Нацрт:Тања Петовар
Тања Петовар (Београд, 1945. године) је адвокатица и активисткиња за људска права. Основала је Хелсиншки комитет Југославије 1987. године и једна је од пионирки људских права на овом подручју.
Тања Петовар | |
|---|---|
| Датум рођења | 1945. |
| Место рођења | Београд, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
| Занимање | Адвокатица |
| Значајни радови | Оснивање Хелсиншког комитета Југославије, адвокатица на суђењу Београдској шесторци и у предмету Агрокомерц |
| Награде | Орден Поларна звезда Краљевине Шведске |
Била је адвокатица приликом бројних суђења у Југославији, а најпознатији су суђење Београдској шесторки и предмет Агрокомерц. Тања је била чланица комисије Уједињених Нација за оснивање Специјалног суда за ратне злочине у бившој Југославији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Родитељи Тање Петовар су Гордана Танасковић и Рудолф Петовар, обоје су су учествовали у народноослободилачној борби у току Другог светског рата. Њена бака Ксенија Беговић била је партизанка, а убијена је од стране четника 1944. Године. Ксенијиног брата Слободана убиле су усташе.
Рођена је 1945. године у Београду. Има сестру Ксенију која је рођена годину дана касније. Због службе њеног оца, Рудолфа, рано детињство је провела у Загребу. Године 1951. Тањина породица се преселила у Београд на Дедиње.
Тањина породица је од 1962. године живела у стану у комшилуку Јосипа Броза Тита. [1]Похађала је четврту и другу београдску гимназију.
Тања је једна од учесница студентских протеста 1968. године. Исте године је дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду. За време шездесетих је путовала по Европи, Италији и Француској. Такође је боравила три месеца у Москви, где је учила руски језик. Родила је ћерку Машу 1980. године.
Људска права[уреди | уреди извор]
Учествовањем на студентским протестима 1968. заинтересовала се за људска права. Тада је, како истиче, десетак година живела „у лимбу између побуне и пристајања на угодан, естаблиран живот”. Након повратка из Велике Британије 1977. године оставља сигуран и добро плаћен посао и спрема се да постане адвокатица, тада једино независно занимање с магистратуром Правног факултета. Суђење београдској шесторци описује као преломно за њену адвокатску каријеру. Тада је шест београдских интелектуалаца ухапшено у Београду и оптужено за „контрареволуционарну делатност”. Тања Петовар, Владимир Шекс и Драго Демшар сарађивали су на овом предмету. Повезао их је адвокат Срђа Поповић.[2] Она описује да је тај догађај привукао пажњу бројних организација за људска права, које су јој помогле при оснивању Хелсиншког комитета Југославије.
Оснивање Хелсиншког комитета Југославије[уреди | уреди извор]
Тања је основала Хелсиншки комитет Југославије, који је 1987. примљен у Међународну федерацију за људска права са седиштем у Бечу. Постала је чланица Савета овог тела, чији је генерални секретар био шведски бизнисмен Гералд Наглер. Хелсиншки комитет Југославије састојао се од три самосталне групе: београдске, загребачке и љубљанске. Тања Петовар је била иницијаторка оснивања овог комитета и председавајућа београдске групе коју је чинило осам изворних дописника: Милан Николић, Соња Лихт, Павлушко Имшировић, Драгољуб Остојић, Миодраг Николић, Коста Чавошки, Никола Баровић. Касније су се придружили Борка Павићевић, Драган Клаић, Владимир Велебит, Стане Станић, Весна Пешић...[2]
Тања је у то време бранила Фикрета Абдића у судском процесу гашења пољопривредног комбината Агрокомерц у Босни и Херцеговини на чијем је он био челу. Овај случај описује као „срамотан” и сматра га као „прелудијем ”за распад Југославије. Тања је истакла:
| „ | Пљачка и разарање свега цивилизованог, под плаштом националистичке мантре, су били основни покретачи новокомпонованих моћника, којима је легитимитет давала разуларена и распаљена руља. | ” |
Седиште Хелсиншког комитета Југославије (ХКЈ) је било у Тањиној адвокатској канцеларији, која је финансирала све активности. Крајем осамдесетих се ХКЈ свео на београдску групу услед догађаја у Хрватској и Словенији. Јавност је за рад ове организације сазнала из саопштења о појединим монтираним процесима и пресудама за вербални деликт, такође и о извештаја о кршењу људских права на Косову.Тања истиче да су јој и неки пријатељи замерали што брани Албанце на Косову, али и све оне који су тада били „неподобни”.
Заступала је и Војислава Шешеља у судском поступку забране његових књига. Године 1991. у интервјуу за Вашингтон пост је изјавила да Шешељ крши кривични закон пропагирајући верску и националну мржњу.[3] Тада јој је стигла претња од Шешеља, који је исте године основао Радикалну странку и био кандидат за председника Републике Србије годину дана раније, да ће јој „дићи канцеларију у ваздух”.
Након Хелсиншког комитета Југославије[уреди | уреди извор]
Тања Петовар је 1992. године одселила из Југославије. Тада описује да су започеле у Београду „масовне националистичке оргије”, као и да се „једва стотинак људи” окупља око такозване Друге Србије. Тања је истакла да је својим антиратним и антинационалистичким деловањем била мета „успаљених родољуба”. У време када је на Војном суду у Нишу бранила дезертере из околине Вуковара, стигао јој је позив из Норвешког института за људска права да се придружи тиму за изучавање реформи кривичног права у земљама у транзицији. Тања Петовар се са ћерком Машом преселила у Осло априла 1992. године, а већину предмета је пренела адвокатској канцеларији Микијељи&Јанковић.
Деведесетих је Торкел Опхсал, професор и члан УН комисије за оснивање Специјалног суда за ратне злочине у бившој Југославији, позива у свој тим. Након завршетка овог пројекта Тања се сели у Љубљану где оснива Центар за људска права под именом „Цивиц Линк” (1994-1996). Истиче да је дочекују „раширених руку” док није кренула да се бави етничким чишћењима у овој земљи. Тада је проглашавају за Милошевићевог агента и прете да јој неће обновити визу.
Године 1996. се сели у Стокхолм где је радила у Међународном институту за демократију и помоћ при изборима (1996-2002). Ту је водила пројекте реформе правосуђа и парламента у Румунији и Словачкој. Као најдражи пројекат описује SEED agenda – Southeast Europe Democracracy agenda tracking, који је радила у сарадњи са Oxfordleadeship Academy. Оснивач и геренални директор ове институције Бриан Бакон је мотивисао да се врати у Србију 2003. као њихов директор.
| „ | Повратак у део бивше домовине је био ново поглавље у мом професионалном животу. Данас знам да тада ништа нисам знала ни разумела о Србији у транзицији. Након две деценије, много тога знам, али мало тога умем да разумем. | ” |
Истраживачки рад[уреди | уреди извор]
Бавила се истраживачким радом у Институту за упоредно право, Институту за раднички покрет и у Институту међународну политику и привреду у Београду од 1970. до 1977. године.
Награде и признања[уреди | уреди извор]
o Орден Поларна звезда који је Тањи доделио краљ Шведске (1991)
o Награда за мир и културу Фондације Едита и Ira Morris Хирошима, Стокхолм, Шведска (1992)
o „Награда признање“ Dr. Bruno Kreiski Stiftung fur Verdienste um die Menschenrechte, Беч, Аустрија (1993).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Aljović, Armin. „Tanja Petovar: Stasava nova generacija, uprkos trenutnoj dominaciji kleronacionalista”. balkans.aljazeera.net (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-05-12.
- ^ а б Живети своје идеале. Београд: Хелсиншки одбор за људска права у Србији. 2018.
- ^ Harden, Blaine (1991-07-28). „OLD HATREDS, NEW ALLIES SPUR SERBS”. Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 2023-05-12.