Пређи на садржај

Милева Радуловић Рашић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Милева Радуловић Рашић
Лични подаци
Датум рођења(1844-10-14)14. октобар 1844.
Место рођењаЗемун, Аустријско царство
Датум смрти15. октобар 1909.(1909-10-15) (65 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија
Занимањедрамска глумица
Породица
СупружнициНикола Рашић
Радуловић

Милева Радуловић Рашић (дев. Мишковић; Земун, 14. октобар 1844 — Београд, 15. октобар 1909) била је српска драмска глумица.

Биографија и каријера

[уреди | уреди извор]

Први супруг јој је био глумац Никола Рашић, а други познати београдски војни марвени лекар Радуловић.[1] Основну школу завршила је у Земуну, а након тога похађала је девојачку школу у Новом Саду, где је дебитовала 1863. године, што је забележила штампа.[2] Њена сестра Анастазија Мишковић такође је била глумица.

У Српско народно позориште је дошла из вршачког дилетантског друштва, октобра 1862. године, када је одиграла волонтерски Катицу у Молијеровим Помодаркама, а 1. фебруара 1863. примљена је у стални ангажман; 30. октобра 1868. прешла је у Народно позориште у Београду.[3][4]

Од 1871. до 1874. била је чланица Хрватског народног казалишта у Загребу, одакле је у два маха, 1872. и 1873, гостовала у Београду.[5] У сезони 1874/75. наступала је у путујућој дружини Ђорђа Пелеша, а од октобра 1875. је поново ступила у Народном позоришту у Београду и у њему остала до краја своје глумачке каријере, где је била једна од најцењенијих глумица.[6][7]

За време српско-турског рата 1876/77. била је на фронту као добровољна болничарка.[8][9] Двадесетпетогодишњицу свог уметничког рада прославила је 17. јануара 1889. улогом Баба-Хрке у комичној оперети Врачара, а 30. марта 1899. 35-огодишњицу као Госпођа Бонивар у Дуплој пуници.[6][10]

Одликована је Орденом Светог Саве V и IV реда.[11] Била је узорна у уметничкој и радној дисциплини, свестрано брижљиво студиозна, стваралачки увек лепо надахнута и по природи динамична, изразито реалистична и природна карактерна и комична глумица, у свакој улози нова, инвентивна, оригинална, типски и изражајно занимљива, способна да игром испуни сцену, живећи на њој у пуној мери и истинито. Она је на сцену у игри увек доносила нове, необичне и занимљиве уметничке садржаје.[6][12]

Рецензент Драгомир Јанковић истицао је још 1889. са одушевљењем да не зна „за другу глумицу и глумца овде који би се могли изједначити с њом у савршено натуралистичкој игри. Дајте јој било коју улогу, она ће начинити од ње нешто пријатно и оригинално“. Она је, сем тога, певала лепим и јаким алтом у оперетама и у комадима с певањем и била врло запажена поред истакнуте певачице Марије Цветићке. Д. Јанковић ју је хвалио као прототип домородне „субрете која себи нема равне“.[6]

У медијима је забележено да је Милева, као жена војног марвеног лекара становала на Топчидеру, иако већ старица, одлазила је са представа по ноћи, путовала двоколицама, мрзнући се на снегу и киши, а сутрадан опет била на проби у позоришту.

Улоге

[уреди | уреди извор]
  • Катица (Помодарке)
  • Мајсторица (Вампир и чизмар)
  • Мекићка (Војнички бегунац)
  • Соколовићка (Инкогнито)
  • Пуница (Пркос)
  • Ана (Шаран)
  • Сељанка (Стари бака и његов син хусар)
  • Марта (Низ бисера)
  • Драгићка (Први састанак)
  • Мати Барбо (Цврчак)
  • Јевросима (Ђурађ Бранковић)
  • Доња Леонсија (Лек од пуница)
  • Госпођа Меније (Париски колотер)
  • Милерова жена (Сплетка и љубав)
  • Едита (Доктор Робен)
  • Влајко (Зидање Раванице)
  • Фатима (Миљко Мрконић)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ А., Гостовање Српског народног позоришта у Београду, Србија, Бгд, 1867, бр. 39, с. 1
  2. ^ Mileva Radulović Rašić teatroslov.mpus.rs 2. 11. 2023.
  3. ^ Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 16, с. 253
  4. ^ Радња око народног позоришта. Седница позоришног одсека, Србски дневник, 23. V 1863
  5. ^ Србско народно позориште, Матица, 1865/66, бр. 2, с. 44-45
  6. ^ а б в г РАШИЋ-РАДУЛОВИЋ Милева Српско народно позориште 2. 11. 2023
  7. ^ Др З. Петровић, Понешто о Рашићима, Позориште, НСад, 1972, бр. 1, с. 16-17.
  8. ^ 28. децембра „Шаран“ од Ј. Јовановића, Србобран, НСад, 30. XII 1864
  9. ^ Србско народно позориште, Даница, 1863, бр. 37, с. 592
  10. ^ Винковци, у уторник 7. јулија „Вампир и чизмар“, Србски дневник, 19. VII 1864
  11. ^ Извештај Јована Ђорђевића о стању у Српском народном позоришту 1865. г., ЛМС, 1959, књ. 384, с. 364
  12. ^ У четвртак 11. октобра: „Помодарке“, весела игра од Молијера, превео Л. Телечки, Јавор, 1862, бр. 30, с. 240
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милева_Радуловић_Рашић&oldid=28702525”