Пређи на садржај

Милан Ајваз

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Ајваз
Милан Ајваз
Датум рођења(1897-03-17)17. март 1897.
Место рођењаСрпски КрстурАустроугарска монархија
Датум смрти28. март 1980.(1980-03-28) (83 год.)
Место смртиБеоградСФР Југославија

Милан Ајваз (Српски Крстур, 17. март 1897Београд, 28. март 1980) био је српски позоришни и филмски глумац.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Милан Ајваз је рођен у Српском Крстуру у Банату Аустроугарска као десето дете у сиромашној занатској породици. Основну школу је завршио у родном месту а затим отишао у Сегедин на изучавање столарског заната. Убрзо се вратио из Сегедина и у Крстуру почео да учи берберски занат. Пошто му то није ишло за руком код оца је почео да учи чизмарски занат, који је наставио у Сегедину и тамо постао калфа. Посао наставља у Пешти где живи до избијања Првог светског рата када се враћа у Српски Крстур. У Аустроугарску војску је регрутован 1916. године и службовао је у Боки которској док није дезертирао.[2]

Након рата 1919. године настањује се у Београду где живи и ради. Са позориштем се среће још у раној младости у родном Крстуру, где као дете гледа позоришне представе путујућих позоришних трупа које су биле веома популарне у то време. Доласком у Београд пружа му се прилика да ужива у представама Народног позоришта што често ради. Када 1921. године Министарство просвете расписује конкурс за пријем у глумачку школу Милан Ајваз види ту прилику да оствари свој дечачки сан да постане глумац, конкурише и у јакој конкуренцији бива примљен. Школу похађа и завршава 1924. године. За време школовања ангажован је као статиста у Народном позоришту, а по завршетку школовања 1. фебруара 1924. године ангажован је као редовни члан Народног позоришта у Београду.[2]

Када је почињао своју глумачку каријеру имао је прилику да глуми поред великих имена као што су Чича Илија Станојевић, Жанка Стокић, Добрица Милутиновић, Сава Тодоровић, Драгољуб Гошић и други. Поред њих, много је научио и од својих професора Михајла Исајловића и Момчила Милошевића. У Народном позоришту игра све до 1928. године када путује по Европи и усавршава свој глумачки позив.[2]

Портрет Милана Ајваза, Миленко Шербан, пастел, 1970. Портрет је музејска грађа Позоришног музеја Војводине

У Осјечко позориште ступа 1930. и у њему остаје до његовог затварања 1934. године. У њему је остварио богату каријеру играјући у преко 20 улога. По затварању Осјечког позоришта прелази у Хрватско народно казалиште у Загребу где игра до 1936. године. По отварању Народног позоришта Дунавске бановине у Новом Саду прелази у Нови Сад и у овом позоришту игра све до 1947. године остваривши у њему преко 60 улога.

Када је 1947. године основано Југословенско драмско позориште у Београду, Милан Ајваз прихвата позив Бојана Ступице и прелази у ово позориште у коме игра све до 1975. године[2] остваривши близу 60 великих улога.

Милан Ајваз је преминуо 28. марта 1980. године у Београду, где је сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Поште Србије су 27. марта 2009. издале табачић од 8 поштанских марака под називом „Великани српског глумишта“, од којих се на једној налази лик Милана Ајваза.[3]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
После представе Откриће са Титом, Славком Симићем и Љубишом Јовановићем, 1964.
1920 ▼ 1940 ▼ 1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ Укупно
Дугометражни филм 1 0 9 4 1 15
ТВ филм 0 0 1 9 8 18
ТВ серија 0 0 0 2 2 4
ТВ мини серија 0 0 0 1 3 3
Укупно 1 0 10 16 14 41
Милан Ајваз као Сер Френсис Чесни и Станоје Душановић као Лорд Фокурл Баберли у комаду "Карлова тетка", Народно позориште Дунавске бановине, Нови Сад, 1939. Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине.
Год. Назив Улога
1920.-те ▲
1923. Качаци у Топчидеру
1950.-те ▲
1950. Чудотворни мач Видин отац
1951. Бакоња фра Брне Фра-Брне
1952. Сви на море Чика Паја
1953. Општинско дете изасланик краља Александра
1953. Невјера стари морнар
1954. Аникина времена
1957. Поп Ћира и поп Спира Поп Ћира
1958. Црни бисери Шјор Тони
1958. Погон Б путник у возу
1959. Дундо Мароје
1960.-те ▲
1960. Ожалошћена породица Танасије
1960. Друг председник центарфор Алексије
1961. Лето је криво за све руководилац кампа
1961. Уочи одласка вечерњег воза
1961. Велико суђење Чика Гаса
1962. Троја врата
1963. Приче о јунацима (ТВ филм)
1963. Детелина са три листа (ТВ серија)
1965. Суданија (ТВ филм)
1966. Волите се људи (ТВ серија)
1966. Пре рата Танасије
1967. Једног дана мој Јамеле
1967. Јегор Буличов (ТВ) Пропотјев
1967. Волите се људи (ТВ серија)
1968. Наши синови (ТВ)
1968. На рубу памети (ТВ)
1968. Првокласни хаос (ТВ серија)
1969. Фрак из Абације чика Жива
1970.-те ▲
1970. Чедомир Илић (ТВ серија) свештеник
1970. Протекција (ТВ филм) момак код министра
1971. Од сваког кога сам волела (ТВ серија)
1971. Збогом остај бункеру на реци (ТВ)
1971. Сократова одбрана и смрт (ТВ) тамничар
1971. С ванглом у свет (ТВ серија)
1971. Хроника паланачког гробља (ТВ серија)
1972. Пораз (ТВ)
1972. Добри верни слуга (ТВ)
1972. Самоубица (ТВ) Отац Јелпидиј
1972. Чучук Стана (ТВ) Веса
1972. Киша
1973. Прослава (ТВ)
1973. Глумци (ТВ серија)

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Волк, Петар (1997). Илузије на црвеном тргу: Југословенско драмско позориште у педесет сезона (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј позоришне уметности Србије. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]