Никола Новаковић Црногорац
| Никола Новаковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | непознат |
| Место рођења | Опарић, Рековац, Османско царство |
| Датум смрти | 29. мај 1850. |
| Место смрти | Опарић, Рековац, Србија |
Никола Новаковић Црногорац (Опарић код Рековца – Опарић, 1850) je био сељак родом из Опарића код Рековца, пореклом из Колашина у Црној Гори. У историји је познат као убица вожда Карађорђа.
Биографија
[уреди | уреди извор]Новаковић је рођен у селу Опарић, од оца Павла, у породици која је била родом из Колашина, а по другима са Косова. По турским тефтерима, од родбине је имао једног неименованог брата који је наводно осуђен на смрт од стране Карађорђа због кукавичлука у на Делиграду 1806. године; брата Недељка и Недељковог сина Милету, који је даље имао три сина и три кћерке, чији су потомци усвојили презиме Милетић. Даље се помиње и извесни Милован Новаковић, вероватно блиски рођак или брат Николиног оца Павла. Породица Новаковић је имала и воденицу на Каленићкој реци, о којој је остао запис о спору са манастиром Каленић.[1]
Новаковић је био ожењен, рано остао удовац, и имао сина, који је млад страдао, и кћерку за коју се каже да је била ментално болесна. Није имао даљих потомака. Имао је и бар једну сестру, која је била удата у Жупи, у Коњусима. Због своје опаке нарави и злодела, често је прогањан од мештана Опарића, па се често склањао код сестре. Једном приликом, неки његови противници су, знајући када ће се враћати од сестре, оштетили мост преко кога је морао прећи, те он падне у реку и тешко се повреди, где га је родбина и нашла. Жив је пренесен у Опарић, где се исповедио Макарију, јеромонаху манастира Каленић, и умро 29. маја 1850. године. Следећег дана је сахрањен у Лештаку, на имању свог сестрића Радисава Миленковића, јер Опарићани нису дозволили да се сахрани на сеоском гробљу. Радисављева мајка, сестра Николина, га је ипак 1858. године пренела на опарићко гробље и подигла му велики споменик у виду крста, без натписа.[2][3]
Убиство Карађорђа
[уреди | уреди извор]Године 1817, када је добио вести да се Карађорђе спрема на повратак у Србију, књаз Милош је почео припреме за уклањање Карађорђа као такмаца за власт у Србији, и у ту сврху задужио Ђорђевог кума Вујицу Вулићевића да намами бившег вожда у Србију. Да обезбеди успех, поставио је Николу Новаковића за пандура код Вујице, са намером да Никола убије и Карађорђа, а и Вујицу ако је потребно. По једним изворима, Новаковић и Вулићевић су били кумови, а по другима је он био Вујичин слуга.[4]
.png)
слика Ђуре Јакшића
У ноћи 12. на 13/26. јул 1817. године, у колиби Драгића Војкића, заноћили су Вујица и вожд, а присутан је био и Никола, наводно као стражар. Чекајући до пред зору да Карађорђе заспе, уграбио је прилику када је Карађорђев момак Наум Крнар изашао до потока да се умије, те улетео у колибу и сасекао вожда секиром, те јатаганом главу одсекао. Након тога, изавши из колибе, убија пушком Наума, и њега обезглављује. Након свршеног чина, по сведочењу Војкића, прво се погостио и доручковао, а затим, заједно са Вујицом отишао у Паланку, где срећу Милошеве људе и дају извештај. Сам Новаковић је послат у Београд да однесе главе Карађорђа и Наума Милошу, а Павле Сретеновић Лисовић је кренуо за њим, носећи новац, медаље, документе и сабљу које је Карађорђе са собом носио.[5]
Као награду за убиство, Новаковић је, по предању, добио две чизме дуката, које је закопао у темеље своје куће у Опарићу. Кућу је касније наследио неки Турчин, као муж његове сестричине, а злато је пронашао његов син Миладин Турчиновић.[6]
У популарној култури
[уреди | уреди извор]У српском и југословенском филму Карађорђева смрт из 1983. године, играо га је глумац Љубо Шкиљевић.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Лазаревић, Велибор. „Никола Новаковић у историјским изворима и народном предању” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 7. 2021. г..
- Протокол умирајуштих. Манастир Каленић, Храм Ваведенија Пресвете Богородице. 1848—1853.
