Мирјана Драгичевић

Мирјана Драгичевић
Мирјана Драгичевић
Датум рођења	10. септембар 1983.
Место рођења	СФРЈ
Датум смрти	28. децембар 1992. (9 год.)
Место смрти	Доња Биоча (Илијаш); БиХ

Мирјана Драгичевић (10. септембар 1983 — 28. децембар 1992) жртва је злочина муслиманских ратних јединица Армије РБиХ, које су 28. децембра 1992. године упале у њено село, Доњу Биочу сарајевске општине Илијаш, и ту извршиле злочине. У моменту убиства, Мирјана Драгичевић је имала само 9 година. Једна је од првих жртава муџахедина у БиХ.

Злочин[уреди | уреди извор]

У рано јутро 28. децембра 1992. године јединице 2. батаљона Седме муслиманске бригаде Армије РБиХ, пробијају линију фронта, и упадају у село Доња Биоча. Одмах на уласку у село убијена су два српска цивила: Ленка Скоко и Никола Мићић, а рањена је Милојка Драшкић, а затим је кренуло паљење српских кућа.

У двориште Драгичевића упала су три муслиманска војника Седме бригаде Армије РБиХ, један белопути и два тамнопута војника. Имали су повезе преко глава. Брат Мирјане, Јанко Драгичевић, стар 6 година, је остао у кући, сакривен испод кревета, док је Мирјана са својом мајком Радмилом Драгичевић дошла до кућних врата, јер су Мирјанина бака и бакина сестра јаукале у дворишту.

Муслимански војници Армије РБиХ су ухватили малу Мирјану и одвели је у кухињу. Ту су је силовали сва тројица, и док је први војник силовао била је свесна, дозивајући мајку, која јој није могла помоћи. Муслимански војници су натерали Радмилу Драгичевић да гледа силовање малолетне ћерке. Након силовања муслимански војници су пуцали из ватреног оружја у силовану девојчицу Мирјану, која је преминула, а затим су пуцали у њену мајку, и тешко је ранили.

Исти дан у село Доња Биоча ушли су војници Републике Српске, који су разбили муслиманске јединице Армије РБиХ, па је Радмила Драгичевић пребачена у Београд на ВМА, на операцију.

Сахрана[уреди | уреди извор]

Мирјана Драгичевић је првобитно сахрањена на црквеном гробљу у оближњем Илијашу. Мајка Радмила, која се месецима опорављала у болници, није присуствовала тој сахрани. Због скрнављења гроба, на захтев мајке, посмртни остаци су 5. септембра 2012. године пребачени на гробље у Сокоцу, у склопу меморијалног комплекса Војничког гробља „Мали Зејтинлик“,^[1] а сахрана је била на њен рођендан.

Оптужница[уреди | уреди извор]

Центар за Јавну Безбедност Источно Сарајево је 2005. године подигао оптужницу и доставио доказе Тужилаштву БиХ о злочину над Мирјаном Драгичевић, који су починили припадници 2. батаљона Седме муслиманске бригаде Армије РБиХ.

МУП Републике Српске указује на трагичну чињеницу да ниједан злочин који су починили муслиманске ратне јединице Армије РБиХ није процесуиран, јер када се оптужница против њих подигне, власти у Сарајеву их депортују у земље Азије или Африке.

Господин Симо Тушевљак из ЦЈБ Источног Сарајева каже да се за ово кривично дело ратног злочина терете укупно 11 особа, од чега 8 особа по командној одговорности, а 3 особе као непосредни извршиоци.

Мирјана Симанић из Регионалне координације Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сарајевско-романијске регије, наводи да Тужилаштво БиХ намерно врши опструкцију везано за ратне злочине над Србима у Босни и Херцеговини.

Документарни филм[уреди | уреди извор]

Удружење филмских радника „Византија“ са Пала, је 2005. године снимило документарни филм о злочину над малом Мирјаном Драгичевић. Филм је приказан у Србији и Републици Српској, као и на неколико фестивала у свету.