Мијуча Прада

С Википедије, слободне енциклопедије
Мијуча Прада
Мијуча Прада
Датум рођења(1949-05-10)10. мај 1949. (74 год.)
Место рођењаМилано, Италија
СупружникPatrizio Bertelli
Веб-сајтwww.prada.com

Мијуча Бјанки Прада (Милано, 10. мај 1949), право име Марија Бјанки, је италијанска милијардерка, модна дизајнерка и пословна жена. Она је главни дизајнер Праде и оснивач њене подружнице Миу Миу. [1] Од октобра 2021, Форбес је проценио њену нето вредност на 4,8 милијарди долара.[2] У јуну 2021. Блумберг је проценио њену нето вредност на 6,62 милијарде долара, што је рангирано на 464. месту у свету.[3]

Најмлађа унука Марија Праде, Мијуча Прада, преузела је породичну производњу луксузне робе 1978. Од тада, компанију је поседовала Џил Сандер (1999－2005), Хелмут Ланг и произвођач обуће Church & Co.[4][5][6] 2002. Прада је отворила сопствени музеј савремене уметности.[7]

У марту 2013, Прада је проглашена за једну од педесет најбоље обучених старијих од 50 година од стране Форбса.[8] Часопис ју је навео као 75. најмоћнију жену на свету 2014, [9] када је имала процењену нето вредност од 11,1 милијарду долара.[10]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Рођена као Марија Бјанки [11] 10. маја 1949. у Милану, узела је име Мијуча Прада 1980-их, након што ју је усвојила тетка.[11] Њени биолошки родитељи били су Луиђи Бјанки и Луиса Прада. Има старијег брата и сестру, Алберта и Марину.[11]

Прада је похађала средњу школу Liceo Classico Berchet у Милану и дипломирала је политичке науке на Универзитету у Милану.[12][13]

Каријера[уреди | уреди извор]

Рани почеци[уреди | уреди извор]

Прада је учила у Piccolo Teatro да постане мимичар и наступала је пет година. [14] Била је чланица Комунистичке партије Италије и укључена у покрет за права жена током седамдесетих у Милану.

Каријера у Пради[уреди | уреди извор]

До средине седамдесетих,[15] Прада је ушла у породични посао производње луксузних кожних торби, компанију коју је основао њен деда 1913. године. У почетку је надгледала дизајн додатака.[15] Године 1978. упознала је свог будућег мужа и пословног партнера Патриција Бертелија.[15]

Прадин први успешан дизајн ташне био је 1985. године. Била је то линија црних, фино тканих најлонских торбица. До 1989. дизајнирала је и представила своју прву женску конфекцијску колекцију.[16] 1995. лансирала је своју прву линију мушке одеће. Линија Миу Миу представљена је 1992. године као јефтинија линија женске одеће инспирисана њеном личном гардеробом. Назвала га је по сопственом надимку, Миу Миу.[17]

Године 1994. Прада је показала своје колекције на недељама моде у Њујорку и Лондону. Већ је излагала на недељи моде у Милану. Бертели, Прадин супруг, одговоран је за комерцијалну страну производа и Прадину малопродајну стратегију. Дизајнерска кућа је прерасла у конгломерат који укључује етикете као што су Хелмут Ланг, Џил Сандер и Азедине Алаја. Компанија се проширила на кожну галантерију, ципеле, мирисе и одећу за мушкарце и жене.[тражи се извор]

Од 2014. Прада је ко-извршни директор Праде, заједно са својим мужем.[18]

2020. Прада је представила своју коначну колекцију као једини креативни директор бренда; због пандемије ковида 19, представљена је у низу кратких филмова које су режирали уметници укључујући Мартину Симс и Јургена Телера.[19] Од тада је ту одговорност делила са Рафом Симонсом.[19]

Остале активности[уреди | уреди извор]

Године 2010. Прада је дизајнирала костиме за Вердијеву оперу „Атила“ у Метрополитен опери у Њујорку.[20]

Пословна филозофија[уреди | уреди извор]

Прада намерно избегава спајање високе уметности са модом, говорећи: „Уметност је за изражавање идеја и за изражавање визије. Мој посао је да продајем.“ [21]

Признања[уреди | уреди извор]

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

  • 1993, 2004 – Међународна награда коју додељује Савет модних дизајнера Америке (ЦФДА) [22]
  • 1995, 1996, 1998 – VH1 модна награда за дизајнера године женске одеће [23]
  • 2005 – 100 најутицајнијих људи часописа Тајм [24]
  • 2006. – Носилац Ордена уметности и књижевностир, одликована од стране француског Министарства културе [23]
  • 2013 – Међународни дизајнер године, награђена од стране British Fashion Awards.[25]
  • 2014 – 75. најмоћнија жена по избору Форбса [26]
  • 2015 – Модни иноватор године, награђен од стране WSJ Магазина [27]
  • 2015 – Витез Великог крста, Орден заслуга Републике Италије [23]
  • 2016 – Награда Жена године, коју додељује Glamour САД [28]
  • 2018 – Награда за изузетна достигнућа коју додељује Британски савет за моду [29]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Заједно са дизајнерком Елзом Скјапарели, Прада је била тема изложбе 2012. „Немогући разговори” у Метрополитенском музеју уметности.[30]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Почетком 2014. године, Прада и Патрицио Бертели су стављени под истрагу у оквиру истраге миланских тужилаца о избегавању пореза.[31] До 2016. обоје су платили више од 400 милиона евра (429 милиона долара) да измире своје пореске обавезе.[32]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Прада је удата за Патриција Бертелија, бизнисмена. Њихова два сина рођена су 1988. и 1990. године, од којих је старији био рели возач Лоренцо Бертели.[33][34][35][36] Пар живи у стану у коме је она рођена.[37]

Прада је колекционар савремене уметности и поседује неколико уметничких дела младих британских уметника.[21] Пријатељица је са уметницима: Синди Шерман и Франческо Вецоли.[21]

Током неколико година, Прада је девет пута била кума броду Luna Rossa.[38]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Craven, Jo. „Miuccia Prada – Biography”. Vogue. Архивирано из оригинала 13. 10. 2011. г. Приступљено 1. 10. 2011. 
  2. ^ „Forbes profile: Miuccia Prada”. Forbes. Приступљено 13. 10. 2021. 
  3. ^ – Bloomberg.com
  4. ^ Journal, Deborah BallStaff Reporter of The Wall Street (10. 9. 1999). „Prada to Buy U.K. Shoemaker Church In Latest Bid to Shift to Luxury Goods”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 29. 7. 2020. 
  5. ^ „PRADA BUYS LANG OUT”. British Vogue (на језику: енглески). 5. 10. 2004. Приступљено 29. 7. 2020. 
  6. ^ News, Bloomberg (31. 8. 1999). „Prada Will Buy Control of Jil Sander”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 29. 7. 2020. 
  7. ^ Alexander, Hilary (15. 10. 2010). „Miuccia Prada to present the Turner Prize”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 22. 11. 2010. 
  8. ^ Cartner-Morley, Jess; Mirren, Helen; Huffington, Arianna; Amos, Valerie (28. 3. 2013). „The 50 best dressed over-50s”. The Guardian. London. 
  9. ^ „The World's 100 Most Powerful Women”. Forbes. Приступљено 26. 6. 2014. 
  10. ^ „Miuccia Prada – In Photos: Billionaires 2014: The World's Richest Women”. Forbes. 1. 1. 1970. Приступљено 18. 11. 2015. 
  11. ^ а б в Thomas, Dana (2007). Deluxe. New York: Penguin Press. стр. 65. 
  12. ^ Craven, Jo. „Miuccia Prada – Biography”. Vogue. Архивирано из оригинала 13. 10. 2011. г. Приступљено 1. 10. 2011. 
  13. ^ „Miuccia Prada on Communism and Why She's Against Beauty”. The Cut (на језику: енглески). 12. 11. 2015. Приступљено 18. 9. 2020. 
  14. ^ „73 Minutes with Miuccia Prada”. New York Magazine. 28. 5. 2012. 
  15. ^ а б в Susannah Frankel (February 21, 2004), Miuccia Prada: The feeling is Miuccia The Independent
  16. ^ Lauren Indvik (December 4, 2020), Miuccia Prada on breaking the luxury machine Financial Times.
  17. ^ „Miuccia Prada | Biography, Designs, & Facts”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 29. 7. 2020. 
  18. ^ Davis, Peter G. (17. 2. 2010). „Muti and 'Attila' to Make Debuts at Metropolitan Opera”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 24. 5. 2018. 
  19. ^ а б Lauren Indvik (December 4, 2020), Miuccia Prada on breaking the luxury machine Financial Times.
  20. ^ „Miuccia Prada Becomes Co-CEO”. British Vogue. 17. 2. 2014. Приступљено 29. 7. 2020. 
  21. ^ а б в „73 Minutes with Miuccia Prada”. New York Magazine. 28. 5. 2012. 
  22. ^ „The CFDA Awards: Designers on Display (washingtonpost.com)”. www.washingtonpost.com. Приступљено 24. 5. 2018. 
  23. ^ а б в „History”. PradaGroup (на језику: енглески). Приступљено 24. 5. 2018. 
  24. ^ Betts, Kate (18. 4. 2005). „The 2005 TIME 100 – TIME”. Time (на језику: енглески). ISSN 0040-781X. Приступљено 24. 5. 2018. 
  25. ^ Jones, Nina (2. 12. 2013). „Christopher Kane, Miuccia Prada Among Honorees at British Fashion Awards”. WWD. Приступљено 3. 12. 2013. 
  26. ^ „The World's 100 Most Powerful Women”. Forbes. Приступљено 26. 6. 2014. 
  27. ^ Graphics, WSJ.com News. „WSJ. Magazine: The 2015 Innovators Awards”. The Wall Street Journal (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2022. г. Приступљено 24. 5. 2018. 
  28. ^ Glamour. „Glamour's Women of the Year 2016: Gwen Stefani, Simone Biles, Ashley Graham, and More Honorees”. Glamour (на језику: енглески). Приступљено 24. 5. 2018. 
  29. ^ Natalie Theodosi (November 26, 2018), Miuccia Prada to Be Honored at Fashion Awards in London Women's Wear Daily.
  30. ^ „Schiaparelli and Prada: Impossible Conversations”. www.metmuseum.org. Приступљено 24. 5. 2018. 
  31. ^ Manuela D’Alessandro and Isla Binnie (January 10, 2014), Prada owners under investigation for tax avoidance: sources Reuters.
  32. ^ Emilio Parodi (December 5, 2016), Prosecutors seek to close Prada CEO tax case: sources Reuters.
  33. ^ Gómez, Scarlet (4. 7. 2020). „Lorenzo Bertelli, el hijo piloto de Miuccia Prada que despunta en el imperio familiar”. 
  34. ^ Evans, David. „WRC Commission president slams Lorenzo Bertelli's Portugal claims”. Приступљено 16. 11. 2018. 
  35. ^ „Prada's Scion Steps Off the Racetrack and Into the Executive Suite”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 7. 6. 2018. Приступљено 7. 9. 2020. 
  36. ^ „Miuccia Prada”. Vogue Australia (на језику: енглески). 15. 6. 2011. Приступљено 30. 7. 2020. 
  37. ^ Susannah Frankel (February 21, 2004), Miuccia Prada: The feeling is Miuccia The Independent
  38. ^ Luisa Zargani (October 2, 2019), Prada’s Luna Rossa Unveiled Women's Wear Daily.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мијуча_Прада&oldid=27546404”