуг „за трајни допринос култури Београда“ (1999).
- Признање Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури (2011).
- Високо међународно признање за животно дело Академије Иво Андрић (2014).
- Вукову награду Културно-просветне заједнице Србије за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу образовања, културе и науке у Републици Србији и свесрпском културном простору (2016).
Литература (избор)
[уреди | уреди извор]- Борка Павићевић: Политика је судбина - разговор са Миладином Шеварлићем поводом премијере Пропасти царства српскога у Атељеу 212 (Програм Атељеа 212 бр. 75, 21. април 1983)
- Александар Милосављевић, Псеудоисторијска (српска) трилогија (М. Шеварлић, Српска трилогија, Бата, Ниш 1995).
- др Марта Фрајнд, Типови измене историјске истине у историјској драми и политичком позоришту. (Књижевност и историја - зборник реферата са научног скупа у Нишкој Бањи 1995)[5]
- др Марта Фрајнд, Косовска трилогија Миладина Шеварлића (Театрон бр. 96, 1996)[6]
- Милош Јевтић, Портрет драмског писца (Театрон бр. 113, зима 2000).
- др Рашко В. Јовановић - Предговор Изабраним драмама Миладина Шеварлића (Плато, Београд 2001).[7]
- Милосав Буца Мирковић, 40 година уметничког рада Миладина Шеварлића (Драма бр. 3, пролеће 2003)
- Милисав Миленковић: Срби славе победе унапред, а поразе уназад - разговор са драмским писцем Миладином Шеварлићем. (Драма бр. 10, 2005; Изабране драме 4[8] (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2010)).
- Оклопници, песме (Песничке новине бр. 1, 2006).[9]
- др Бошко Сувајџић, Чудотворни прстен драмске ковине - предговор Изабраним драмама 2 Миладина Шеварлића (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2006)[10]
- Олга Стојановић, Апис, Принцип и лађа француска… - разговор са Миладином Шеварлићем (Драма бр. 18, 2007; Изабране драме 3, Удружење драмских писаца Србије, Београд 2008).
- Доминација свеопштег привида - интервју листу Печат (бр. 13, 2008)[11]
- Радомир Путник - Поговор 36. књизи едиције Савремена српска драма (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2008)[12]
- мр Снежана Кутрички, Династија Немањића у савременој српској драми (Магистарски рад на новосадском Универзитету, 2010)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е „„Белешка Радослава Лазића о Миладину Шеварлићу“”. Пројекат Растко. Приступљено 16. 1. 2012.
- ^ Удружење драмских писаца Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2018), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Управа удружења драмских писаца Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Виски и трубачи - Миладин Шеварлић[мртва веза], Приступљено 30. 5. 2015.
- ^ Књижевност и историја - зборник реферата са научног скупа у Нишкој Бањи 1995, Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Театрон бр. 96, 1996. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Изабране драме 1 - Миладин Шеварлић[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Изабране драме 4 - Миладин Шеварлић[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Песничке новине бр. 1, 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016), Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Изабране драме 2 - Миладин Шеварлић[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Интервју листу Печат (бр. 13, 2008)[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
- ^ Поговор 36. књизи едиције Савремена српска драма[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
- Рођени 1943.
- Књижевници из Београда
- Српски драматурзи
- Српски књижевници
- Чланови Удружења књижевника Србије
- Чланови Удружења драмских писаца Србије
- Бивши студенти Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду
- Српски сценаристи
- Југословенски сценаристи
- Добитници Вукове награде
- Добитници Стеријине награде за текст савремене комедије
- Добитници награде Бранислав Нушић