Нацрт:Tanja Petovar
Tanja Petovar (Beograd, 1945. godine) je advokatica i aktivistkinja za ljudska prava. Osnovala je Helsinški komitet Jugoslavije 1987. godine i jedna je od pionirki ljudskih prava na ovom području.
Tanja Petovar | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1945. |
| Mesto rođenja | Beograd, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija |
| Zanimanje | Advokatica |
| Značajni radovi | Osnivanje Helsinškog komiteta Jugoslavije, advokatica na suđenju Beogradskoj šestorci i u predmetu Agrokomerc |
| Nagrade | Orden Polarna zvezda Kraljevine Švedske |
Bila je advokatica prilikom brojnih suđenja u Jugoslaviji, a najpoznatiji su suđenje Beogradskoj šestorki i predmet Agrokomerc. Tanja je bila članica komisije Ujedinjenih Nacija za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Roditelji Tanje Petovar su Gordana Tanasković i Rudolf Petovar, oboje su su učestvovali u narodnooslobodilačnoj borbi u toku Drugog svetskog rata. Njena baka Ksenija Begović bila je partizanka, a ubijena je od strane četnika 1944. Godine. Ksenijinog brata Slobodana ubile su ustaše.
Rođena je 1945. godine u Beogradu. Ima sestru Kseniju koja je rođena godinu dana kasnije. Zbog službe njenog oca, Rudolfa, rano detinjstvo je provela u Zagrebu. Godine 1951. Tanjina porodica se preselila u Beograd na Dedinje.
Tanjina porodica je od 1962. godine živela u stanu u komšiluku Josipa Broza Tita. [1]Pohađala je četvrtu i drugu beogradsku gimnaziju.
Tanja je jedna od učesnica studentskih protesta 1968. godine. Iste godine je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za vreme šezdesetih je putovala po Evropi, Italiji i Francuskoj. Takođe je boravila tri meseca u Moskvi, gde je učila ruski jezik. Rodila je ćerku Mašu 1980. godine.
Ljudska prava[uredi | uredi izvor]
Učestvovanjem na studentskim protestima 1968. zainteresovala se za ljudska prava. Tada je, kako ističe, desetak godina živela „u limbu između pobune i pristajanja na ugodan, establiran život”. Nakon povratka iz Velike Britanije 1977. godine ostavlja siguran i dobro plaćen posao i sprema se da postane advokatica, tada jedino nezavisno zanimanje s magistraturom Pravnog fakulteta. Suđenje beogradskoj šestorci opisuje kao prelomno za njenu advokatsku karijeru. Tada je šest beogradskih intelektualaca uhapšeno u Beogradu i optuženo za „kontrarevolucionarnu delatnost”. Tanja Petovar, Vladimir Šeks i Drago Demšar sarađivali su na ovom predmetu. Povezao ih je advokat Srđa Popović.[2] Ona opisuje da je taj događaj privukao pažnju brojnih organizacija za ljudska prava, koje su joj pomogle pri osnivanju Helsinškog komiteta Jugoslavije.
Osnivanje Helsinškog komiteta Jugoslavije[uredi | uredi izvor]
Tanja je osnovala Helsinški komitet Jugoslavije, koji je 1987. primljen u Međunarodnu federaciju za ljudska prava sa sedištem u Beču. Postala je članica Saveta ovog tela, čiji je generalni sekretar bio švedski biznismen Gerald Nagler. Helsinški komitet Jugoslavije sastojao se od tri samostalne grupe: beogradske, zagrebačke i ljubljanske. Tanja Petovar je bila inicijatorka osnivanja ovog komiteta i predsedavajuća beogradske grupe koju je činilo osam izvornih dopisnika: Milan Nikolić, Sonja Liht, Pavluško Imširović, Dragoljub Ostojić, Miodrag Nikolić, Kosta Čavoški, Nikola Barović. Kasnije su se pridružili Borka Pavićević, Dragan Klaić, Vladimir Velebit, Stane Stanić, Vesna Pešić...[2]
Tanja je u to vreme branila Fikreta Abdića u sudskom procesu gašenja poljoprivrednog kombinata Agrokomerc u Bosni i Hercegovini na čijem je on bio čelu. Ovaj slučaj opisuje kao „sramotan” i smatra ga kao „preludijem ”za raspad Jugoslavije. Tanja je istakla:
| „ | Pljačka i razaranje svega civilizovanog, pod plaštom nacionalističke mantre, su bili osnovni pokretači novokomponovanih moćnika, kojima je legitimitet davala razularena i raspaljena rulja. | ” |
Sedište Helsinškog komiteta Jugoslavije (HKJ) je bilo u Tanjinoj advokatskoj kancelariji, koja je finansirala sve aktivnosti. Krajem osamdesetih se HKJ sveo na beogradsku grupu usled događaja u Hrvatskoj i Sloveniji. Javnost je za rad ove organizacije saznala iz saopštenja o pojedinim montiranim procesima i presudama za verbalni delikt, takođe i o izveštaja o kršenju ljudskih prava na Kosovu.Tanja ističe da su joj i neki prijatelji zamerali što brani Albance na Kosovu, ali i sve one koji su tada bili „nepodobni”.
Zastupala je i Vojislava Šešelja u sudskom postupku zabrane njegovih knjiga. Godine 1991. u intervjuu za Vašington post je izjavila da Šešelj krši krivični zakon propagirajući versku i nacionalnu mržnju.[3] Tada joj je stigla pretnja od Šešelja, koji je iste godine osnovao Radikalnu stranku i bio kandidat za predsednika Republike Srbije godinu dana ranije, da će joj „dići kancelariju u vazduh”.
Nakon Helsinškog komiteta Jugoslavije[uredi | uredi izvor]
Tanja Petovar je 1992. godine odselila iz Jugoslavije. Tada opisuje da su započele u Beogradu „masovne nacionalističke orgije”, kao i da se „jedva stotinak ljudi” okuplja oko takozvane Druge Srbije. Tanja je istakla da je svojim antiratnim i antinacionalističkim delovanjem bila meta „uspaljenih rodoljuba”. U vreme kada je na Vojnom sudu u Nišu branila dezertere iz okoline Vukovara, stigao joj je poziv iz Norveškog instituta za ljudska prava da se pridruži timu za izučavanje reformi krivičnog prava u zemljama u tranziciji. Tanja Petovar se sa ćerkom Mašom preselila u Oslo aprila 1992. godine, a većinu predmeta je prenela advokatskoj kancelariji Mikijelji&Janković.
Devedesetih je Torkel Ophsal, profesor i član UN komisije za osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, poziva u svoj tim. Nakon završetka ovog projekta Tanja se seli u Ljubljanu gde osniva Centar za ljudska prava pod imenom „Civic Link” (1994-1996). Ističe da je dočekuju „raširenih ruku” dok nije krenula da se bavi etničkim čišćenjima u ovoj zemlji. Tada je proglašavaju za Miloševićevog agenta i prete da joj neće obnoviti vizu.
Godine 1996. se seli u Stokholm gde je radila u Međunarodnom institutu za demokratiju i pomoć pri izborima (1996-2002). Tu je vodila projekte reforme pravosuđa i parlamenta u Rumuniji i Slovačkoj. Kao najdraži projekat opisuje SEED agenda – Southeast Europe Democracracy agenda tracking, koji je radila u saradnji sa Oxfordleadeship Academy. Osnivač i gerenalni direktor ove institucije Brian Bakon je motivisao da se vrati u Srbiju 2003. kao njihov direktor.
| „ | Povratak u deo bivše domovine je bio novo poglavlje u mom profesionalnom životu. Danas znam da tada ništa nisam znala ni razumela o Srbiji u tranziciji. Nakon dve decenije, mnogo toga znam, ali malo toga umem da razumem. | ” |
Istraživački rad[uredi | uredi izvor]
Bavila se istraživačkim radom u Institutu za uporedno pravo, Institutu za radnički pokret i u Institutu međunarodnu politiku i privredu u Beogradu od 1970. do 1977. godine.
Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]
o Orden Polarna zvezda koji je Tanji dodelio kralj Švedske (1991)
o Nagrada za mir i kulturu Fondacije Edita i Ira Morris Hirošima, Stokholm, Švedska (1992)
o „Nagrada priznanje“ Dr. Bruno Kreiski Stiftung fur Verdienste um die Menschenrechte, Beč, Austrija (1993).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Aljović, Armin. „Tanja Petovar: Stasava nova generacija, uprkos trenutnoj dominaciji kleronacionalista”. balkans.aljazeera.net (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2023-05-12.
- ^ a b Živeti svoje ideale. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. 2018.
- ^ Harden, Blaine (1991-07-28). „OLD HATREDS, NEW ALLIES SPUR SERBS”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2023-05-12.